Летње олимпијске игре 2004.

Из Википедије, слободне енциклопедије
XVIII Летње олимпијске игре - Атина 2004.
Αγώνες της 28ης Ολυμπιάδας - Αθήνα 2004
2004 Summer Olympics logo.svg
Град домаћин Атина,  Грчка
Број држава 202
Број спортиста 11.099
Број спортова 28
Број такмичења 301
Отварање игара 13. август 2004.
Затварање игара 29. август 2004.

XXVIII Летње олимпијске игре су одржане 2004. године у Атини, у домовини модерног олимпизма Грчкој. Након што Атина изненађујуће није добила организацију игара 1996. године када је пала стогодишњица модерног олимпизма које су додељене Атланти, МОК је овај пут ипак изабрао Атину, између кандидата из листе ужег избора на којој су били Рим, Кејптаун, Стокхолм и Буенос Ајрес. У ширем избору су још били Истанбул, Лил, Рио де Жанеиро, Сан Хуан, Севиља и Санкт Петербург, али су они отпали већ раније.

Олимпијски стадион у Атини за време церемоније отварања Игара.

Биле су то прве игре у историји на којима су наступиле све државе које су у том тренутку имале свој службени национални олимпијски савез и биле чланице МОК-а. Иако је Атина имала доста проблема приликом припреме Игара, сва су борилишта упркос кашњењима у изградњи ипак била довршена на време за такмичења. Посебна је занимљивост да су нека такмичења била одржана на древном стадиону у Олимпији, па је рецимо забележено да је прва победница на древном борилишту у модерној ери била Кубанска бацачица кугле Јумилеиди Кумба.

Отварање је као што је то и уобичајено на Олимпијским играма било спектакуларно, уз учествовање бројних међународно признатих уметника, као што је исландска певачица Бјорк. Дефиле 202 нације учеснице је био организован према редоследу грчког алфабета. Са обзиром да је уобичајено да дефиле отварају спортисти из Грчке, а затварају спортисти домаћина, овај пут је одлучено да дефиле започне само грчком заставом, а да грчки спортисти уђу на стадион последњи. Такође, стара традиција да Олимпијски пламен путује из Грчке према земљи домаћину Игара овај пут је модификована тако да је бакља након церемоније паљења направила обилазак по свету и онда се вратила на почетак.

Значајни резултати[уреди]

У такмичарском програму су се истакли следећи појединци и екипе:

  • Кајакашица Бригит Фишер је освојила злато у дициплини К-4 на 500 m и сребро у дисцплини К-2 на 500 m. Тиме је поставила неколико невероватних рекорда: постала је прва жена која је освојила златну медаљу на шест различитих Олимпијских игара, поставила је рекорд у размаку између освајања двеју златних медаља (24 године) а постала је и прва спортискиња која је освојила две или више медаља на пет различитих Олимпијских игара.
  • Тркач Хишам ел Геруж из Марока је освојио злата у дисциплинама 1.500 m и 5.000 m, што је врло ретка комбинација коју је пре њега на ОИ остварио само још Паво Нурми на Играма у Паризу 1924.
  • У кошарци је дошло до првог пораза неке екипе из САД од када су 1992. омогућени наступи професионалцима из НБА лиге. Изненађујући победник олимпијског турнира је била екипа Аргентине, предвођена такође професионалним кошаркашем из НБА Емануелом Ђинобилијем.
  • Кина је на овим Играма дефинитивно учврстила статус спортске велесиле, освојивши укупно друго место по броју медаља.

Спортови[уреди]

(14)

Демонстрациони спорт су биле параолимпијске трке у атлетици.

Биланс медаља[уреди]

Ранг Држава Злато Сребро Бронза Укупно
1  Сједињене Америчке Државе 36 39 27 102
2  Кина 32 17 14 63
3  Русија 27 27 38 92
4  Аустралија 17 16 16 49
5  Јапан 16 9 12 37
6  Немачка 13 16 20 49
7  Француска 11 9 13 33
8  Италија 10 11 11 32
9  Јужна Кореја 9 12 9 30
10  Уједињено Краљевство 9 9 12 30
11  Куба 9 7 11 27
12  Украјина 9 5 9 23
13  Мађарска 8 6 3 17
14  Румунија 8 5 6 19
15  Грчка 6 6 4 16
16  Бразил 5 2 3 10
17  Норвешка 5 0 1 6
18  Холандија 4 9 9 22
19  Шведска 4 2 1 7
20  Шпанија 3 11 5 19

Спољашње везе[уреди]