Laserski skalpel
| Laserski skalpel | |
|---|---|
 Jedan od aserskih skalpela koji se koristi u dermatologiji |
Laserski skalpel je savremeni hirurški instrument koji se u biofotonici koristi za sečenja, ablaciju i sinterovanja (spajanja) ivica živog biološkog tkiva. Bitna komponenta laserskog skalpela je optičko vlakno koje na vrhu skalpela prenosi energiju lasera.[1] Njegova važna prednost u poređenju sa konvencionalnim skalpelom je niska invazivnost operacije zbog male širine reza, istovremene koagulacije krvnih sudova i značajno smanjenja krvarenja. Pored toga, lasersko zračenje je apsolutno sterilno. Kao rezultat njegove primene, period zarastanja rana se smanjuje za dva do tri puta.[2]
Osnovne informacije[uredi | uredi izvor]
Laserski skalpel je hirurški instrument koji koristi lasersku energiju za rezanje ili uklanjanje biološkog tkiva. Na njegovom kraju se formira fokusirani laserski zrak sa nekoliko talasnih dužina. Uz njegovu pomoć, hirurg je u mogućnosti da izvrši sve neophodne operacije. Postoji veliki broj različitih tipova laserskih skalpela koji se međusobno razlikuju; prema vrsti talasne dužine emitovanih svetlosnih talasa, snage i sposobnosti laserskog zraka da zgrušaju, iseku ili ispare tkiva. Kada se koristi laser, snop svetlosti je fokusiran na veoma mali prostor u kome se ćelija zagreva u tretiranoj oblasti, pri čemu se ne oštećuju okolna tkiva, jer on reže na principu rastvaranja molekularnih veza u tkivu kada se pravilno podesi.[3]
Unutar ograničenog područja tkiva, snop lasera značajno povećava temperaturu na 400 °C, uzrokujući da ozračeno područje odmah gori. Na ovaj način laser može odmah da „zapeči” male krvne sudove na ivici reza. Kako laserski skalpeli imaju tanke rezove oni smanjuju krvarenje, a samo zračenje je apsolutno sterilno.
Za razliku od tradicionalnih hirurških skalpela koji se izrađuju u širokom spektru oblika sečiva koji odgovaraju specifičnim primenama, kod laserskog skalpela ne postoji mnogo tipova već samo postoji samo jedan oblik radiometrijske lokalizacije, aksijalna simetrija. Da bi se donekle korigovao ovaj nedostatak na Tajvanu, su predložili korišćenje fotonskih "kukica" za stvaranje "oštrice" hirurškog laserskog skalpela specifičnog zakrivljenog oblika čija oštrica može biti dugačka do 3 milimetra, debela oko 500 mikrona (100 mikrona je debljina ljudske kose) i ima talasnu dužinu od 1.550 nanometara.[1]
Primena[uredi | uredi izvor]
I dok se u svim drugim oblasti laserske medicine koristi lasersko zračenje relativno male snage, pri čemu zračenje ne uzrokuje direktno oštećenje tkiva i ćelija živog organizma, u laserskoj hirurgiji koristse se dovoljno snažni laserski skalpeli, kojima se tokom operacija uništavaju tkiva nakon direktnog izlaganja laserskom zraku.
Osnovne indikacije upotrebe laserskog noža u hirurgiji su:[4]
- mikrokirurgija (posebno na oku),
- uklanjanje malih tumora,
- operacije koje zahtevaju selektivni uticaj (pigmentni mrlje, vinske mrlje, druge potkožne formacije, kao što su tetovaže),
- rekanalizacija ili stvaranje prolaznosti krvnih sudova,
- zaustavljanje krvarenja i operacija krvlju zasićenih organa,
- zavarivanje tkanine.
Neželjena dejstva (akcidenti)[uredi | uredi izvor]
Neželjana dejstva ili akcidenti koji mogu nastati tokom upotrebe lasesrskih uređaja uzrokovani su:[5]
- Neadekvatnim treningom osoblja svih kategorija
- Sprovođenjem procedura bez adekvatnih kliničkih trajala
- Kvarovima u blokiranju snopa ili reflektovanog zračenja
- Neadekvatnom primenom ili odsustvom zaštitinih sredstava u opasnim situacijama
- Nepoštovanjem odobrenih standarda i radnih procedura za bezbednu radnu praksu.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Znanstvenici su stvorili zakrivljeni laserski skalpel debljine samo 500 mikrona za smanjenje rana i krvarenja - dinamika tvrtke - Vijesti”. Shandong Laser Photoelectric Technology Co., Ltd (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2022-11-02.
- ^ A.I. Nevorotin. Vvedenie v lazernuю hirurgiю. SPb.: Speclit, 2000.
- ^ „BioTechniques - NEWS: New laser microscalpel to target diseased cells”. web.archive.org. 2017-12-06. Arhivirano iz originala 06. 12. 2017. g. Pristupljeno 2022-11-02.
- ^ I.A. Mihaйlova, G.V. Papaяn, N.B. Zolotova, T.G. Grišačeva. Osnovnыe principы primeneniя lazernыh sistem v medicine. Pod red. akad.N.N. Petriщeva. SPb, 2007, 44s.
- ^ Lazerы v kliničeskoй medicine. Pod red. S.D. Pletneva. M.:Medicina, 1996.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
