Kohov lonac
Kohov lonac je aparat za frakcionu, odnosno nepotpunu, vlažnu sterilizaciju, uz pomoć zagrejane vodene pare, koja struji[1], sa poklopcem i dvostrukim dnom[2]. U centralnom delu nalazi se komora sa rešetkom, dok je donji deo ispunjen sa vodom, koja putuje prema poklopcu. Materijal za sterilizaciju se postavlja na rešetku.[3] Može da posluži za uništavanje vegetativnih oblika bakterija, na posuću, priboru i hrani.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prvi sterilizator na bazi vodene pare pod pritiskom, ili autoklav, koji je dostizao temperaturu do 120°C, izumeo je Čarls Čembrlend (engl. Charles Chamberland) u periodu između (1876—1880), ali njegov izum nije bio opšteprihvaćen. Verujući da vodena para na visokom pritisku može da upropasti laboratorijske instrumente, Robert Koh, na čelu grupe nemačkih istraživača je 1881. godine razvio aprat zasnovan na principu kruženja vodene pare, bez pritiska.[4] Koh je inače uočio da vlažna toplota, odnosno vodena para ima daleko jače dejstvo od suve toplote. On je u jednom eksperimentu pokazao kako nakon četiri sata izlaganja na temperaturama 140-150°C, spore ipak uspevaju da opstaju, dok na vodenoj pari i na temperaturi od 120°C za 30 minuta, one bivaju potpuno uništene.[5]
Način upotrebe[uredi | uredi izvor]
Kohov lonac se najpre napuni sa vodom, do određenog nivoa. Materijal za sterilizaciju se stavlja na rešetku, a lonac se zatrvori poklopcem. Aparat se uključuje preko utikača za električnu mrežu, sa uzemljenjem. Voda u aparatu zagreva se sa električnim grejačem, a do ključanja, pri čemu se stvara vodena para koja struji kroz lonac i izlazi kroz otvor za odvod vodene pare. Pri ključanju dolazi do gubitka vode, koja mora da se stalno nadoknađuje, dovodom vodene pare pomoću spojnih sudova. Nivo vode kontroliše se na vodomeru. Višak vode se kroz cevi odvodi u poseban sud ili kanalizaciju.
Temperatura pare u Kohlovom loncu iznosi do 100°C. Aparat ima termometar za praćenje temperature, a vreme sterilizacije se meri od momenta kada voda počne da ključa i traje zavisno od podloge, koju treba sterilisati.[3] Vegetativne bakterije obično uginu u roku od 20 minuta, dok se spore uništavaju za 90.[6] Može da se koristi za sterilizaciju zavoja, a ako je u pitanju hranljiva materija, koja sa temperaturom menja ingrendijente, sterilizacija se vrši tri dana za redom u trajanju od 30 do 60 minuta, dok se ostatka vremena čuva u termostatu, kako bi se spore održale do sledećeg dana.[3]
Kohov lonac je obavezan pribor za mikrobiološku analizu namirnica i predmeta opšte upotrebe[7] pranje i sterilizaciju laboratorijskog pribora,[8] u higijeni i humanoj upotrebi.[6]
Improvizacija[uredi | uredi izvor]
Osim cilindrične posude, može da se koristi i bure. Jedna od improvizacija je srpsko[2] tokom 1914—1915. godine u srpskoj vojsci,[9] ideji poručnika Stamersa (engl. Stammers) iz britanske vojne misije. Koristila su se drvena burad od vina za depedikulaciju (uništavanje belih vaški i njihovih jaja). Prema nekim izvorima, ovo je značano doprinelo suzbijanju epidemije pegavog tifusa[10][11][12] Slična improvizacija od drvenog ili metalnog bureta korišćena je i u Drugom svetskom ratu, pod istim ili pod nazivom partizansko bure.[2][13]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Opšta bakteriologija - predavanja, skripte II godina” (PDF). belimantil.info. Beli mantil. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 09. 2013. g. Pristupljeno 18. 9. 2013.
- ^ a b v „Higijena - praktikum” (PDF). belimantil.info. Beli mantil. Arhivirano iz originala (pdf) 27. 09. 2013. g. Pristupljeno 17. 9. 2013.
- ^ a b v „Aparati u mikrobiološkoj laboratoriji”. veterina.info. Veterina. Pristupljeno 17. 9. 2013.
- ^ Benjamin S. Weeks; I. Edward Alcamo (2008). Microbes and society (na jeziku: (jezik: engleski)) (2 izd.). Jones & Bartlett Learning. str. 235. ISBN 978-0-7637-4649-0.
- ^ Chandrapati, Sailaja; Martha Young (2006). „Managing infection control - o Kill or Not to Kill” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 22. 9. 2013.
- ^ a b Nedić, Drago N. „Mikrobiologija sa parazitologijom - skripte za preavanja predavanja” (pdf). apeiron-uni.eu. Panevropski univerzitet Apeiron. Pristupljeno 17. 9. 2013.
- ^ „Pravilnik o uslovima i načinu za ispitivanje životnih namirnica i predeta opšte upotrebe u toku njihove proizvodnje i o načinu vođenja evidencije o izvršenim ispitivanjima”. podaci.ne. Infotek - Veb propisi. Pristupljeno 19. 9. 2013.
- ^ „Pravilnik o uslovima u pogledu uređenja objekata, prostorija opreme i stručnih djelatnika kojima moraju udovoljavati pravne i fizičke osobe u obavljanju poslova zdravstvene zaštite životinja i veterinarske djelatnosti”. poslovniforum.com. Zagreb: Poslovni forum - Narodne novine br. 52/91. 15. 1. 1992. Pristupljeno 19. 9. 2013.
- ^ Nedok, Aleksandar S. „Vojni sanitet neposredno posle Kolubarske bitke”. rastko.rs. Projekat Rastko. str. 159. Pristupljeno 18. 9. 2013.
- ^ Čukić, Goran (2007). „Golgota i medicinska epopeja 1914/1915. godine - ("Specijalna epidemiologija pegavca" između 1909. i 1919. godine)”. Timočki medicinski glasnik. 32 br. 4. Pristupljeno 19. 9. 2013.
- ^ Čukić, Goran (2009). „Dr Lazar Genčić, pukovnik (1868-1942.), načelnik saniteta Vrhovne komande Srbije 1912—1916.”. Acta Medica Medianae. 48 br. 1. Pristupljeno 19. 9. 2013.[mrtva veza]
- ^ Antić, Vukašin; Žarko Vuković; Nedok, Aleksandar; Branislav Popović (11. 2. 2011). „Strane vojne i dobrotvorne medicinske misije u Srbiji 1914—1915”. Projekat Rastko (PDF)
|format=zahteva|url=(pomoć). Beograd. Nedostaje ili je prazan parametar|url=(pomoć); - ^ Vračarić, Borivoj (1989). „Sanitetska služba u NOR-u 1941—1945, zbornik radova, knjiga 4 - Preventivna medicinska zaštita u NOR” (PDF). znaci.net. Beograd. str. 95—218. Pristupljeno 22. 9. 2013.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Benjamin S. Weeks; I. Edward Alcamo (2008). Microbes and society (na jeziku: (jezik: engleski)) (2 izd.). Jones & Bartlett Learning. ISBN 978-0-7637-4649-0.