Makarije Moskovski

Makarije Moskovski
Lični podaci
Datum rođenja	1482.
Mesto rođenja	Moskva,
Datum smrti	12 januar 1563.
Mesto smrti	Moskva,
Svetovni podaci
Poštuje se u	Pravoslavna crkva
Kanonizacija	1988.

Mitropolit Makarije (rođ. Mihail; Moskva, oko 1482 – Moskva, 31. decembar 1563) – mitropolit moskovski i cele Rusije (od 1542), 1526-1542. – arhiepiskop novgorodski. Pristalica jozefizma, sledbenik Josifa Volockog. Kanonizovan je 1988. godine od strane Ruske pravoslavne crkve u liku svetitelja, spomen se odvija 30. decembra (12. januara).

Biografija

Rođen oko 1482. godine u Moskvi u porodici pobožnih roditelja. Na krštenju je dobio ime po arhangelu Mihailu. Poznato je da mu se otac zvao Leontije i umro je ubrzo nakon njegovog rođenja. Njegova majka je kasnije primila monaški postrig sa imenom Efrosinija.

Zamonašio se u manastiru Rođenja Presvete bogorodice Pafnutijev-Borovski, uzevši ime po čuvenom pravoslavnom isposniku podvižniku, svetom Makariju Egipatskom. Prešao je u manastir Svetog Pafnutija kada ga je napustio Josif Volotcki. Ipak, uticaj volockog igumana na budućeg mitropolita je bio veoma veliki. Svetitelj često citira njegovo delo „Prosvetitelj“, nazivajući ga „svetilo Pravoslavlja“ .

1523. godine izabran je za igumana Lužetskog Bogorodičkog manastira u Možajsku. 1526. Makarije je hirotonisan za arhiepiskopa novgorodsko-pskovskog.

Kao dosledan pristalica snažne monaške ekonomije, novi arhiepiskop je uložio značajne napore da novgorodske manastire prevede na cenobitsku povelju. Već 1528. godine od 24 manastira u eparhiji samo četiri su bila cenobitska, ostali posebni. Sveti Makarije je ubeđivanjem igumana manastira postigao da do kraja njegove službe u Novgorodskoj eparhiji broj kinovija dostigne osamnaest.

Makarije je doprineo sastavljanju nove Vladične hronike. Mnogo pažnje je posvetio restauraciji drevnih ikona i hramova, a freske su obnovljene u hramu Svete Sofije. Ovde, u Novgorodu, učinjen je prvi pokušaj da se sakupe sve knjige „ono što je u ruskoj zemlji“, prvo izdanje čuvenog „Makarjevskog Meneja“. Zbornik je obuhvatao kako žitija svetih, tako i didaktička i bogoslovska dela. Godine 1541. svih 12 tomova zbirke preneto je u biblioteku hrama Svete Sofije.

Na mitropolitski tron ga je 19. marta 1542. uzdigla bojarska grupa knezova Šujskog, koji su vladali pod maloletnim Ivanom Groznim. U ovom činu Makarije je zamenio mitropolita Joasafa, svrgnutog od Šujskih. Međutim, ubrzo je, kao i njegov prethodnik Joasaf, počeo da se suprotstavlja Šujskim. Imajući značajan uticaj na mladog cara, doprineo je uklanjanju Šujskih sa vlasti 1543. godine. Nakon toga Makarije je imao veliki uticaj na politiku Ivana Groznog, ušavši u takozvanu „Izabranu Radu“. Krunisao je Ivana Groznog u kralja (1547), doprineo njegovom braku sa Anastasijom Zaharjinom.

1542. godine po nalogu Makarija podignuta je crkva Svetog Nikole.

On je 1547. i 1549. godine sazvao dva Sabora u Moskvi na kojima je obavljen veliki rad na kanonizaciji ruskih svetitelja. U vezi sa proslavljanjem novih svetitelja, pod rukovodstvom mitropolita, učinjen je veliki posao na sastavljanju žitija.

1551. godine sazvao je čuveni Stoglavi sabor Ruske pravoslavne crkve. Saosećajući sa Josifovcima koji su dominirali Stoglavim saborom, nije dozvolio donošenje zakona o sekularizaciji manastirske zemlje, koji je promovisao protojerej Silvestar.

Makarije je uložio mnogo truda u organizovanje štamparske delatnosti u Rusiji. Pod njim je u Moskvi otvorena prva štamparija za štampanje svetih i bogoslužbenih knjiga.

Posle pada Izabrane Rade 1560. Makarije, je bio jedini njen član, koji nije bio proganjan.

Mitropolit Makarije je 3. decembra 1563. obavestio vladara da zbog slabosti namerava da napusti mitropoliju i „vrati se u tihi život“ na mesto svog postriga u Pafnutijev manastir. Vladar se zajedno sa naslednikom pojavio na mitropolitskom podvorju i molio ga da ne napušta mitropoliju. Tek 21. decembra pristao je da ostane na tronu, ali 10 dana kasnije, poslednjeg dana 1563. godine, umire 1. januara 1564. godine. Sahranjen je u Uspenskom hramu .

Kanonizovan je u liku svetitelja na Pomesnom saboru Ruske pravoslavne crkve 1988. godine.