Luvoa

Fransoa-Mišel le Telje
Fransoa-Mišel le Telje, markiz od Luvoa
Lični podaci
Datum rođenja	(1639-01-18)18. januar 1639.
Mesto rođenja	Kraljevstvo Francuska
Datum smrti	16. jul 1691.(1691-07-16) (52 god.)
Porodica
Porodica	otac: Mišel le Telje
Mandati sekretar rata 1668 — 1691. Monarh Luj XIV Prethodnik Mišel le Telje

Fransoa-Mišel le Telje, markiz od Luvoa (fr. François-Michel le Tellier, Marquis de Louvois, 18. januara 1639-16. jula 1691), ministar (sekretar) rata Luja XIV, jedan od najpoznatijih vojnih reformatora 17. veka.

Biografija

Rođen je kao sin francuskog državnika Mišela le Teljea (1603 – 1685), jednog od vodećih savetnika Luja XIV.

Reforma francuske vojske

Ubrzo po preuzimanju dužnosti državnog sekretara (1668) preduzeo je opsežne reforme reorganizovanja francuske armije. Umesto dotadašnje najamničke, stvorio je jaku, dobro organizovanu i opremljenu stajaću vojsku, a sistem prinudnog vrbovanja zamenio je regrutovanjem na dobrovoljnoj osnovi. Za 2 godine (1666-1668) brojno stanje francuske vojske povećalo se od 70.000 na 120.000, a do 1691. dostiglo je oko 446.000 ljudi. U međuvremenu, brojno stanje je povećavano i smanjivano (naročito posle devolucionog rata), ali umesto rasformiranja jedinica, Luvoa je zadržavao štabove pukova u celini, a samo je smanjivao broj ljudstva u jedinicama. Da bi operativnu vojsku oslobodio teritorijalnih obaveza, 1688. formirao je provincijsku miliciju od 25.000 ljudi za posade tvrđava, garnizona i obalsku odbranu. O izdržavanju milicije starale su se opštine.

Uporedo je izmenio i sistem rukovođenja: funkcije komandovanja razdvojio je od upravljanja, s tim što su prve bile u nadležnosti kralja, a upravni poslovi u rukama sekretara rata. Posle smrti Žan-Batista Kolbera i Žan-Batista Senjelea uzeo je pod upravu i sva utvrđena mesta, osnovao Glavnu direkciju fortifikacija sa Vobanom na čelu, s koji je izradio obiman plan o zaštiti zemlje izgradnjom brojnih utvrđenja.

Istovremeno je preduzeo i mere pozadinskog obezbeđenja jedinica i uređenja državne teritorije. Između ostalog, propisao je da se na maršu formiraju pokretne ambulante, a u zoni borbenih dejstava vojne bolnice, a da bi obezbedio redovno snabdevanje trupa hranom - osniva vojne magacine.

Reforme koje je Luvoa sprovodio zadirale su gotovo u sve oblasti vojne organizacije. Pokušao je da uvede red u sistemu kupovanja pukovničkih i kapetanskih činova, oduzeo je pravo višem komandantima da imenuju oficire, za osiromašene plemiće, koji nisu mogli kupiti četu ili puk ustanovio je majorski i potpukovnički čin, a da bi zaveo red u sistemu unapređivanja oficira ustrojio je rang-listu. Posle uvođenja uniformi u nekoliko pukova, postepeno je uniformisao celu vojsku (1668. gardu, 1670. pešadiju i 1690. konjicu), a da bi što bolje osposobio strešinski kadar odredio je da mladi plemići (koji žele oficirsku službu) obavezno završe osnovnu obuku u gardi i tek posle toga dobijaju odobrenje za kupovanje čete. Inicijativom Luvoa u Parizu je 1670-1674. podignut i Dom invalida za siromašne i islužene oficire i vojnike, a 1688. osnovao je i Ratni arhiv radi prikupljanja dokumenata za ratnu istoriju.