Luk i strela

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Rekonstrukcija izgleda hunskog luka
Savremeni luk Rikrv

Ratni luk je tip oružja koji izbacuje strele pomoću svoje elastičnosti. Koristi se za lov i sport, a kroz istoriju se koristio i za ratovanje.

Veština upotrebe luka se naziva streličarstvo. Pored praćke, luk je jedno od prvih oružja namenjenih za upotrebu na daljinu.

Veoma različiti dizajni lukova se mogu sresti u različitim kulturama i kroz razne periode. Uobičajeni su lukovi napravljeni od čvrstog drveta (engleski dugi luk ), od pločastog drveta (japanski i sijamski), te kompozitni lukovi (srednji istok, Indija i Mongolija ).

Istorija[uredi]

Smatra se da je luk nastao u kasnom paleolitskom i ranom kamenom dobu. U Evropi se pojavio na prostoru današnje Nemačke i datira od kasnog paleolitskog perioda hamburške kulture (9000—8000. godina pre nove ere). Strele su pravljene od borovine, bile su duge 15—20 cm i imale su kameni vrh.

Prva upotreba lukova u ratne svrhe je opisana u indijskim epovima.

Istorija izrade[uredi]

Najstariji lukovi, za koje se sada zna, pronađeni su u močvarama na jugu ostrva Zeland u Danskoj. Tamo su 1940-ih nađena dva luka. Napravljeni su od brestovog drveta, rukohvat im je ravan i imaju oblik latiničnog slova d (D), a dugački su 1,5 m. Ovakvi lukovi su se koristili sve do bronzanog doba.

Američki Indijanci su koristili ravne lukove napravljene od američkog oraha.

Razvoj[uredi]

Ratni luk je postao glavno naoružanje starovekovnih armija Egipta i Sirije, koje su izbacivale strele sa ratnih kočija, što je bilo jako efikasno u borbi. Rimljani i Grci nisu našli za shodno da koriste ovo oružje, već su razvili drugačiju taktiku borbe i ojačali oklope koji su umanjili efikasnost strela. Ta prevlast je trajala sve do dolaska na scenu naroda istočne Azije, koji su imali strelce na konjima i mnogo bolje kompozitne lukove, nakon čega su oni postali dominanti narodi tog vremena.

U Engleskoj se u srednjem veku pojavio dugi luk, koji je, sa svojim većim dometom i većom probojnom moći, bio veoma kvalitetan. Međutim, za dobro rukovanje ovim lukom bilo je potrebno više godina treninga.

Kasnije se razvila i posebna vrsta luka nazvana samostrel. Njegov nedostatak je bilo vrlo sporo punjenje, dok su njegove prednosti bile lakše rukovanje njime i činjenica da je već posle nekoliko nedelja treninga vojnik-strelac bio potpuno spreman za borbu. Takođe, imao je veću probojnu moć od bilo kog onovremenog luka, što je u ono vreme bilo veoma važno.

Ratni luk počinje polako da nestaje sa ratne scene pojavom baruta i musketa.

Najpoznatiji korisnici ratnog luka su svakako Robin Hud i Vilijem Tel.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]