Гамет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Гамети су полне ћелије које се стварају путем мејозе те садрже хаплоидан број хромозома.

Код једноћелијских животиња, протозоа, гамети могу бити:

  • изогамети, који су међусобно исти; процес њиховог спајања назива се изогамија;
  • анизогамети се међусобно разликују и морфолошки и по понашању (по величини и изгледу):
    1. микрогамети су ситнији, покретни (имају бичеве, мушки гамети слични сперматозоидима вишећелијских животиња;
    2. макрогамети су крупни и личе на јајне ћелије вишећелијских животиња.

Процес спајања анизогамета назива се анизогамија.

Код вишећелијских животиња образују се две врсте гамета:

Јајне ћелије(женски гамети) стварају се у оваријумима(јајницима), сперматозоиди(мушки гамети) стварају се у тестисима(семеницима). Кака се оваријуми и тестиси развијају у различитим јединкама - женкама, односно мужјацима то је полни диморфизам. Код малог броја јединки оба типа полних органа стварају се у једној јединки(кишна глиста, мекушци, метиља, понтљичара) то је хермафродитизам односно двополност. Иако се у једном телу стварају оба пола оплођење је најчешће између две јединке.

  • Јајне ћелије су обично крупне и непокретне, а сперматозоиди ситни и покретни.

Спољашње везе[уреди]