LFG Roland D.III

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
LFG Roland D.III
LFG Roland D.III
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Dužina6,84
Razmah krila8,94
Visina2,76
Površina krila19,82
Prazan717
Normalna poletna961
Klipno-elisni motor1 Argus As III
Snaga1 x 132 kW
Brzina krstarenja156 km/h
Maks. brzina na Hopt175 km/h
Brzina penjanja268 m/min

LFG Roland D.III (nem. LFG Roland D.III) je nemački lovački avion koji je proizvodila firma Luftfarcojg gezelšaft (nem. Luftfahrzeug-Gesellschaft m.b.H. - LFG). Prvi let aviona je izvršen 1917. godine. [1]


Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

U poređenju sa prethodnim modelima D.I i D.II, na avionu Roland D.III izvršene su sledeće izmena: gornje krilo dvokrilca je postavljeno na baldahin, tako da je povećani razmak između trupa i krila, što je poboljšao pogled pilota napred i dole. Vertikalni stabilizator je takođe povećan da bi avion bio okretniji tj da bi imao bolju manevarsku sposobnost, bitnu karakteristiku lovačkih aviona. Poput D.II, avion Roland D.III je bio takođe opremljen motorom Argus As.III.

Projektanti ovog aviona su bili inženjeri Tantzen i Hofman isti oni koji su projektovali i prethodna dva modela D.I i D.II. Prototip ovog aviona je prvi put poleteo 1917. godine. LFG je nastavio da razvija avione iz ove familije tako da je do kraja rata razvijeno još 11 modela ovih aviona. Poslednji iz ove serije nosio je oznaku D.XVII.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup mu je elipsastog poprečnog preseka, polu monokok konstrukcije. Trup se pravio na sledeći način: Dva sloja traka od šperploče spiralno su omotana u suprotnim smerovima preko kalupa da bi se formirala polovina trupa trupa. Polovine trupa su zatim spojene u celinu i zalepljene, prekrivene slojem platna i lakirane (impregnirane). Prednji deo, u kome je bio smešten motor je bio obložen aluminijumskim limom, na kome su se nalazili otvori za izlazak toplog vazduha iz motorskog prostora, a ostali deo trupa je bio oblepljen drvenom lepenkom. Trup ovog aviona se isticao čistom aerodinamičnom linijom. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu i bio je zaštićen malim vetrobranskim staklom. Preglednost iz pilotske kabine nije bila dobra pa su piloti imali problema prilikom sletanja.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen tečnošću hlađenim linijskim motorima, Mercedes D.III sa 117 kW (160 KS), ili linijski motor Argus As.III snage 180 KS (132 kW). Hladnjak za vodu se nalazio iznad gornjih krila aviona. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka. Spoj elise i motornog vratila bio je pokriven metalnom kapom u cilju smanjenja aerodinamičkog otpora.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa dva para upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Oba krila su imala oblik jednokrakog trapeza, blago zakošena u odnosu na trup aviona. Donje krilo je bilo nešto kraće od gornjeg. Spojevi prednje ivice sa bočnim ivica krila su polukružno izvedeni. Krila su se poklapala sa napadnim ivicama. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca su bila napravljena od drveta presvučena platnom. Horizontalni stabilizatori su bili upornicama vezani za vertikalni stabilizator.

Stajni organ je bio klasičan fiksan sa osovinom, a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.

Naoružanje: Avion je bio naoružan sa dva fiksna mitraljeza, Špandau kalibra 7,92 mm

Varijante[uredi | uredi izvor]

  • D.III - Standardni model koji se serijki proizvodio.
  • D.V - Poboljšan pogleda pilota. Napravljena 3 komada, jedan sa Argus-om i dva sa Mercedesovim motorima.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: LFG Roland D.III
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 2
Kalibar 7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Iako poboljšan, avion Roland D.III je zaostajao za borbenim avionom Albatros, tako da je od 150 letelica koje su naručili Nemačko ratno vazduhoplovstvo i Bugarsko ratno vazduhoplovstvo, samo oko 25 upotrebljeno u sekundarnim ratištima na Balkanu i Istočnom frontu; sve ostale mašine korišćene su za obuku pilota lovca. Zarobljene avione D.III na istočnom frontu Rusi su koristili u vojne svrhe.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]

Jedini sačuvani primerak ovog aviona se nalazi u Muzeju poljskog vazduhoplovstva u Krakovu[2] izložen kao muzejski eksponat.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „LFG Roland D.III” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. 7. 2010. 
  2. ^ https://muzeumlotnictwa.pl/zbiory_sz.php?ido=9&w=a

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 149. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1. 
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

LFG Roland D.III na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ЛФГ_Роланд_D.III&oldid=26913114”