Martirije Zelenecki

Martirije Zelenecki

Martirije Zelenecki (rođ. Mina Velikolukski; početak 16. veka, Velikije Luki - 1 (11) mart 1603, Zelenecki-Trojicki manastir) - osnivač manastira Svete Trojice Zelenecki. Kanonizovan u Ruskoj pravoslavnoj crkvi kao svetitelj.

Pravoslavna crkva ga proslavlja 1 (14) marta i 11 (24) novembra.

Biografija

Monah Martirije, u svetu Mina, rođen je u Velikijem Lukima. U desetoj godini života ostao je bez roditelja. U to vreme, mladić Mina je već poznavao Psaltir. O siročetu se starao sveštenik Blagoveštenske crkve po imenu Bogolep, a Mina je zavoleo crkvenu službu.

Nekoliko godina kasnije, udovički sveštenik je položio postrig u manastiru Velikoluckog Sergijevog manastira. U ovom manastiru Mina je, podelivši svu imovinu, primio postrig od svog mentora i dobio ime Martirije. Velikolucki stanovnik Atanasije, postrižen u ime Avraam, poveren je vođstvu Martirija i zamenio je njegov trud u hramu.

Pošto je 7 godina živeo pod mentorom Bogolepom, Martirije je poželeo da živi povučeno u pustom mestu, 60 milja od Luke. U njegovom žitiju piše: „Kod nekog potoka, na obali u zemlji, u glini, iskopali smo sebi zemunicu i pokrili je jelovim granjem. Ali ja sam živeo u pustinji i jeo sam svoj ručni trud: pleo sam cipele od like i slao stanovnike u sela sa seljakom u posetu, a oni su sa njim slali sve što mi je trebalo. A ja, grešnik, sa zahvalnošću sam prihvatio ono što je od njih doneto. Međutim, gospodar mu je poslao savet da se vrati u konak, jer bi ovde mogao biti od koristi i drugima. U nedoumici je otišao da se pokloni Smolenskoj ikoni Bogorodice i čudotvorca Avraama. U Smolensku sam dobio odgovor: „Moraš živeti u pustinji, gde će Gospod i Prečista Majka Njegova ukazati. U Tihvinskom manastiru se obradovao susretu sa svojim učenikom Avraamom, koji je, pošto je bio bolestan, izlečen od Majke Božije i ostao u Tihvinu.

Martirije je zamolio Gospoda da mu pokaže zabačeno mesto za podvige. Takvo mesto je učeniku Martirijevu nagovešteno noću znakom zore u obliku krsta na ostrvu, koje se dugo zvalo Zeleno. Blagočestivi seljanin Josif mu je ponekad donosio hranu, a ponekad ga je, postiđen mislima i metežom, ostavljao dugo bez nje. Vremenom su saznali i za pustinjaka Zelenog ostrva. Koliko god monaških manastira tada bilo u Novgorodskoj oblasti, nije ih bilo u pustinji gde se nastanio Martirije. Stoga, saznavši za Martirija, iskreni podvižnici su sa posebnim žarom pohrlili u njegovu pustinju.

Martirije je sagradio kapelu i kelije sa ogradom. Za monaha je saznao i pobožni novgorodski bojarin Fjodor Sirkov; njegovom revnošću podignuta je Blagoveštenska crkva u mučeničkoj isposnici, a bratija molila starca da preuzme čin sveštenstva i zapoveda nad njima sa titulom igumana. To je bilo najkasnije 1570. godine.

Ali blaženi Martirije u svojoj pustinji morao je dugo da se bori sa potrebama i siromaštvom. U spisateljskoj knjizi Oboneške Pjatine za 1583. godinu stoji: „U Mihajlovskom crkvenom portu u podnožju Ladoge, ponovo se u crnoj šumi gradi manastir koji se zove Zelena pustinja, na jednom ostrvu. U manastiru je crkva Životvorne Trojice, druga crkva - Blagoveštenje sa trpezom, obe drvene; u manastiru iguman Martirije i 12 staraca; ograda oko manastira je drvena; iza manastira je krava i štala; nema oranica“.

Poslednjih godina života blaženi se proslavi darom isceljenja. Godine 1595. na putu za Moskvu svratio je u Tver. Car Simeon Bekbulatovič, koji je tada živeo u Tveru, imao je veoma bolesnog sina, i car ga je, saznavši za Martirija, zamolio da dođe i pomoli se za njegovog umirućeg sina. Monah je položio Tihvinsku ikonu Majke Božije na grudi Jovana, i bolesnik je ozdravio. Posle toga, blagodarni kralj je bio najrevnosniji dobrotvor Martirijevog manastira. Car Fjodor Ivanovič je 1595. godine dao manastiru pohvalno pismo, odobravajući manastir koji je osnovao monah.

Godinu i po dana pre končine, sveti starac se posvetio ćutanju i molitvi; iskopavši svojim rukama grob i stavivši u njega kovčeg, došao je ovamo da plače i moli se. Upokojio se u miru 1 (11) marta 1603. godine. Mošti monaha Martirija počivaju u grobu koji je sagradio mitropolit novgorodski Kornilije, nekadašnji iguman Zelenecki, koji je, u čast ovog svetitelja Božijeg, opisao njegov život i sačinio mu službu.