Krajputaši u Vučkovici
| Krajputaši u Vučkovici | |
|---|---|
 Prvobitan izgled spomenika Vitorovićima − vojnicima Milisavu, Andriji i Trifunu (uništeni 2020. godine) | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Vučkovica |
| Opština | Opština Lučani |
| Država |  Srbija |
| Vreme nastanka | 20. vek |
Krajputaši u Vučkovici nalaze se pored puta Guča−Ivanjica u selu Vučkovica, Opština Lučani. Podignuti su članovima familije Vitorović stradalim u Prvom svetskom ratu: vojnicima Milisavu, Andriji i Trifunu.[1] Spomenici su u potpunosti uništeni u saobraćajnom udesu 6. jula 2020. godine.
Opis[uredi | uredi izvor]
Tri krajputaša u obliku su stuba od sivog peščara. Srodnih su odlika i rad istog majstora, kamenoresca Sretena Minjovića iz Raščića,[2] Preostali spomenik predstavlja noviju kopiju krajputaša podignutog Trivunu Vitoroviću.
Ispod dekorativnih krstova urezani su tekstovi epitafa koji se nastavljaju na desnom boku i poleđini spomenika. Na suprotnim stranama prikazani su, u formi statusnih simbola, oružje i lični predmeti pokojnika.[3] U urezima i na obojenim poljima prisutni su ostaci prvobitne polihromije.[4]
Stanje spomenika[uredi | uredi izvor]
Spomenici su bili dobro očuvani sve do 6. jula 2020. godine, kada su u potpunosti uništeni u saobraćajnom udesu.
Krajputaše je obnovio potomak Milisav Vitorović prema fotografijama krajputaša koje se čuvaju na Vikimedijinoj ostavi.
Epitafi[uredi | uredi izvor]
Krajputaš Milisavu Vitoroviću (†1917)
- Oj putniče srpski rode
- ti ne žali malo stati
- ovaj spomen pročitati
- moje ime pomenuti
- đe ostadok i život dadok
- I maja 1917. god
- MILISAV VITOROVIĆ
- iz Vučkovice
- Vojnik II poziva 10. puka
- koji ode sa srpskom vojskom
- i svoj život izgubi
- u svojih 40 g. svog života
- i ostavi svoju ožalošćenu porodicu.
- Zbogom sine zbogom rode mijo
- ja se više povratiti neću
- a vi meni upalite sveću.
- Ovaj spomen podiže mu
- njegov sin Milomir i žena Milojka.[1]
Krajputaš Andriji Vitoroviću (†1915)
- Oj putniče mili rode
- umoljeno stani ovde
- i pročitaj ovaj spomen
- počiv.
- ANDRIJE VITOROVIĆA
- iz Vučkovice
- Tek što beše u najlepšem cvetu
- kosti moje ostaše u svetu.
- Kao srpskom vojniku
- u svojih 24. g.
- 10-og januara 1915. god. u Užicu.
- Zbogom svetu moj premili cvetu
- ja se više povratiti neću
- a vi meni upalite sveću.
- Ovaj spomen podižemu
- Njegova ožalošćena Majka Zagorka
- Brat Trivun i žena Stanojla.[1]
Krajputaš Trivunu Vitoroviću (†1914)
- Spomen TRIVUNA VITOROVIĆA
- vojnika III čete I batal.
- X-og puka kadrovac,
- u 20 god. umro u vojsci
- 10. novembra 1914. god.
- Ostavi preožalošćenu
- majku Zagorku
- da mu spomen podigne
- sa najmilijima.
- Bog da mu dušu prosti.[1]
- Radi Sreten Minjović Raščići[a]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Podatak prepisan direktno sa spomenika.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ Marinković, Radovan M. (1985). Dragačevski zanati i zanimanja. Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv.
- ^ Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka: o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.
- ^ Dudić, Nikola. Stara groblja i narodni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. str. 114. ISBN 978-86-07-00900-8.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Nikolić, Radojko (1998). Nikolić Radojko, Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: Litopapir.
- Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka: o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.