Пређи на садржај

Лечење страха од рецидива рака

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Након хируршког уклањања рака бројне терапије помажу пацијентима да уклоне страх од рецидива рака

Лечење страха од рецидива рака (такође и страх од прогресије рака ) представља посебан ентитет у лечењу болесника са раком, и један је од најчешће цитираних брига особа које су преживеле рак. Иако се ова врста страха схвата као адаптивна реакција организма, а не као нереални или неуротични страх, висок ниво страха од понављања рака може довести до значајног емоционалног стреса. Иако класични инструменти за процену анксиозних поремећаја нису ефикасни у страху од понављања рака, данас су за ту намену развијени и потврђени специфични упитници.[1]

Страх од ревидива рака[уреди | уреди извор]

Страх од ревидива рака - дефинише се као „страх, анксиозност или забринутост да се рак може вратити (рецидивирати) или да ће можда напредовати.

Такво емоционално стање често доводи до ситуације у којој, упркос одсуству било каквих симптома или канцерогених промена у телу, болест постоји у машти и мислима особе захваћене карцинофобијом[2] и постаје стварна за њега.[3]

Страх од ревидива рака може бити узрокована не само страхом за сопствено здравље, већ и за здравље и живот сродника

Опште информације[уреди | уреди извор]

Многи људи који заврше лечење рака у почетку су веома свесни нових симптома. Често доживљавају бол, или бол и оток у свом телу као знак да се рак вратио. Ово може потрајати неколико месеци. Није необично веровати да је све знак да се рак вратио. Иако је ово сасвим нормално понашање и често нестаје с временом, пацијентима се саветује да одмах посете свог лекара опште праксе или лекара онколога за савет ако је веома забринути због нових симптома.[4]

Болесници лечени од рака такође морају имати на уму да њихово тело може изгледати, осећати се и понашати се сасвим другачије него пре третмана. Важно је знати да су и немир и страх од поновног појављивања рака нормална осећања након третмана, чии интентитет углавном опада.[5]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Чини се да преваленција страха од рецидива варира и може бити и до 70% код пацијентима који пријављују недостатак подршке у овој области.[6] Психијатријски коморбидитети су чести код пацијената са раком, посебно депресивне епизоде, анксиозни поремећаји и поремећаји прилагођавања. Преваленција тачака за депресију и дистимију, је 10,2% за поремећаје анксиозности и 12,5% за поремећаје прилагођавања.[7] Психијатријски коморбидитети доводе до значајног смањења квалитета живота пацијената са раком и такође су повезани са лошијом прогнозом.[8]

Знаци и симптоми[уреди | уреди извор]

Људи са значајним страхом од поновног појављивања рака могу имати:[9]

  • проблема са спавањем и јелом,
  • тешкоће се концентриратијом
  • повећани физички проблеме,
  • узнемиреност и ризик од посттрауматског стресног поремећаја.
  • проблеме са доношењем одлуке да се повуку се из учешћа у активностима које су им некада пружале радост и испуњење.

Компликације[уреди | уреди извор]

Карцинофобија значајно отежава људско функционисање. Стално фокусирање на могућност рецидива болести доводи до погоршања ефикасности и у професионалној и приватној сфери. Често пацијент губи контакт са пријатељима јер не излази из куће, занемарује себе и своју породицу, изолући се у страху и тузи.

Такође јача уверење да су нечији аргументи тачни, што може довести до јаких емоционалних поремећаја, укључујући депресију. Страх понекад може доминирати у свим областима живота и у екстремним случајевима онемогућити рад или значајно пореметити породичне односе.

Терапија[уреди | уреди извор]

Развијено је неколико терапијских концепата за решавање анксиозности прогресије. Показало се да групна терапија заснована на принципима когнитивног понашања смањује страх од прогресије у рехабилитационом болничком окружењу и такође је показала – уз неке модификације – неке обећавајуће ефекте у пилот фази за амбулантно окружење.

Кључни елементи су самопосматрање, технике засноване на изложености, технике уздржавања и примена промена понашања.[10][11]

Лечење депресивних епизода код пацијената са карциномом не разликује се значајно од лечења пацијената без рака и неке од метода наведене су у неколико смерница.[12][13]

Међутим, због преклапања симптома рака и депресије, потребна је посебна пажња у дијагностичком процесу. Нежељени ефекти и интеракције антидепресива такође треба узети у обзир (нпр интеракције између неких антидепресива и тамоксифена).

Постоје бројни докази да психотерапеутске интервенције побољшавају симптоме депресије код пацијената са раком у различитим стадијумима болести.[14][15] Класични терапијски приступи као што је когнитивна бихејвиорална терапија су истражени, а недавно су развијени и специјални програми лечења. У психотерапијском третману, потребно је узети у обзир специфично окружење лечења, стадијум болести, симптоме физичког стреса и егзистенцијалну претњу. Слични принципи, иако мање детаљно истражени, важе за анксиозне поремећаје, где психотерапеутски и психофармаколошки третман отприлике следи смернице за лечење пацијената без рака.[16][17]

Други програм, који се заснива на Левентхаловом моделу саморегулације болести, користи психоедукацију, когнитивно реструктурирање и модификацију понашања у индивидуалном терапијском окружењу и недавно је показао значајна побољшања код преживелих од рака дојке, простате и колоректалног карцинома.[18]

Друге пилот студије које су показале обећавајуће резултате су у току.[19][20][21]Saalschütz, L. (1890). „A summation formula”. (Schlömilch's) Zeitschrift für Mathematik und Physik. 35: 186—188. JFM 22.0262.03. 

Улога породице[уреди | уреди извор]

Породице оболелих од рака подржавају своје оболеле чланове практично и емоционално, што их чини значајним фактором за званичну здравствену заштиту. Претходна истраживања о преживелима од рака дојке сугеришу да мајке имају тенденцију да пријављују већи страх од поновног јављања рака (СПЈР) од оних које нису мајке и да се СПЈР разликује по етничкој припадности, што су установила истраживања која су често третира мајчинство и расу као одвојене ентитете помоћу којих је испитиван ниво СПЈР. [22]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Thewes, Belinda; Butow, Phillis; Zachariae, Robert; Christensen, Soren; Simard, Sébastien; Gotay, Carolyn (2011-10-21). „Fear of cancer recurrence: a systematic literature review of self‐report measures”. Psycho-Oncology. 21 (6): 571—587. ISSN 1057-9249. doi:10.1002/pon.2070. 
  2. ^ Adamczyk K. i in., Rzadkie fobie specyficzne-rodzaje i leczenie, „Via Medica 2018”, t. 15, nr 3, s. 148–154.
  3. ^ Wolańczyk T., Komender J., Zaburzenia emocjonalne i behawioralne u dzieci, PZWL, Warszawa 2005, s. 154.
  4. ^ Węsierska-Gądek I.A., Czy można świadomym stylem życia zredukować indywidualne ryzyko zachorowania na raka? Fakty i mity o etiologii chorób nowotworowych, „Psychoonkologia 2018” 22 (1), s. 23-33.
  5. ^ „Strah od povratka”. Lymphoma Australia (на језику: хрватски). Приступљено 2024-01-16. 
  6. ^ Simard, Sébastien; Thewes, Belinda; Humphris, Gerry; Dixon, Mélanie; Hayden, Ceara; Mireskandari, Shab; Ozakinci, Gozde (2013-03-10). „Fear of cancer recurrence in adult cancer survivors: a systematic review of quantitative studies”. Journal of Cancer Survivorship. 7 (3): 300—322. ISSN 1932-2259. doi:10.1007/s11764-013-0272-z. 
  7. ^ Arbeitsgemeinschaft der wissenschaftlichen medizinischen Fachgesellschaften (AWMF). Guideline (S3-Leitlinie): “Psychoonkologische Diagnostic Beratung und Behandlung von erwachsenen Krebspatienten”. 31.01.2014. Available at: http://www.awmf.org/leitlinien/detail/ll/032051OL.html. Accessed September 1. 2017 [Google Scholar]
  8. ^ Sotelo, Jorge Luis; Musselman, Dominique; Nemeroff, Charles (2014). „The biology of depression in cancer and the relationship between depression and cancer progression”. International Review of Psychiatry. 26 (1): 16—30. ISSN 0954-0261. doi:10.3109/09540261.2013.875891. 
  9. ^ „Living in fear: Cancer recurrence”. Mayo Clinic Health System (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-17. 
  10. ^ Herschbach, Peter; Book, Katrin; Dinkel, Andreas; Berg, Petra; Waadt, Sabine; Duran, Gabriele; Engst-Hastreiter, Ursula; Henrich, Gerhard (2009-10-29). „Evaluation of two group therapies to reduce fear of progression in cancer patients”. Supportive Care in Cancer. 18 (4): 471—479. ISSN 0941-4355. doi:10.1007/s00520-009-0696-1. 
  11. ^ Herschbach, Peter; Berg, Petra; Waadt, Sabine; Duran, Gabriele; Engst-Hastreiter, Ursula; Henrich, Gerhard; Book, Katrin; Dinkel, Andreas (2009-11-04). „Group Psychotherapy of Dysfunctional Fear of Progression in Patients with Chronic Arthritis or Cancer”. Psychotherapy and Psychosomatics. 79 (1): 31—38. ISSN 0033-3190. doi:10.1159/000254903. 
  12. ^ National Cancer Institute (NCI). Depression. Available at: https://www. cancer.gov/about-cancer/coping/feel ings/depression-hp-pdq/#section/_1. Accessed September 20. 2017 [Google Scholar]
  13. ^ Li, Madeline; Kennedy, Erin B.; Byrne, Nelson; Gérin-Lajoie, Caroline; Katz, Mark R.; Keshavarz, Homa; Sellick, Scott; Green, Esther (2016). „Management of Depression in Patients With Cancer: A Clinical Practice Guideline”. Journal of Oncology Practice. 12 (8): 747—756. ISSN 1554-7477. doi:10.1200/jop.2016.011072. 
  14. ^ Osborn RL., Demoncada AC., Feuerstein M (2006). „Psychosocial interventions for depression, anxiety, and quality of life in cancer survivors: meta-analyses”. Int J Psychiatry Med. 36 (1): 13—34. .
  15. ^ Akechi, T; Onishi, J; Morita, T; Furukawa, TA (2005-10-19), Psychotherapy for depression among incurable cancer patients, John Wiley & Sons, Ltd, Приступљено 2024-01-16 
  16. ^ Rayner L., Price A., Hotopf M., Higginson IJ (2011). „The development of evidence-based European guidelines on the management of depression in palliative cancer care”. Eur J Cancer. 47: 702—712. .
  17. ^ Howell D., Keshavarz H., Esplen MJ., et al. on behalf of the Cancer Journey Advisory Group of the Canadian Partnership Against Cancer. A pan Canadian practice guideline: screening, assessment and care of psychosocial distress (depression, anxiety) in adults with cancer. Canadian Partnership Against Cancer (Cancer Journey Advisory Group) and the Canadian Association of Psychosocial Oncology. 2015. Available at: https://www.capo. ca/wp-content/uploads/2010/10/Distress_guideline_CAPO_201 50731 1.pdf. Accessed September 20, 2017
  18. ^ van de Wal M., Thewes B., Gielissen M., Speckens A., Prins J (2017). „Efficacy of blended cognitive behavior therapy for high fear of recurrence in breast, prostate, and colorectal cancer survivors: the SWORD study, a randomized controlled trial”. J Clin Oncol. 35 (19): 2173—2183. .
  19. ^ Lebel S., Maheu C., Lefebvre M.,; et al. (2014). „Addressing fear of cancer recurrence among women with cancer: a feasibility and preliminary outcome study”. J Cancer Surviv. 8 (3): 485—496. . [PubMed] [Google Scholar]
  20. ^ Smith A., Thewes B., Turner J.,; et al. (2015). „Pilot of a theoretically grounded psychologist-delivered intervention for fear of cancer recurrence (Conquer Fear)”. Psychooncology. 24 (8): 967—970. . [PubMed] [Google Scholar]
  21. ^ Butow, Phyllis N.; Bell, Melanie L.; Smith, Allan B.; Fardell, Joanna E.; Thewes, Belinda; Turner, Jane; Gilchrist, Jemma; Beith, Jane; Girgis, Afaf; Sharpe, Louise; Shih, Sophy; Mihalopoulos, Cathrine (2013). „Conquer fear: Protocol of a randomised controlled trial of a psychological intervention to reduce fear of cancer recurrence”. BMC Cancer. 13. PMID 23617696. doi:10.1186/1471-2407-13-201 Слободан приступ. 
  22. ^ Acheampong, Rechael; Bergman, Katelynn; Sweeny, Kate; Wilson, Melissa (2020). „Fear Of Cancer Recurrence Among Black And White Mothers”. UC Riverside Undergraduate Research Journal Submit. 14 (1). ISSN 2639-4103. doi:10.5070/RJ5141049261. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лечење_страха_од_рецидива_рака&oldid=27859541”