Pređi na sadržaj

Lečenje straha od recidiva raka

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nakon hirurškog uklanjanja raka brojne terapije pomažu pacijentima da uklone strah od recidiva raka

Lečenje straha od recidiva raka (takođe i strah od progresije raka ) predstavlja poseban entitet u lečenju bolesnika sa rakom, i jedan je od najčešće citiranih briga osoba koje su preživele rak. Iako se ova vrsta straha shvata kao adaptivna reakcija organizma, a ne kao nerealni ili neurotični strah, visok nivo straha od ponavljanja raka može dovesti do značajnog emocionalnog stresa. Iako klasični instrumenti za procenu anksioznih poremećaja nisu efikasni u strahu od ponavljanja raka, danas su za tu namenu razvijeni i potvrđeni specifični upitnici.[1]

Strah od revidiva raka[uredi | uredi izvor]

Strah od revidiva raka - definiše se kao „strah, anksioznost ili zabrinutost da se rak može vratiti (recidivirati) ili da će možda napredovati.

Takvo emocionalno stanje često dovodi do situacije u kojoj, uprkos odsustvu bilo kakvih simptoma ili kancerogenih promena u telu, bolest postoji u mašti i mislima osobe zahvaćene karcinofobijom[2] i postaje stvarna za njega.[3]

Strah od revidiva raka može biti uzrokovana ne samo strahom za sopstveno zdravlje, već i za zdravlje i život srodnika

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Mnogi ljudi koji završe lečenje raka u početku su veoma svesni novih simptoma. Često doživljavaju bol, ili bol i otok u svom telu kao znak da se rak vratio. Ovo može potrajati nekoliko meseci. Nije neobično verovati da je sve znak da se rak vratio. Iako je ovo sasvim normalno ponašanje i često nestaje s vremenom, pacijentima se savetuje da odmah posete svog lekara opšte prakse ili lekara onkologa za savet ako je veoma zabrinuti zbog novih simptoma.[4]

Bolesnici lečeni od raka takođe moraju imati na umu da njihovo telo može izgledati, osećati se i ponašati se sasvim drugačije nego pre tretmana. Važno je znati da su i nemir i strah od ponovnog pojavljivanja raka normalna osećanja nakon tretmana, čii intentitet uglavnom opada.[5]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Čini se da prevalencija straha od recidiva varira i može biti i do 70% kod pacijentima koji prijavljuju nedostatak podrške u ovoj oblasti.[6] Psihijatrijski komorbiditeti su česti kod pacijenata sa rakom, posebno depresivne epizode, anksiozni poremećaji i poremećaji prilagođavanja. Prevalencija tačaka za depresiju i distimiju, je 10,2% za poremećaje anksioznosti i 12,5% za poremećaje prilagođavanja.[7] Psihijatrijski komorbiditeti dovode do značajnog smanjenja kvaliteta života pacijenata sa rakom i takođe su povezani sa lošijom prognozom.[8]

Znaci i simptomi[uredi | uredi izvor]

Ljudi sa značajnim strahom od ponovnog pojavljivanja raka mogu imati:[9]

  • problema sa spavanjem i jelom,
  • teškoće se koncentriratijom
  • povećani fizički probleme,
  • uznemirenost i rizik od posttraumatskog stresnog poremećaja.
  • probleme sa donošenjem odluke da se povuku se iz učešća u aktivnostima koje su im nekada pružale radost i ispunjenje.

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Karcinofobija značajno otežava ljudsko funkcionisanje. Stalno fokusiranje na mogućnost recidiva bolesti dovodi do pogoršanja efikasnosti i u profesionalnoj i privatnoj sferi. Često pacijent gubi kontakt sa prijateljima jer ne izlazi iz kuće, zanemaruje sebe i svoju porodicu, izolući se u strahu i tuzi.

Takođe jača uverenje da su nečiji argumenti tačni, što može dovesti do jakih emocionalnih poremećaja, uključujući depresiju. Strah ponekad može dominirati u svim oblastima života i u ekstremnim slučajevima onemogućiti rad ili značajno poremetiti porodične odnose.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Razvijeno je nekoliko terapijskih koncepata za rešavanje anksioznosti progresije. Pokazalo se da grupna terapija zasnovana na principima kognitivnog ponašanja smanjuje strah od progresije u rehabilitacionom bolničkom okruženju i takođe je pokazala – uz neke modifikacije – neke obećavajuće efekte u pilot fazi za ambulantno okruženje.

Ključni elementi su samoposmatranje, tehnike zasnovane na izloženosti, tehnike uzdržavanja i primena promena ponašanja.[10][11]

Lečenje depresivnih epizoda kod pacijenata sa karcinomom ne razlikuje se značajno od lečenja pacijenata bez raka i neke od metoda navedene su u nekoliko smernica.[12][13]

Međutim, zbog preklapanja simptoma raka i depresije, potrebna je posebna pažnja u dijagnostičkom procesu. Neželjeni efekti i interakcije antidepresiva takođe treba uzeti u obzir (npr interakcije između nekih antidepresiva i tamoksifena).

Postoje brojni dokazi da psihoterapeutske intervencije poboljšavaju simptome depresije kod pacijenata sa rakom u različitim stadijumima bolesti.[14][15] Klasični terapijski pristupi kao što je kognitivna bihejvioralna terapija su istraženi, a nedavno su razvijeni i specijalni programi lečenja. U psihoterapijskom tretmanu, potrebno je uzeti u obzir specifično okruženje lečenja, stadijum bolesti, simptome fizičkog stresa i egzistencijalnu pretnju. Slični principi, iako manje detaljno istraženi, važe za anksiozne poremećaje, gde psihoterapeutski i psihofarmakološki tretman otprilike sledi smernice za lečenje pacijenata bez raka.[16][17]

Drugi program, koji se zasniva na Leventhalovom modelu samoregulacije bolesti, koristi psihoedukaciju, kognitivno restrukturiranje i modifikaciju ponašanja u individualnom terapijskom okruženju i nedavno je pokazao značajna poboljšanja kod preživelih od raka dojke, prostate i kolorektalnog karcinoma.[18]

Druge pilot studije koje su pokazale obećavajuće rezultate su u toku.[19][20][21]Saalschütz, L. (1890). „A summation formula”. (Schlömilch's) Zeitschrift für Mathematik und Physik. 35: 186—188. JFM 22.0262.03. 

Uloga porodice[uredi | uredi izvor]

Porodice obolelih od raka podržavaju svoje obolele članove praktično i emocionalno, što ih čini značajnim faktorom za zvaničnu zdravstvenu zaštitu. Prethodna istraživanja o preživelima od raka dojke sugerišu da majke imaju tendenciju da prijavljuju veći strah od ponovnog javljanja raka (SPJR) od onih koje nisu majke i da se SPJR razlikuje po etničkoj pripadnosti, što su ustanovila istraživanja koja su često tretira majčinstvo i rasu kao odvojene entitete pomoću kojih je ispitivan nivo SPJR. [22]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Thewes, Belinda; Butow, Phillis; Zachariae, Robert; Christensen, Soren; Simard, Sébastien; Gotay, Carolyn (2011-10-21). „Fear of cancer recurrence: a systematic literature review of self‐report measures”. Psycho-Oncology. 21 (6): 571—587. ISSN 1057-9249. doi:10.1002/pon.2070. 
  2. ^ Adamczyk K. i in., Rzadkie fobie specyficzne-rodzaje i leczenie, „Via Medica 2018”, t. 15, nr 3, s. 148–154.
  3. ^ Wolańczyk T., Komender J., Zaburzenia emocjonalne i behawioralne u dzieci, PZWL, Warszawa 2005, s. 154.
  4. ^ Węsierska-Gądek I.A., Czy można świadomym stylem życia zredukować indywidualne ryzyko zachorowania na raka? Fakty i mity o etiologii chorób nowotworowych, „Psychoonkologia 2018” 22 (1), s. 23-33.
  5. ^ „Strah od povratka”. Lymphoma Australia (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2024-01-16. 
  6. ^ Simard, Sébastien; Thewes, Belinda; Humphris, Gerry; Dixon, Mélanie; Hayden, Ceara; Mireskandari, Shab; Ozakinci, Gozde (2013-03-10). „Fear of cancer recurrence in adult cancer survivors: a systematic review of quantitative studies”. Journal of Cancer Survivorship. 7 (3): 300—322. ISSN 1932-2259. doi:10.1007/s11764-013-0272-z. 
  7. ^ Arbeitsgemeinschaft der wissenschaftlichen medizinischen Fachgesellschaften (AWMF). Guideline (S3-Leitlinie): “Psychoonkologische Diagnostic Beratung und Behandlung von erwachsenen Krebspatienten”. 31.01.2014. Available at: http://www.awmf.org/leitlinien/detail/ll/032051OL.html. Accessed September 1. 2017 [Google Scholar]
  8. ^ Sotelo, Jorge Luis; Musselman, Dominique; Nemeroff, Charles (2014). „The biology of depression in cancer and the relationship between depression and cancer progression”. International Review of Psychiatry. 26 (1): 16—30. ISSN 0954-0261. doi:10.3109/09540261.2013.875891. 
  9. ^ „Living in fear: Cancer recurrence”. Mayo Clinic Health System (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-17. 
  10. ^ Herschbach, Peter; Book, Katrin; Dinkel, Andreas; Berg, Petra; Waadt, Sabine; Duran, Gabriele; Engst-Hastreiter, Ursula; Henrich, Gerhard (2009-10-29). „Evaluation of two group therapies to reduce fear of progression in cancer patients”. Supportive Care in Cancer. 18 (4): 471—479. ISSN 0941-4355. doi:10.1007/s00520-009-0696-1. 
  11. ^ Herschbach, Peter; Berg, Petra; Waadt, Sabine; Duran, Gabriele; Engst-Hastreiter, Ursula; Henrich, Gerhard; Book, Katrin; Dinkel, Andreas (2009-11-04). „Group Psychotherapy of Dysfunctional Fear of Progression in Patients with Chronic Arthritis or Cancer”. Psychotherapy and Psychosomatics. 79 (1): 31—38. ISSN 0033-3190. doi:10.1159/000254903. 
  12. ^ National Cancer Institute (NCI). Depression. Available at: https://www. cancer.gov/about-cancer/coping/feel ings/depression-hp-pdq/#section/_1. Accessed September 20. 2017 [Google Scholar]
  13. ^ Li, Madeline; Kennedy, Erin B.; Byrne, Nelson; Gérin-Lajoie, Caroline; Katz, Mark R.; Keshavarz, Homa; Sellick, Scott; Green, Esther (2016). „Management of Depression in Patients With Cancer: A Clinical Practice Guideline”. Journal of Oncology Practice. 12 (8): 747—756. ISSN 1554-7477. doi:10.1200/jop.2016.011072. 
  14. ^ Osborn RL., Demoncada AC., Feuerstein M (2006). „Psychosocial interventions for depression, anxiety, and quality of life in cancer survivors: meta-analyses”. Int J Psychiatry Med. 36 (1): 13—34. .
  15. ^ Akechi, T; Onishi, J; Morita, T; Furukawa, TA (2005-10-19), Psychotherapy for depression among incurable cancer patients, John Wiley & Sons, Ltd, Pristupljeno 2024-01-16 
  16. ^ Rayner L., Price A., Hotopf M., Higginson IJ (2011). „The development of evidence-based European guidelines on the management of depression in palliative cancer care”. Eur J Cancer. 47: 702—712. .
  17. ^ Howell D., Keshavarz H., Esplen MJ., et al. on behalf of the Cancer Journey Advisory Group of the Canadian Partnership Against Cancer. A pan Canadian practice guideline: screening, assessment and care of psychosocial distress (depression, anxiety) in adults with cancer. Canadian Partnership Against Cancer (Cancer Journey Advisory Group) and the Canadian Association of Psychosocial Oncology. 2015. Available at: https://www.capo. ca/wp-content/uploads/2010/10/Distress_guideline_CAPO_201 50731 1.pdf. Accessed September 20, 2017
  18. ^ van de Wal M., Thewes B., Gielissen M., Speckens A., Prins J (2017). „Efficacy of blended cognitive behavior therapy for high fear of recurrence in breast, prostate, and colorectal cancer survivors: the SWORD study, a randomized controlled trial”. J Clin Oncol. 35 (19): 2173—2183. .
  19. ^ Lebel S., Maheu C., Lefebvre M.,; et al. (2014). „Addressing fear of cancer recurrence among women with cancer: a feasibility and preliminary outcome study”. J Cancer Surviv. 8 (3): 485—496. . [PubMed] [Google Scholar]
  20. ^ Smith A., Thewes B., Turner J.,; et al. (2015). „Pilot of a theoretically grounded psychologist-delivered intervention for fear of cancer recurrence (Conquer Fear)”. Psychooncology. 24 (8): 967—970. . [PubMed] [Google Scholar]
  21. ^ Butow, Phyllis N.; Bell, Melanie L.; Smith, Allan B.; Fardell, Joanna E.; Thewes, Belinda; Turner, Jane; Gilchrist, Jemma; Beith, Jane; Girgis, Afaf; Sharpe, Louise; Shih, Sophy; Mihalopoulos, Cathrine (2013). „Conquer fear: Protocol of a randomised controlled trial of a psychological intervention to reduce fear of cancer recurrence”. BMC Cancer. 13. PMID 23617696. doi:10.1186/1471-2407-13-201 Slobodan pristup. 
  22. ^ Acheampong, Rechael; Bergman, Katelynn; Sweeny, Kate; Wilson, Melissa (2020). „Fear Of Cancer Recurrence Among Black And White Mothers”. UC Riverside Undergraduate Research Journal Submit. 14 (1). ISSN 2639-4103. doi:10.5070/RJ5141049261. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лечење_страха_од_рецидива_рака&oldid=27859541”