Maks Njumen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Maks Njumen
Maks Njumen
Lični podaci
Datum rođenja(1897-02-07)7. februar 1897.[1]
Mesto rođenjaČelsi, London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti22. februar 1984.(1984-02-22) (87 god.)
Mesto smrtiKembridž, Ujedinjeno Kraljevstvo
ObrazovanjeSt John's College
Naučni rad
PoljeMatematika i računarstvo
UčeniciThomas Graham, Hubert Griffiths, Sze-Tsen Hu, Gilbert Robinson, Hsien Chung Wang[2][3]
Poznat poElementi topologije skupova tačaka u ravni [4]
Heath Robinson (codebreaking machine)
Newmanry section at Bletchley Park
Newman's lemma

Maksvel Herman Aleksandar "Maks" Njumen, FRS[5] (7. februar 1897. - 22. februar 1984) bio je britanski matematičar i razbijač kodova. Njegov rad u Drugom svetskom ratu doveo je do konstrukcije Colossus-a ,[6] prvog elektronskog operativnog kompjutera. Osnovao je računarsku laboratoriju Kraljevskog društva na Univerzitetu u Mančesteru koja je proizvela prvi elektronski računar sa radnim pamćenjem programima 1948.[7][8][9][10][11]

Detinjstvo, mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Maks Njumen (Maksvel Njumen) je rođen u Čelsiju (London, Engleska), 7. februara 1897.[1] Njegov otac je bio Herman Aleksandar Njumen, poreklom iz nemačkog grada Bromberga (sada u Poljskoj) koji je emigrirao sa svojom porodicom u London kada je imao 15 godina.[12] Herman je radio kao sekretar u kompaniji i 1896. oženio je Saru An (Pajk), profesorku engleskog.[5]

Porodica se preselila u Dulvič 1903, Njumen je krenuo u školu Goodrich Road, a od 1908. u školu City of London.[5] U školi je briljirao na časovima klasika i matematike. Dobro je igrao šah i svirao klavir.[13]

Njumen je dobio stipendiju za studije matematike na St John's koledžu na Kembridžu 1915, a 1916. bio prvi u delu 1 kursa Kembridž Matematički Tripos[1]

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Njegove studije su bile odložene zbog Prvog svetskog rata. Njegov otac je bio interniran kao neprijateljcki stranac na početku rata 1914, posle njegovog puštanja vratio se u Nemačku. U januaru 1917 Njuman je krenuo da predaje u Archbishop Holgate's Grammar školi u Jorku. Otišao je u aprilu 1918. Proveo je par meseci u plaćenom korpusu kraljevske armije, a onda je predavao u Chigwell školi 6 meseci u toku 1919 pre nego što se vratio na Kembridž.[12] U februaru 1918 pozvan je da odsluži vojni rok, ali je tvrdio prigovor savesti zbog svojih uverenja i zemlje porekla njegovog oca i time izbegao bilo kakvu direktnu ulogu u borbi.[14]

Između ratova[uredi | uredi izvor]

Diplomiranje[uredi | uredi izvor]

Nastavio je prekinute studije u oktobru 1919 i diplomirao je 1921 kao wrangler (ekvivanentno prvom) u delu II Matematičkog Triposa i dobio razliku.[1][12] Njegova disertacija je razmatrala upotrebu "simboličnih mašina" u fizici, nagoveštavajući njegovo kasnije interesovanje za računarske mašine.[13]

Rana akademska karijera[uredi | uredi izvor]

5. novembra 1923. izabran je za saradnika St John's.[5] Radio je na temeljima kombinatorne topologije i predložio da pojam ekvivalencije bude definisan koristeći samo 3 elementarna "poteza".[1] Njumenova definicija je izbegla teškoće nastale iz prethodnih definicija koncepta.[1] Izdavanjem više od 20 radova dobio je reputaciju "eksperta za modernu topologiju".[13] Njumen je napisao Elementi topologije skupa tačaka u ravni,[4] konačan rad na opštoj topologiji , idalje preporučljiv za studente. Takođe je objavio radove na temu matematičke logike i rešio je specijalni slučaj Hilbertovog petog problema.[5]

Postavljen je za profesora matematike na Kembridžu 1927,[1] gde su njegovih 1935 lekcija o osnovama matematike i Godelovoj teoremi inspirisali Alana Tjuringa da započne svoj pionirski rad na Entscheidungsproblem-u (problemu odluka) koristeći hipotetički razunar.[15][16] U proleće 1936, Tjuring je prezentovao Njumenu nacrt "On Computable Numbers with an Application to the Entscheidungsproblem". On je uvideo značaj ovog lista i pomogao da se obezbedi brza publikacija.[13] Njumen je naknadno dogovorio Tjuringovu posetu Prinstonu gde je Alonzo Čerč radio na istom problemu, ali koristeći svoj Lambda račun.[12] Tokom ovog perioda Njuman je počeo da deli Tjuringov san o izgradnji razunara koji čuva programe.[17]

Za to vreme na Kembridžu sprijateljio se sa Patrikom Blaketom, Henrijem Vajthedom i Lionelom Penrouzom.[13]

U septembru 1937, Njumen i njegova porodica su prihvatili poziv da radi 6 meseci na Prinstonu. Na Prinstonu radio je na Poenkerovoj pretpostavci i u svojim poslednjim nedeljama tamo predstavio je dokaz. Međutim, u julu 1938, kada se vratio na Kembridž, Njumen je otkrio da je njegov dokaz bio fatalno pogrešan.[13]

U 1939, Njumen je izabran za saradnika Kraljevskog društva.[13]

Porodični život[uredi | uredi izvor]

U decembru 1934. oženio je Lin Lojd Irvin, pisca. Patrik Blaket mu je bio kum.[5] Imali su 2 sina, Edvarda (rođenog 1935) i Vilijama (rođenog 1939).[12]

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Ujedinjeno Kraljevstvo je objavilo rat Nemačkoj 3. septembra 1939. Njumanov otac je bio Jevrej, koji je od posebnog interesa u licu nacističke Nemačke. Lin, Edvard i Vilijam su evakuisani u Ameriku u julu 1940 (gde su proveli tri godine pre povratka u Englesku u oktobru 1943). Nakon Osvald Veblen - održavanja "da svaki sposoban muškarac mora da nosi pištolj ili bombu i bori se za svoju zemlju "- nasuprot potezima da ga dovedu na Prinston, Njumen je ostao u Kembridžu i prvi nastavio istraživanja i predavanja.[12]

Kodeks vlade i Cypher škola[uredi | uredi izvor]

Do proleća 1942, Njumen razmatra umešanost u ratnom radu. Raspitivao se. Nakon što ga je Patrik Blaket preporučio direktoru pomorske obaveštajne službe, Njumen je se čuo sa Frankom Adkokom u vezi sa Kodeksom Vlade i Cypher školom u Blečli parku.[12]

Njumen je bio pažljiv, odlučan da osigura da će posao koji će raditi biti dovoljno interesantan i koristan. Takođe postojala je šansa da nemačka nacionalnost njegovog oca isključuje bilo kakvu umešanost u tajni rad.[18] Potencijalni problemi rešeni su do leta i Njumen je prihvatio da dođe u Blečli park 31. avgusta 1942. F. L. (Peter) Lukas ga je pozvao da radi na Enigma, ali je odlučio da se pridruži Tiltmanovoj grupi koja je radila na Tunny - tajnom radu.[12]

Tunny[uredi | uredi izvor]

Njumen je dodeljen sekciji za istraživanje i postavljen je da radi na nemačkom teleprinteru šifre poznate kao "Tunny". Pridružio se "Testery" u oktobru.[19] Njuman je uživao u društvu,[13] ali mu se nije sviđao posao i smatrao je da ne odgovara njegovom talentu.[1] Ubedio je svoje nadređene da metodTutte može biti mehanizovan, pa mu je u decembru 1942 dodeljen zadatak da napravi odgovarajuću mašinu. Ubrzo nakon toga, Edvard Travis (tada operativni šef Blečli parka) zatražio je da Njumen vodi istraživanje mehanizovanog razbijanja kodova.[12]

Njumenri[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Newmanry

Kada se rat završio, Njumen je predstavljen sa srebrnom vrčom na kome je bilo upisano 'čoveku iz Njumenrija, 1943-45'.[13]

Hit Robinson[uredi | uredi izvor]

(mašina za razbijanje kodova)

Izgradnja je počela u januaru 1943, a prvi prototip je isporučen u junu 1943.[20] Operisan je u Njumenovoj novoj sekciji koju je nazvao "Njumenri", prvobitno je smešten u Hut 11 i u početku Njumen zapošljava sebe, Donalda Mičija, dva inženjera i 16 VRENS (Women's Royal Naval Service).[21] VRENS su dale nadimak mašini "Hit Robinson", po karikaturisti istog imena koji je crtao duhovite crteže apsurdnih mehaničkih uređaja.[21]

Kolos[uredi | uredi izvor]

Robinson mašine su imale ograničenu brzinu i pouzdanost. Tomi Flauers iz istraživačke stanice Post Office, Dolis Hil je imao iskustvo sa termoelektronskim ventilima i izgradio elektronsku mašinu, Kolos kompjuter koji je instaliran u Njumenpi. To je bio veliki uspeh i 10 ih je bilo u upotrebi do kraja rata.

Kasnija akademska karijera[uredi | uredi izvor]

Fielden Chair, Univerzitet Viktorija u Mančesteru[uredi | uredi izvor]

U septembru 1945, Njumen je imenovan za šefa Odeljenja matematiku i na katedri za čistu matematike na Univerzitetu u Mančesteru.[17][22]

Računarska laboratorija[uredi | uredi izvor]

Njumen nije gubio vreme u predstavljanju računarske laboratorije poznatom Kraljevskom Društvu na Univerzitetu.[22] U februaru 1946, pisao je Džonu fon Nojmanu, izražavajući svoju želju da napravi računar.[17] Kraljevsko Društvo je odobrilo Njumenovu zahtev za zajam u julu 1946.[17] Fredrik Kaland Vilijams i Tomas Kilburn, stručnjaci u dizajnu elektronskih kola, regrutovani su iz istraživačke ustanove za telekomunikacije.[17][22] Kilburn i Vilijams su napravili "Bebu", prvi svetski digitalni računar sa elektronskim čuvanjem programa baziran na Tjuringovim idejama.[17][22]

Hajde da rasčistimo nešto pre nego što nastavimo dalje, ni Tom Kilburn ni ja nismo znali ništa o računarima kada smo došli na Univerzitet u Mančesteru... Njumen nam je objasnio sve o tome kako računar radi.

— Frederik Kaland Vilijams, jedan od tvoraca Bebe[17]

Nakon što je automatski računarski motor pretrpeo kašnjenja i set backs, Tjuring je prihvatio Njumenovu ponudu i priključio se računarskoj laboratoriji u maju 1948 kao zamenik direktora (koja više nema direktora). Tjuring se priključio Kilburnu i Vilijamsu na radu za Bebinog naslednika, Mančester Marku I. Saradnja između Univerziteta i Feranti kasnije proizvela Feranti Mark I, prvi masovno proizveden računar koji je išao na prodaju.[17]

Povlačenje[uredi | uredi izvor]

Njumen se povukao 1964 da živi u Kombertonu, blizu Kembridža. Posle smrti Lin 1973, oženio je Margaret Penrouz, udovicu njegovog prijatelja Lionela Penrouza.[13]

Nastavio je istraživanja o kombinatornoj topologiji u periodu kada je Engleska glavni centar aktivnosti naročito u Kembridžu pod vođstvom Kristofera Zimana. Njumanov značajan doprinos doveo je do poziva da prezentuje svoj rad 1962. na internacionalnom matematičkom kongresu u Stokholmu. Tada je imao 65 godina, a dokazao je Poenkerovu pretpostavku za topološke mnogostrukosti u 1966.

Sa 85 godina, Njumen je oboleo od Alchajmerove bolesti. Umro je u Kembridžu 2 godine kasnije.[13]

Počasti[uredi | uredi izvor]

  • Saradnik Kraljevskog društva, izabran 1939
  • Silvesterova medalja Kraljevskog društva, nagrađen 1958
  • Londonsko Matematičko Društvo, predsednik 1949—1951
  • LMS De Morganova medalja, nagrađen 1962
  • D.Sc. Univerzitet u Hulu, nagrađen 1968

Njumen zgrada u Mančesteru dobila je ime u njegovu čast. U zgradu su smeštani čisti matematičari sa Viktorijinog univerziteta u Mančesteru između iseljavanja iz matematike kule u 2004 i jula 2007 kada je škola za matematiku preseljena u svoju novu Alan Tjuring zgradu, gde soba za predavanje nosi ime u njegovu čast.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž Wylie, Shaun (2004). Good, I. J., ur. doi:10.1093/ref:odnb/31494.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  2. ^ O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Max Newman”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
  3. ^ Maks Njumen na sajtu MGP (jezik: engleski)
  4. ^ a b Newman, Max (1939). Elements of the topology of plane sets of points. Westport, Conn: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-24956-3. 
  5. ^ a b v g d đ Adams, John Frank (1985). „Maxwell Herman Alexander Newman, 7 February 1897 - 22 February 1984”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 31: 437—452. S2CID 62649711. doi:10.1098/rsbm.1985.0015. 
  6. ^ Colossus: The secrets of Bletchley Park's code-breaking computers. Oxford University Press, USA. 2010. ISBN 978-0-19-957814-6. 
  7. ^ Copeland, Jack. „The Modern History of Computing”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno 30. 3. 2012. 
  8. ^ The Papers of Max Newman, St John's College Library
  9. ^ The Newman Digital Archive, St John's College Library & The University of Portsmouth
  10. ^ Anderson, David (2013). „Max Newman”. Communications of the ACM. 56 (5): 29—31. S2CID 1904488. doi:10.1145/2447976.2447986. 
  11. ^ Šablon:AcademicSearch
  12. ^ a b v g d đ e ž z William Newman, "Max Newman - Mathematician, Codebreaker and Computer Pioneer". pp. 176–188 in Colossus: The secrets of Bletchley Park's code-breaking computers. Oxford University Press, USA. 2010. ISBN 978-0-19-957814-6. 
  13. ^ a b v g d đ e ž z i j Newman 2010, str. 176–188
  14. ^ Paul Gannon, Colossus: The secrets of Bletchley Park's code-breaking computers. Oxford University Press, USA. 2010. str. 225—226. ISBN 978-0-19-957814-6. 
  15. ^ Turing, A. M. (1937). „On Computable Numbers, with an Application to the Entscheidungsproblem”. Proceedings of the London Mathematical Society: 230—265. S2CID 73712. doi:10.1112/plms/s2-42.1.230. 
  16. ^ Turing, A. M. (1938). „On Computable Numbers, with an Application to the Entscheidungsproblem. A Correction”. Proceedings of the London Mathematical Society: 544—546. doi:10.1112/plms/s2-43.6.544. 
  17. ^ a b v g d đ e ž z Copeland 2010, str. 91–100
  18. ^ Gannon 2006, str. 227–228
  19. ^ Gannon 2006, str. 228.
  20. ^ Jack Copeland with Catherine Caughey, Dorothy Du Boisson, Eleanor Ireland, Ken Myers, and Norman Thurlow, "Mr Newman's Section". pp. 157 of pp. 158–175 in Colossus: The secrets of Bletchley Park's code-breaking computers. Oxford University Press, USA. 2010. ISBN 978-0-19-957814-6. 
  21. ^ a b Jack Copeland, "Machine against Machine". pp. 64–77 in B. Jack Copeland, ed., in Colossus: The secrets of Bletchley Park's code-breaking computers. Oxford University Press, USA. 2010. ISBN 978-0-19-957814-6. 
  22. ^ a b v g Turing, Alan Mathison; Jack Copeland, B (2004). The essential Turing: seminal writings in computing, logic, philosophy ... Oxford University Press. str. 209. ISBN 978-0-19-825080-7. Pristupljeno 27. 1. 2010. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Turing, Alan Mathison; Jack Copeland, B (2004). The essential Turing: seminal writings in computing, logic, philosophy ... Oxford University Press. str. 209. ISBN 978-0-19-825080-7. Pristupljeno 27. 1. 2010. 
  • Copeland, Jack (2010). „9. Colossus and the Rise of the Modern Computer”. Ur.: Copeland, B. Jack. Colossus The Secrets of Bletchley Park's Codebreaking Computers. Oxford University Press. str. 91—100. ISBN 978-0-19-957814-6. 
  • Newman, William (2010). „14. Max Newman - Mathematician, Codebreaker, and Computer Pioneer”. Ur.: Copeland, B. Jack. Colossus The Secrets of Bletchley Park's Codebreaking Computers. Oxford University Press. str. 176—188. ISBN 978-0-19-957814-6. 
  • Colossus: The secrets of Bletchley Park's code-breaking computers. Oxford University Press, USA. 2010. ISBN 978-0-19-957814-6. 
  • Newman, Max (1939). Elements of the topology of plane sets of points. Westport, Conn: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-24956-3. 

Arhivska građa[uredi | uredi izvor]

The Max Newman Digital Archive has digital copies of materials from the library of St. John's College, Cambridge.

Akademske funkcije
Fielden Chair of Pure Mathematics
1945–1964
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Макс_Њумен&oldid=27614485”