Luka Pirej

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Luka Pirej

Luka Pirej je najveća u Grčkoj i na Sredozemnom moru, ali i jedna od najvećih u svetu, kako po kontejnerskom tako i po putničkom saobraćaju. Luka Pirej je bila najvažnija luka Atike još od arhajskih vremena.[1] Veliki je poslodavac u okruženju sa ukupno 1.002 zaposlena.[2]

U 2015. godini, luka je bila šesta po veličini u Evropi (među 20 najvećih) po broju putnika,[3] šesti po veličini u Evropi i 26. u svetu po godišnjoj zapremini kontejnera.[4]

Od 2020. godine, luka Pirej je u većinskom vlasništvu kineskog COSCO-a sa 67% akcija.[5] Fond za razvoj javne privatne svojine ima 7,14% akcija. Preostalih 25,86% pripada vaninstitucionalnim investitorima.[6]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rana antika[uredi | uredi izvor]

Do 3. milenijuma pre nove ere, Pirej je bio stenovito ostrvo povezano sa kopnom niskim zemljištem koje je veći deo godine bilo preplavljeno morskom vodom. Tada je područje sve više zamuljano i poplave su prestale, čime je Pirej trajno povezao sa Atikom i formirao njegove luke, glavnu luku Kantar i dve manje u Zei i Minhiji. Godine 493. pre nove ere, Temistokle je pokrenuo utvrđenja Pireja i kasnije je savetovao Atinjane da iskoriste strateški potencijal njegovih prirodnih luka. 483. pre nove ere, atinska flota je napustila stariju luku Faleron i prebačena je u Pirej, istakavši se u bici kod Salamine između grčkih gradova-država i Persijanaca 480. p.n.e. U narednim godinama Temistokle je pokrenuo izgradnju luke i napravio šupe za brodove, dok su Temistoklijski zidovi završeni 471. pre nove ere, pretvarajući Pirej u veliku vojnu i trgovačku luku, koja je služila kao stalna mornarička baza za moćne atinska flota.

Kasna antika i srednji vek[uredi | uredi izvor]

U kasnom 4. veku pre nove ere Pirej je otišao u dug period opadanja; luke su se samo povremeno koristile za vizantijsku flotu i grad je uglavnom bio napušten tokom otomanske okupacije Grčke.

Savremeno doba[uredi | uredi izvor]

2002. godine Lučka uprava Pirej i grčka vlada potpisali su ugovor o koncesiji. Grčka vlada dala je u zakup zemljište, zgrade i objekte luke Pirej u lučkoj zoni na 40 godina. U 2008. godini trajanje ugovora o koncesiji je izmenjeno sa 40 na 50 godina. Sa ovom modifikacijom, zakup se završava 2052. godine.[7] Pošto je kriza grčkog državnog duga počela krajem 2009. godine, grčka vlada je planirala da privatizuje nekoliko državnih sredstava. Veruje se da ova imovina vredi oko 50 milijardi evra. Jedno od ovih dobara je i luka Pirej.[8] Luka je veliki poslodavac u regionu.[9]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Luka Pirej je najveća putnička luka u Evropi i jedna od najvećih u svetu. Ima ukupnu dužinu pristaništa od 2,8 kilometara i dubinu do 11 metara. Promet vozila dostigao je 2,5 miliona u 2017. godini, putnički 15,5 miliona.

Turisti sa krstarenja u 2019. godini bili su 1.098.091 putnik, u poređenju sa 961.632 u 2018. godini, što je povećanje od 14,2%.[10] Sa oko 18,6 miliona putnika 2014. godine, postala je najprometnija luka u Evropi.[11]

Terminali[uredi | uredi izvor]

Terminal za automobile[uredi | uredi izvor]

Luka Pirej ima dva terminala za automobile površine oko 190.000 m2, kapacitet skladištenja od 12.000 automobila i kapacitet pretovara od 670.000 jedinica godišnje.[12]

2017. godine terminal je obradio 430.000 automobila, 100.000 za lokalno tržište i 330.000 pretovara.[13]

Putnički terminal[uredi | uredi izvor]

Luka Pirej je najveća putnička luka u Evropi i jedna od najvećih putničkih luka na svetu. Ima ukupnu dužinu keja od 2,8 km i gaz do 11 m. Promet vozila dostiže 2,5 miliona, dok je u 2017. promet putnika dostigao 15,5 miliona.[13]

Ukupan saobraćaj na krstarenju u 2019. iznosio je 1.098.091 putnika, u poređenju sa 961.632 u 2018. godini, što je povećanje od 14,2%. Ferry Shipping News pripisuje ovo značajno povećanje „spoljnom fokusu i posvećenosti politici privlačenja krstarenja u kombinaciji sa povećanom potražnjom za krstarenjima u istočnom Mediteranu“.[14]

Deo luke za kruzere ima 11 vezova za brodove, ukupne dužine keja od 2.800 metara. Može da pristaje plovila sa gazom od 11 metara. Svaki vez ima na raspolaganju usluge zaštite životne sredine/otpada. PPA upravlja sa tri terminala za krstarenje, "A", "B" i "C". Njegova bezbednost je u skladu sa Međunarodnim kodom za bezbednost brodova i lučkih objekata.[15]

Terminal A je glavni terminal i otvoren je 24 sata. Nalazi se na pešačkoj udaljenosti od centra opštine Pirej. Može da primi 1.200 putnika na sat. Dva broda srednje veličine mogu se prijaviti istovremeno. Terminal B je izgrađen 2013. godine i može da obradi mega brodove za krstarenje, gaza do 11 metara. Ima iste pogodnosti kao i Terminal A; međutim, ima mesta za 120 turističkih autobusa, a može da primi 1500 putnika na sat. Terminal C je najmanji. Izgrađen je 2003. godine, ali je proširen 2016. Može da primi 700 putnika na sat, a ima carinu i salu za čekiranje/odlazak. Nudi se besplatna usluga šatl autobusa za dovođenje putnika do drugih terminala (za izlazak/ulazak u luku).[15]

Za Olimpijske igre u Atini 2004., 13 brodova za krstarenje je usidreno u Pireju da služe kao plutajući hoteli.[16]

Pirej se konstantno rangira među 10 najboljih destinacija za krstarenje u Evropi i Mediteranu. Pirej je desetu godinu zaredom najbolja destinacija za krstarenje u Grčkoj, pobedivši Santorini, Mikonos, Rodos i Krit.

Putnički saobraćaj između 2003 - 2007[17]
Godine 2003 2004 2005 2006 2007
Domaći putnici 11,713,269 11,159,274 11,484,763 11,668,647 11,572,678
Trajektni putnici 8,397,292 8,393,053 7,977,880 7,636,426 8,395,492
Strani putnici 823,339 757,552 925,782 1,202,190 1,554,747
Ukupno 20,933,900 20,255,879 20,388,425 20,507,263 21,522,917

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Luka Pirej 1892.
    Luka Pirej 1892.
  • Luka Pirej iz vazduha
    Luka Pirej iz vazduha
  • Luka Pirej 1907.
    Luka Pirej 1907.
  • Metro stanica nadomak luke.
    Metro stanica nadomak luke.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hellander, Paul (2008). Greece. Lonely Planet. ISBN 1-74104-656-4. 
  2. ^ „Ο.Λ.Π. - ΔΟΜΗ”. olp.gr (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-20. 
  3. ^ „File:Top 20 passenger ports in 2015 - on the basis of number of passengers embarked and disembarked (in 1000).png”. ec.europa.eu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-20. 
  4. ^ „File:Top 20 ports handling containers, 2008-2018 (thousand TEUs).png”. ec.europa.eu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-20. 
  5. ^ „U luci u Pireju Kina je šef – DW – 28. 10. 2022.”. dw.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-05-20. 
  6. ^ „Ο.Λ.Π. - Η μετοχή του Ο.Λ.Π.”. olp.gr (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-20. 
  7. ^ „PPA: Annual Financial Report 2016”. 2017-02-16. Arhivirano iz originala (PDF) 2017-02-18. g. Pristupljeno 2017-02-17. 
  8. ^ „COSCO eyeing further Piraeus port investment - Business - Chinadaily.com.cn”. www.chinadaily.com.cn. Pristupljeno 2023-05-20. 
  9. ^ Amaro, Silvia (2019-11-15). „China bought most of Greece's main port and now it wants to make it the biggest in Europe”. CNBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-20. 
  10. ^ „Port of Piraeus in Focus”. Ferry Shipping News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-20. 
  11. ^ „World Container Traffic Data 2015” (PDF). International Association of Ports and Harbors (IAPH). 2016-06-10. Arhivirano iz originala (PDF) 2016-06-15. g. Pristupljeno 2016-04-09. 
  12. ^ „Car Terminal”. Olp.gr. Arhivirano iz originala 2009-06-03. g. Pristupljeno 2009-09-23. 
  13. ^ a b „Παρουσιάσεις Ο.Λ.Π. ΑΕ”. www.olp.gr. Arhivirano iz originala 2018-08-16. g. Pristupljeno 2018-08-16. 
  14. ^ „Port of Piraeus in Focus”. Ferry Shipping News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-20. 
  15. ^ a b „Cruise Terminal Presentation 2017” (PDF). Piraeus Port Authority. 2. 4. 2020. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
  16. ^ „Port of Piraeus - Olympic Games 2004”. Rogan Associates (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-20. 
  17. ^ „(Container Terminal)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2010-11-27. g. Pristupljeno 2009-09-23. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zvanični veb-sajt

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лука_Пиреј&oldid=27715806”