Malkom Šeperd Nouls

Malkolm Noules
Puno ime	Malkolm Šeperd Noules
Datum rođenja	(1913-08-24)24. avgust 1913.
Mesto rođenja	Livingston, SAD
Datum smrti	27. novembar 1997.(1997-11-27) (84 god.)
Mesto smrti	Fejetvil, SAD
Obrazovanje	Osnovne akademske studije, 1934 Master studije, 1949 Doktorske studije, 1960
Supruga	Hulda Elizabet Furnel
Deca	2

Malkom Šeperd Nouls (24.8.1913.- 27.11.1997) bio je američki prosvetni radnik koji se posebno pominjao kada je reč o andragogiji. Upravo je on ovu temu učinio popularnom, naročito među čitaocima koji govore engleski jezik. Nouls je bio profesor Obrazovanja odraslih na Univerzitetu u Severnoj Karolini i napisao je nekoliko radova posvećenih temi andragogije i njenom razvoju, definišući šest stubova učenja odraslih. Nouls je zaslužan za praćenje porasta pokreta za obrazovanje odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama, jer je prvi razvio kompletnu teoriju i identifikovao prakse neformalnog obrazovanja odraslih. Njegovi spisi i publikacije imali su, i nastavljaju da imaju veliki uticaj na one koji rade na polju obrazovanja odraslih, a njegove teorije oblikovale su mnoge nastavnike.

Biografija

Malkom Šeperd Nouls rođen 24. avgusta 1913. godine u Livingstonu u Montani. Njegov otac je bio veterinar i Malkom je od svoje četvrte godine putovao sa njim do farmi i rančeva na kojima je on radio.

Vozeći se automobilom do tih mesta, ozbiljno smo razgovarali o svim temama, od smisla života, do pojma ispravnog i pogrešnog, od religije do politike, od uspeha do sreće i svega onoga što dete koje raste zanima. Još se jasno sećam da sam se osećao više kao jednak nego inferioran.Otac me je često pitao šta ja mislim pre nego što je pričao šta on misli i to mi je dalo osećaj da poštuje moj način razmišljanja

Nakon osnovne škole, on se sa porodicom seli u Vest Palm Bič gde završava srednju školu. Nakon srednje škole, Malkom je dobio stipendiju za Harvard, gde je pohađao kurseve filozofije, književnosti, istorije, političkih nauka, etike i međunarodnog prava. Vannastavne aktivnosti bile su mu veoma važne: u univerzitetskom periodu on je bio izabran za predsednika Harvard Liberal Kluba, generalnog sekretara Nju Ingland Model Lig of Nejšnel-a, i na kraju, predsednika Harvard Filips Bruks Hausa. Diplomirao je 1934. godine. U početku mu je namera bila da napravi karijeru u diplomatiji i zbog toga se upisao na Flečer školu prava i diplomatije. 1935. oženio se Huldom Elizabet Fornel, koju je upoznao dok je studirao na Harvardu, i sa kojom je potom imao dvoje dece.

Dok je čekao da se upusti u diplomatsku karijeru, zaposlio se u Nacionalnoj administraciji za mlade u Masačusetsu. Njegov rad se sastojao od identifikacije veština koje poslodavci zahtevaju, organizovanja kurseva za podučavanje ovih veština i regrutovanja mladih zainteresovanih za pohađanje kurseva. Tokom svoje aktivnosti upoznao je Edvarda Lindemana koji je nadgledao projekte u administraciji i postao mu mentor. Za to vreme Nouls je pročitao Lindemanovu knjigu „Značenje obrazovanja odraslih”, o kojoj je rekao:

Bio sam toliko uzbuđen da nisam mogao da prestanem da čitam. Ova knjiga je moj glavni izvor inspiracije već četvrt veka

Tokom godina, Noulsovo interesovanje za obrazovanje odraslih je neprestano raslo. 1940. godine ponuđeno mu je mesto direktora za obrazovanje odraslih u Hrišćanskoj zajednici mladih ljudi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. decembar 2019) (Young Men's Christian Association) u Bostonu, gde mu je data i mogućnost da organizuje „Asocijativnu školu“ za odrasle. Kasnije je postao i direktor te škole, ali je 1944. morao da napusti svoje mesto u pridružio se mornarici. Služio je u Njujorku i Kaliforniji i otišao na odmor 1946. Iste godine mu je ponuđeno mesto direktora programa obrazovanja odraslih u Hrišćanskom udruženju mladih ljudi u Čikagu, gde se preselio sa suprugom i produbio teme vezane za obrazovanje odraslih, a 1949. godine stekao je diplomu magistra. Osnovna teza magistrature je i osnova njegove prve knjige „Neformalno obrazovanje odraslih”, objavljene 1950. 1951. postaje izvršni direktor novoosnovanog Udruženja za Obrazovanje odraslih u Sjedinjenim Državama, gde je bio aktivan 9 godina sa strašću prema daljim studijama i 1960. je doktorirao na Univerzitetu u Čikagu. Kasnije se preselio u Boston, gde je postao vanredni profesor za obrazovanje odraslih na Univerzitetu. 1974. godine postao je profesor za obrazovanje odraslih na Univerzitetu Severna Karolina, gde je radio do penzije. Za to vreme napisao je tri teksta: „Moderna praksa obrazovanja odraslih“, „Odrasli učenik“ i na kraju „Samousmereno učenje“. U tim radovima Nouls, pored toga što predlaže teorijske principe na kojima se temelji obrazovanje odraslih, pruža i konkretne indikacije za planiranje rada u učionici i upravljanje različitim fazama obuke. Nakon penzionisanja ostao je aktivan u sektoru: nastavio je da predaje na Univerzitetu Filding u Santa Barbari i na Arkanzas Univerzitetu.

Kao učitelj, pisac i vođa industrije, Nouls je bio inovator, odgovarajući na potrebe polja, kako ih doživljava i kao takav bio je ključna figura u rastu i praksi obrazovanja odraslih širom zapadnog sveta ovog veka. Ali iznad svega, možda bi bilo fer reći da su i njegova teorija i njegova praksa otelotvoreli njegov sistem vrednosti i da su one sadržane u njegovim formulacijama andragogije.

Malkom Nouls i andragogija

Objavljivanjem knjige njemačkog učitelja Franca Pogelera „Uvod u andragogiju: osnovna pitanja u obrazovanju odraslih” 1957. termin andragogija počeli su da koriste naučnici i nastavnici koji se bave obrazovanjem odraslih u Nemačkoj, Austriji, Holandiji i Jugoslaviji, i termin je počeo da se široko koristi u literaturi. 1967. jugoslovenski formator Dušan Savićević prisustvovao je letnjoj sesiji koju je na Univerzitetu u Bostonu vodio Malkom Nouls i upoznao ga sa ovim terminom.

Tako Nouls u svojoj knjizi „The making of an adult educator “ opisuje ovaj sastanak:

Stručnjak za obrazovanje odraslih, Dušan Savićević, prisustvovao je letnjoj sesiji koju sam predavao na Univerzitetu u Bostonu. Na kraju sesije je došao k meni i sa sjajem u očima mi je rekao: „Malkom, ti govoriš o andragogiji”. Odgovorio sam mu: „Šta je to?”, jer nikada ranije nisam čuo ovaj termin.

U aprilu 1968. godine, Malkom Nouls piše u časopisu Adult Leadership provokativni naslov članka „Androgogija, a ne pedagogija“ (u članku se pogrešno koristi oblik Androgogija, koji će se kasnije ispraviti u Andragogija). Za kratko vreme, termin andragogija dobio je opšte priznanje u Severnoj Americi i drugim zemljama koje govore engleski jezik. Nouls, koji se u Sjedinjenim Državama može smatrati ocem andragogije, definiše ga kao „umetnost i nauka pomaganja odraslima da uče“, za razliku od pedagogije, ili umetnosti i nauke podučavanja dece i mladih. Centralna teza je da se iskustva i strategije odrasle osobe koja uči razlikuju od dečijih i mladih i zato nije dovoljno preneti pedagoške principe u obrazovanje odraslih, već su potrebne posebne metodologije, nastavnici i filozofske pretpostavke.

Obrazovni procesi u odrasloj dobi nastaju usled svesti da je čovek trajno modifikovan i da je on predmet obrazovanje tokom celog životnog ciklusa, jer zahtevi sveta rada i profesija takođe zahtevaju stalnu usklađenost znanja. Obrazovni procesi u odrasloj dobi konfiguricani su kao inicijativa koja je, pored bavljenja odraslim osobama zainteresovanim za obuku, usmerena i na odrasle koji nisu u obuci i koji ponekad ne osećaju potrebu.

Koncept „pismenosti” je prevaziđen u korist koncepta „stalnog obrazovanja”, čijoj realizaciji pored škole moraju doprineti i svet rada, preduzetničke snage, mas-mediji, verske i lokalne zajednice.

U tekstu iz 1980. godine „Moderna praksa obrazovanja odraslih: od pedagogije do andragogije”, Nouls predlaže poređenje između postavki pedagogije i andragogije i tu izlaže sledeće karakteristike odraslog učenika:

• Učenik prelazi iz stanja zavisnosti u stanje samostalnog učenja. Zadatak vaspitača je da podstakne i promoviše ovaj pokret;
• Odrastajući, skuplja se i razvija sve veće iskustvo, postajući sve bogatiji izvor za učenje. Odrasli veruju da je ono što su naučili kroz iskustvo značajnije od onoga što su pasivno stekli;
• Odrasli su spremni da nauče šta im je potrebno da bi se adekvatno nosili sa zadacima i problemima svog stvarnog života. Vaspitač je odgovoran da stvori uslove i obezbedi alate i postupke koji će pomoći učenicima da otkriju svoje „potrebe za znanjem“. Programi moraju biti usredsređeni na kategorije koje se odnose na stvarnu prijavu i odvijaju se u skladu sa spremnošću učenika da uče;
• Učenici smatraju da je obrazovanje proces razvijanja veština kako bi se dostigao njihov puni potencijal. Žele da budu u mogućnosti da primenjuju znanje i veštine koje danas stiču, da bi sutra živeli efikasnije. Iskustva učenja moraju biti organizovana prema kategorijama za razvoj kompetencija. Orijentacija na učenje fokusirana je na zadatke i probleme iz stvarnog života.

U kasnijim radovima, Nouls identifikuje dve druge centralne pretpostavke u andragoškoj teoriji: motivaciju za učenje, dodatu 1984. godine i potrebu za znanjem, dodate u poslednjim godinama rada. Motivacija igra osnovnu ulogu u obrazovanju odraslih jer je povezana sa željom za većim zadovoljstvom poslom, samopoštovanjem i kvalitetom života. Potreba za znanjem shvata se kao potreba da se razume zašto moramo nešto da naučimo, što je ključno za ulaganje energije u trening.

Stav Noulsa promenio je tradicionalnu formativnu praksu, usmeravajući je u drugom smjeru: onu formaciju koja je upućena muškarcu i ženi, pojedincu u odnosu na njegov rad, ali i pojedincu koji ima svoju istoriju, sopstvene ideje.

Dela

Tokom svoje karijere, Nouls je napisao preko 230 članaka i 18 knjiga.

Glavni radoviː

• Knowles, M. S. (1950). Informal adult education. New York: Association Press.
• Knowles, M. S., & Knowles, H. F. (1955). How to develop better leaders. New York: Association Press.
• Knowles, M. S., & Knowles, H. F. (1959). Introduction to group dynamics. Chicago: Association Press. Revised edition 1972, published by New York: Cambridge Books.
• Knowles, M. S. (1968). Andragogy, not pedagogy. Adult Leadership, 16(10), 350–352, 386.
• Knowles, M. S. (1975). Self-directed learning: A guide for learners and teachers. Englewood Cliffs: Prentice Hall/Cambridge.
• Knowles, M. S. (1977). The adult education movement in the United States. Malabar, FL: Krieger.
• Knowles, M. S. (1980). The modern practice of adult education: From pedagogy to andragogy. Englewood Cliffs: Prentice Hall/Cambridge.
• Knowles, M. S., et al. (1984). Andragogy in action: Applying modern principles of adult education. San Francisco: Jossey-Bass.
• Knowles, M. S. (1986). Using learning contracts. San Francisco: Jossey-Bass.
• Knowles, M. S. (1989). The making of an adult educator: An autobigraphical journey. San Francisco: Jossey-Bass.
• Knowles, M. S. (1990). The adult learner: A neglected species. Houston: Gulf Publishing Company.

Literatura

• Knowles, Malcolm (1989). The making of an adult educator. San Francisco: Jossey-Bass.
• Knowels, Malcolm (1980). The modern practice of adult education: From pedagogy to andragogy Pristupljeno 3.12.2019.
• Jarvis , Peter (1987), Twentieth Century Thinkers in Adult Education, London: Routledge Kegan & Paul
• „The Adult Learning Theory - Andragogy - of Malcolm Knowles” Pristupljeno 28.12.2019.
• Malcolm Knowles (1913 - 1997) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. decembar 2015) Pristupljeno 28.12.2019.

Spoljašnje veze

• Hrišćanska zajednica mladih ljudi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. decembar 2019)