Luis fon An

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Luis fon An
Fon An na Vikimaniji 2015
Lični podaci
Datum rođenja(1978-08-19)19. avgust 1978.
Mesto rođenjaGvatemala, Gvatemala,  Gvatemala
NacionalnostGvatemalac
Naučni rad
InstitucijaUniverzitet Karnegi Melon
Univerzitet Djuk
Poznat poCAPTCHA
reCAPTCHA
Duolingo
NagradeMacArthur Fellowship (2006), TR35 (2007)
Zvanični veb-sajt
cs.cmu.edu/~biglou/

Luis fon An, rođen 19. avgusta 1978. je gvatemalski preduzetnik i profesor konsultant na odseku za računarstvo na univerzitetu Karnegi Melon u Pitsburgu u Pensilvaniji.[1] Poznat je kao jedan od začetnika crowdsourcing-a. On je osnivač kompanije reKapča (engl. reCAPTCHA), koja je prodata Guglu 2009. godine, [2] i jedan od osnivača i glavni izvršni direktor Duolinga, popularne platforme za učenje jezika.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Fon An je rođen i odrastao u Gvatemali. On je nemačko-gvatemalskog porekla.

Osnovne studije iz matematike (summa cum laude) je završio na Djuk univerzitetu 2000. godine,[3] a kasnije doktorat iz računarstva na Karnegi Melon univerzitetu 2005.[4]

Fon An je 2006. godine postao fakultetski član Karnegi Melon škole Računarstva na univerzitetu Karnegi Melon.[5]

Rad[uredi | uredi izvor]

Kao profesor, njegova istraživanja uključuju CAPTCHA i human computation, [6]čime je stekao svoju svetsku prepoznatljivost i brojne nagrade. Nagrađen je MacArthur Fellowship 2006,[7][8] David and Lucile Packard Foundation Fellowship 2009, Sloan Fellowship 2009, Microsoft New Faculty Fellowship 2007. i Presidental Early Career Award for Scientists and Engineers 2012.[9] Takođe je bio imenovan jednim od 50 najvećih umova u nauci od strane Discover, i dospeo je do mnogih uglednih listi kao što su Briliant 10 od Popular Science, 50 Most Influential People in Technology od Silicon.com, TR35: Young Innovators Under 35 od MIT Technology Review i 100 Most Innovative People in Business od Fast Company.

Siglo Veintiuno, jedna od najvećih novina u Gvatemali, izabrala ga je za osobu godine 2009. Foreign Policy Magazine na španskom ga je 2011. imenovao za najuticajnijeg intelektualca Latinske Amerike i Španije.[10]

Fon An je svoja istraživanja[11] započeo na polju kriptografije. Zajedno sa Nikolasom Huperom i Džonom Langfordom, prvi je obezbedio precizne definicije steganografije i dokazao da je steganografija sa ličnim ključem moguća.

Godine 2000, u saradnji sa Manuelom Blumom, bavio se pionirskim radom na CAPTCHA sistemu[12] - kompjuterski generisanim testovima koje ljudi mogu jednostavno da urade, ali koje računari nisu u stanju da reše.[13] Ovaj sistem koriste internet stranice da bi sprečile automatizovane programe, botove, da počine zloupotrebu velikih razmera, kao što je automatsko registrovanje mnogobrojnih naloga ili kupovina velikog broja ulaznica koje bi preprodavci kasnije preprodavali. CAPTCHA je proslavila Fon Ana pred širokim auditorijumom zbog toga što su o njoj članke objavili New York Times i USA Today i što je propraćena na kanalima Discovery Channel, NOVA scienceNOW i ostalim popularnim medijima.

Fon Anova doktorska teza, završena 2005. godine, bio je prvi stručni rad koji je koristio termin „human computation”, koga je smislio Fon An sa željom da opiše metode koje kombinuju ljudsku inteligenciju i računare da bi rešile probleme koji u suprotnom ne bi mogli da se reše. Fon Anova doktorska teza je takođe prvi stručni rad na temu „Igre sa poentom” (Games With A Purpose - GWAP). Igre sa poentom su igre koje, kao propratni efekat, izvode korisne proračune. Najpoznatiji primer je ESP Game,[14] onlajn igra[15] tokom koje se nasumičnom paru igrača bez mogućnosti komunikacije istovremeno prikazuje ista slika koju oni treba da opišu u ograničenom vremenu, za šta dobijaju poene. Na osnovu ove igre dobija se precizan opis slike koji može biti uspešno upotrebljen u bazi podataka za poboljšavanje tehnologije pretrage slika. Gugl je licencirao ESP Game u obliku Gugl obeleživača slika (engl. Google Image Labeler) i koristi se da poboljša preciznost Gugl pretraživača slika (engl. Google Image Search). Fon Anova igra donela mu je pažnju popularnih medija. Njegova teza osvojila je nagradu najbolje doktorske disertacije Škole računarskih nauka univerziteta Karnegi Melon. Jula 2006, Fon An je održao govor u Guglu o „Human Computation” (tj. crowdsourcing) koji je imao preko milion gledalaca.[16]

Fon An je 2007. godine izumeo reCAPTCHA, novi oblik CAPTCHA koji takođe pomaže pri digitalizaciji knjiga. Slike reči koje koristi reCAPTCHA koje dolaze direktno iz starih knjiga nakon što su digitalizovane; koriste se reči koje optičko prepoznavanje znakova ne bi moglo da prepozna i šalju se ljudima putem mreže kako bi se identifikovali. reCAPTCHA se trenutno koristi na preko 100.000 veb-sajtova i prevodi preko 40 miliona reči dnevno.[17]

Godine 2011. dodeljena mu je nagrada A. Niko Habermana, predsedavajućeg za razvoj u računarskim naukama,[18] koja se dodeljuje svake treće godine obećavajućem mladom članu fakulteta u Školi računarskih nauka.

Fon An 2018. godine osvojio je Lemelson-MIT nagradu za „njegovu posvećenost poboljšanju sveta kroz tehnologiju”.[19]

Od 2014. Fon An je generalni direktor Duolinga, platforme za učenje jezika.[20]

Učenje[uredi | uredi izvor]

Fon An je koristio mnoge neobične tehnike u svojoj nastavi koje su mu donele brojne nagrade Univerziteta u Karnegi Melonu.[21] Jeseni 2008. godine započeo je novi kurs na Karnegi Melonu sa nazivom „Nauka mreža” (engl. Science of the Web). Kombinacija teorije grafova i društvenih nauka, kurs obrađuje teme od teorije mreža i teorije igara do teorija aukcije.[22]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Luis von Ahn”. 
  2. ^ „Teaching computers to read: Google acquires reCAPTCHA”. Google Official Blog. 
  3. ^ „Duke Ugrad Alum Profile: Luis von Ahn”. Arhivirano iz originala 09. 07. 2015. g. 
  4. ^ https://www.cs.cmu.edu/~biglou/LuisvonAhn_CV.pdf
  5. ^ Federoff, Stacey. „Duolingo CEO Luis von Ahn wins $500K Lemelson prize from MIT”. 
  6. ^ Robert J. Simmons. „Profile Luis von Ahn: ReCaptcha, games with a purpose”. XRDS: Crossroads, the ACM Magazine for Students. 17: 49. doi:10.1145/1869086.1869102. 
  7. ^ „MacArthur Fellows 2006”. 
  8. ^ „Congratulations, Luis von Ahn”. Google Official Blog. 
  9. ^ „President Obama Honors Outstanding Early-Career Scientists”. The White House. 
  10. ^ „Los 10 nuevos rostros del pensiamento iberoamericano”. FP. Arhivirano iz originala 21. 06. 2011. g. 
  11. ^ „Luis von Ahn”. 
  12. ^ Von Ahn, Luis; Blum, Manuel; Hopper, Nicholas J.; Langford, John (May 2003). "CAPTCHA: Using Hard AI Problems for Security". Proceedings of the International Conference on the Theory and Applications of Cryptographic Techniques (EUROCRYPT 2003).
  13. ^ Von Ahn, L.; Blum, M.; Langford, J. (2004). „Telling humans and computers apart automatically”. Communications of the ACM. 47 (2): 56—60. CiteSeerX 10.1.1.8.3053 Slobodan pristup. doi:10.1145/966389.966390. 
  14. ^ Von Ahn, L.; Dabbish, L. (2004) [2004]. „Labeling images with a computer game”. Proceedings of the 2004 conference on Human factors in computing systems - CHI '04. str. 319—326. CiteSeerX 10.1.1.58.4550 Slobodan pristup. ISBN 978-1581137026. doi:10.1145/985692.985733. 
  15. ^ Von Ahn, L. (2006). „Games with a Purpose”. Computer. 39 (6): 92—94. doi:10.1109/MC.2006.196. 
  16. ^ Google Tech Talk on human computation by Luis von Ahn. youtube.com (2006-07-26). Retrieved on 2015-06-12.
  17. ^ „reCAPTCHA (a.k.a. Those Infernal Squiggly Words) Almost Done Digitizing the New York Times Archive”. Blog.newsweek.com. Arhivirano iz originala 15. 11. 2009. g. 
  18. ^ Habermmann Chair announcement. News.cs.cmu.edu (2011-03-14). Retrieved on 2012-05-13.
  19. ^ Federoff, Stacey. „Duolingo CEO Luis von Ahn wins $500K Lemelson prize from MIT”. TribLIVE.com. 
  20. ^ [1]. Duolingo.com Retrieved on 2018-02-21.
  21. ^ CMU Faculty Awards. Cs.cmu.edu. Retrieved on 2012-05-13.
  22. ^ „15-396 Science of the Web (Fall 2013)”. Andrew.cmu.edu. Arhivirano iz originala 04. 11. 2013. g. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луис_фон_Ан&oldid=26921300”