Kulidžov efekat
Kulidžov efekat je biološki fenomen koji se primećuje kod životinja, pri čemu mužjaci pokazuju ponovno seksualno interesovanje kad god se uvede nova ženka, čak i nakon seksa sa prethodnim, ali još uvek dostupnim seksualnim partnerima. U manjoj meri, efekat se takođe primećuje kod ženki u pogledu njihovih partnera.[1]
Efekat se može pripisati povećanju seksualne reakcije i skraćivanju refraktornog perioda. Evoluciona korist ovog fenomena je da mužjak može da oplodi više ženki. Ovaj tip sistema parenja se može nazvati poliginijom, gde jedan mužjak ima više ženki, ali se svaka ženka pari sa samo jednim ili nekoliko mužjaka. Pokazalo se da se Kulidžov efekat javlja kod ljudi u različitim kulturama i kod oba pola.[2]
Poreklo pojma[uredi | uredi izvor]
Bihevioralni endokrinolog Frenk A. Bič tvrdi u pismu iz 1974. da je uveo termin „Kulidžov efekat“ 1958. ili 1959. godine. Neologizam je pripisao starom vicu o američkom predsedniku Kalvinu Kulidžu:[3]
| „ | "Predsednika i gospođu Kulidž su prikazivali [odvojeno] oko eksperimentalne vladine farme. Kada je [gospođa Kulidž] je došla u kokošinjsko dvorište primetila je da se petao vrlo često pari. Pitala je pratioca koliko se često to dešavalo i odgovorio joj je: „Desetine puta svaki dan“. Gospođa Kulidž je rekla: "Reci to predsedniku kada naiđe." Kada mu je to rečeno, predsednik je upitao: "Svaki put sa istom kokoškom?" Odgovor je bio: "Oh, ne, gospodine predsedniče, svaki put sa drugom kokoškom." Predsednik je rekao: "Recite to gospođi Kulidž." | ” |
Šala se pojavljuje u knjizi iz 1972.[4]
Seksualna sitost[uredi | uredi izvor]
Iako će muškarci obično preferirati nove partnere svaki put kada im se ukaže prilika, za seksualni nagon postoji fizičko ograničenje. Eksperiment izveden na pacovima je pokazao da kada se ostavi da se reprodukuje do seksualne sitosti, motorno ejakulaciono ponašanje, intromisija i pomeranje semenskih čepova su bili mogući nakon više parova, ali malo ili nimalo sperme bi se proizvodilo tokom ejakulacije.[5] Druga studija sprovedena na pacovima pokazala je iste rezultate, ali je pronašla podatke koji su zaključili da se postizanje optimalnih šansi za oplodnju njihovih partnera dešava nakon 15 dana mirovanja.[6] Ovi eksperimenti sugerišu da su jedno od glavnih ograničenja Kulidžovog efekta fizička granica proizvodnje gameta.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Lester, Gillian L.L.; Gorzalka, Boris B. (1988). „Effect of novel and familiar mating partners on the duration of sexual receptivity in the female hamster”. Behavioral and Neural Biology (na jeziku: engleski). 49 (3): 398—405. doi:10.1016/S0163-1047(88)90418-9.
- ^ Buss, David M. (2016). The evolution of desire: strategies of human mating (Revised and updated edition izd.). New York: Basic Books. str. 125-127. ISBN 978-0-465-09776-0.
- ^ Kimble, Gregory A.; Wertheimer, Michael, ur. (2003). Portraits of Pioneers in Psychology (na jeziku: engleski) (0 izd.). Psychology Press. ISBN 978-1-135-70534-3. doi:10.4324/9781410607638. isbn 9781410603876. oclc 868976337. Proverite vrednost parametra
|doi=(pomoć). - ^ Johnson, Roger N. (1972). Aggression in man and animals. Philadelphia: W. B. Saunders. str. 92. ISBN 978-0-7216-5160-6.
- ^ Tlachi-López, José L.; Eguibar, Jose R.; Fernández-Guasti, Alonso; Lucio, Rosa Angélica (2012). „Copulation and ejaculation in male rats under sexual satiety and the Coolidge effect”. Physiology & Behavior (na jeziku: engleski). 106 (5): 626—630. doi:10.1016/j.physbeh.2012.04.020.
- ^ Lucio, R. A.; Rodríguez‐Piedracruz, V.; Tlachi‐López, J. L.; García‐Lorenzana, M.; Fernández‐Guasti, A. (2014). „Copulation without seminal expulsion: the consequence of sexual satiation and the Coolidge effect”. Andrology (na jeziku: engleski). 2 (3): 450—457. ISSN 2047-2919. doi:10.1111/j.2047-2927.2014.00209.x.