Pređi na sadržaj

Мазаренов драгуљ

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mazarenov dragulj
Ilustracija iz 1921.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Adventure of the Mazarin Stone
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1921.
Hronologija
PrethodnikBledi vojnik
NaslednikTri zabata

„Mazarenov dragulj” (engl. The Adventure of the Mazarin Stone) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i jedna je od dvanaest priča u ciklusu sakupljenom kao Arhiva Šerloka Holmsa (1927).[1] Prvi put je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u oktobru 1921, kao i u američkom časopisu Hearst's International mesec dana kasnije.[2]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Ilustracija iz 1921. godine

Doktor Votson stiže u Ulicu Bejker 221b gde mu dečak Bili pokazuje voštanu figuru Šerloka Holmsa postavljenu pored prozora sa navučenim zavesama u dnevnoj sobi. Figura stvara siluetu na zavesi koja je, posmatrana spolja, nepogrešivi profil Šerloka Holmsa. Koristeći ovaj vizuelni trik, Holms ima za cilj da da savršenu metu potencijalnom ubici sa puškom. Holms imenuje svog ubicu kao grofa Negreta Silvijusa, kradljivca dijamanata kojeg je pratio prerušen. Daje Votsonu adresu kriminalca, a zatim šalje doktora po policiju. Dok grof stiže, Holms natera Bilija da ga pozove unutra, a zatim ga hvata iz zasede kada ovaj pokuša da napadne figuru. Holms tada nudi grofu i njegovom pomagaču, bokseru Semu Mertonu, slobodu ako se odreknu dragulja, ili zatvor ako odbiju.

Poziva ih da naprave dogovor dok on svira violinu u susednoj sobi. Kada grof odluči da ponovo prevari Holmsa i izvadi dragulj iz svog tajnog džepa da pokaže Sema na svetlu prozora, detektiv skoči iz stolice gde se nalazila njegova replika i zgrabi dragulj vredan 100 hiljada funti. U njegovov spavaćoj sobi nalazi se uključeni gramofon i tajni prolaz iza zavese.

Nakon što je policija odvela kriminalce, dolazi lord Kantlemer. Za razliku od premijera i ministra unutrašnjih poslova, on nije želeo Holmsa. Kada insistira na hapšenju onoga kod koga je pronađen dragulj, on ga pronalazi u sopstvenom džepu – gde ga je Holms krišom stavio – i izvinjava se.

Neobični aspekti[uredi | uredi izvor]

Ovo je jedna od samo dve priče Konana Dojla o Holmsu, ne računajući nekoliko šaljivih vinjeta, koje su napisane u trećem licu.[3] Druga je „Njegov poslednji podvig”. „Mazarenov dragulj” je napisan na ovaj način jer je adaptiran iz pozorišne predstave Krunski dijamant,[4] u kojoj se Votson gotovo nije pojavljivao. Pozorišna adaptacija takođe objašnjava zašto je radnja u ovoj priči ograničena na jednu prostoriju. Preokret u kojem Holms otkriva da je slušao dvojicu kriminalaca dok su slobodno razgovarali takođe ne bi bio moguć koristeći naraciju u prvom licu.

Krunski dijamant, sa podnaslovom Veče sa Šerlokom Holmsom, prvi put je izveden 2. maja 1921. na bristolskom hipodromu, a napisan je pre ove pripovetke, koja je prvi put objavljena u oktobru 1921. godine. Međutim, istoričari se ne slažu oko toga kada je predstava napisana, a neki veruju da je napisana početkom 1921. dok drugi veruju da je napisana godinama ranije.[5] U originalnoj predstavi, negativac je bio Holmsov neprijatelj, pukovnik Sebastijan Moran iz pripovetke „Prazna kuća”, a ne grof Negreto Silvijus.[4]

Dijamant Sansi, jedan od dijamanata koje je kardinal Mazaren zaveštao Luju XIV

Prema Lesliju S. Klingeru, naziv koji se koristi za opisivanje „Mazarenovog dragulja” u ovoj pripoveci ukazuje na to da je kamen nekada pripadao kardinalu Žilu Mazarenu, koji je, nakon svoje smrti 1661. godine, zaveštao francuskom monarhu kolekciju od osamnaest dijamanata, kasnije nazvanih „Mazarenovi dijamanti”. Ime „Mazaren” se ne pominje u originalnoj predstavi, iako je kamen opisan kao žuti krunski dijamant i u predstavi i u pripoveci.[6]

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

Pripovetka je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u oktobru 1921, kao i u američkom časopisu Hearst's International u novembru iste godine.[2] Priča je objavljena sa tri ilustracije Alfreda Gilberta u časopisu The Strand, i sa četiri ilustracije Frederika Dora Stila u časopisu Hearst's International.[7] Uvrštena je u zbirku kratkih priča Arhiva Šerloka Holmsa,[7] koja je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD u junu 1927. godine.[8]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film i televizija[uredi | uredi izvor]

Kratki nemi film zasnovan na ovoj priči objavljen je 1923. kao deo filmskog serijala o Šerloku Holmsu sa Eje Norvudom u ulozi Holmsa i Hjubertom Vilisom kao Votsonom.[9]

Epizoda BBC-jevog programa Za decu adaptirala je ovu priču za televiziju 1951. godine.[10] Sa Endruom Ozbornom kao Holmsom i Filipom Kingom kao Votsonom, veruje se da nijedan snimak nije sačuvan.[10]

Ova priča je u velikoj meri prepravljena za seriju Avanture Šerloka Holmsa 1994. godine. Spojena je sa drugom pričom, „Tri Garideba”.[11] Najuočljivija promena je ta što se Holms ne pojavljuje osim u prologu i poslednjoj sceni (glumac Džeremi Bret je bio odsutan zbog bolesti). Majkroft Holms (Čarls Grej) je taj koji preuzima slučaj ukradenog dragulja, dok je Votson zadržan da istraži misteriju Garideba.[11]

Ova pripovetka je adaptirana kao „Avantura Mazarenovog čipa” u animiranoj televizijskoj seriji Šerlok Holms u 22. veku iz 2001. godine.[12]

Radio[uredi | uredi izvor]

Edit Mejzer je adaptirala ovu pripovetku kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. Epizoda je emitovana 9. februara 1931, sa Ričardom Gordonom u ulozi Šerloka Holmsa i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[13] Još jedna dramatizacija priče koju je adaptirala Mejzerova emitovana je 23. maja 1936. (sa Gordonom kao Holmsom i Harijem Vestom kao Votsonom).[14]

Mejzerova je takođe adaptirala ovu priču za ​​epizode američke radio-serije Nove avanture Šerloka Holmsa koja su emitovane 5. januara 1941. (sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom)[15] i 4. januara 1948. (sa Džonom Stenlijem kao Holmsom i Alfredom Širlijem kao Votsonom).[16]

Dve BBC radio adaptacije priče emitovane su kao deo radio-serije iz 1952–1969, u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Šerlok Holms i Norman Šeli kao dr Votson. Prva je emitovana 2. decembra 1954. na stanici BBC Home Service, a dramatizovao ju je Feliks Felton, sa Ralfom Trumanom kao grofom Negretom Silvijusom. Druga je emitovana 4. septembra 1962. na BBC Light programu, a dramatizovao ju je Majkl Hardvik, sa Frensisom de Volfom kao grofom Silvijusom.[17]

Pripovetka je dramatizovan za BBC Radio 4 tokom 1994. godine od strane Berta Kulsa kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson. Pored njih su se pojavili Entoni Bejt kao lord Kantlemer i Najdžel Entoni kao grof Silvijus.[18]

Godine 2006, priča je adaptirana za radio kao deo Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[19]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ Lancour, Harold; Daily, Jay E (1980). „Stanford University Libraries to System Analysis: Stories, Appendix 1”. Ur.: Kent, Allen; Lancour, Harold; Daily, Jay E. Encyclopedia of Library and Information Science. 29. CRC Press. str. 155. ISBN 9780824720292. Pristupljeno 16. 10. 2018. 
  2. ^ a b Smith 2014, str. 183
  3. ^ Hofstra University (1997). Theory and Practice of Classic Detective Fiction. Greenwood Publishing Group. str. 29. Pristupljeno 16. 10. 2018. 
  4. ^ a b Wainwright, Michael (septembar 2012). „Sherlock Holmes and Game Theory”. Mosaic: a journal for the interdisciplinary study of literature. ProjectMUSE. 12 (3): 81—98. Pristupljeno 16. 10. 2018. 
  5. ^ Hayes, Paul Stuart (2012). „Introduction”. The Theatrical Sherlock Holmes. Hidden Tiger. str. 10—11. ISBN 978-1-291-26421-0. 
  6. ^ Klinger, Leslie S., ur. (2005). The New Annotated Sherlock Holmes, Volume II. W. W. Norton. str. 1512, 1516. ISBN 0-393-05916-2. 
  7. ^ a b Cawthorne 2011, str. 155
  8. ^ Cawthorne 2011, str. 151
  9. ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration. Harper & Row. str. 132. ISBN 978-0060156206. 
  10. ^ a b Barnes, Alan (2002). Sherlock Holmes on Screen. Reynolds & Hearn. str. 61—62. ISBN 1-903111-04-8. 
  11. ^ a b Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 117. ISBN 978-0857687760. 
  12. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 226. ISBN 978-0857687760. 
  13. ^ Dickerson 2019, str. 27
  14. ^ Dickerson 2019, str. 74
  15. ^ Dickerson 2019, str. 96
  16. ^ Dickerson 2019, str. 244
  17. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 385, 389—390. ISBN 0-517-217597. 
  18. ^ Coules, Bert. „The Casebook of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  19. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 10. 6. 2020. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мазаренов_драгуљ&oldid=27443007”