Megalitski hramovi na Malti

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Megalitski hramovi na Malti
Ggantija niches.jpg
Svetska baština Uneska
Zvanično imeMegalitski hramovi na Malti
MestoMġarr, Qrendi, Tarxien, Xagħra, Q3594362, Malta Uredi na Vikipodacima
Koordinate36°02′57″ SGŠ; 14°16′10″ IGD / 36.0492° SGŠ; 14.2694° IGD / 36.0492; 14.2694
Uključuje
KriterijumKulturno dobro: iv
Upis1980. (4. sednica)
Veb-sajthttp://whc.unesco.org/en/list/132

Megalitski hramovi na Malti je grupa praistorijskih megalitskih spomenika na Malti od kojih je sedam upisano na UNESKO-v spisak mesta Svetske baštine u Evropi 1980. godine kao "najstarije samostojeće građevine na svetu.[1][2]. Oni su nastali kao rezultat lokalnih inovacija u procesu kulturne evolucije[3], što je dovelo do razdoblja koje nazivamo Džgantija kultura (3600—3200. p. n. e.), nakon koje je usledila Saflijeni kultura (3000—2500. p. n. e.) koja je kulminirala u razdoblju Tarxijen kulture (od 3150—2500. p. n. e.), čime je završilo doba megalitskih spomenika[4]

Ostali praistorijski megalitski lokaliteti koji nisu upisani na UNESKO-v spisak su: Bordž in-Nadur[5] (Biržebidža), Kordin III.[6], Il-Bidni[7], Hemhija[8], Hal Džinvi[9], Tal-Kvadi[10] (fr, ru), Ta' Maržijena[11], Ta' Radijena[12], L-Imramma[13], Budžiba[14], Santa Verna[15], Tas-Sildž (Žejtun) i kompleks tragova isklesanih u steni Misraħ Džħar il-Kbir (Dindžli) i drugi[16]

Spisak zaštićenih lokaliteta UNESKO-a[uredi]

Dva hrama Džgantija su prvi upisani na UNESKO-v spisak 1980. godine, a ostali su dodati 1992. god.
Planovi hramova Hadžar-Kima
Šematski prikaz orijentacije hrama u Mnajdri prema sunčevim zracima za vreme solcistija i ravnodnevnice.
Slika Ime izgradnja Lokacija Koordinate Beleške
Ggantija Temples (1).jpg Džgantija oko 3600—3000. p. n. e. Ostrvo Goco 36°01′48″ SGŠ; 14°09′39″ IGD / 36.0300° SGŠ; 14.1608° IGD / 36.0300; 14.1608 Dva hrama Džgantija su najstariji megalitski hramovi na Malti iz neolita i jedni su od najstarijih ljudskih građevina na svetu. Najvjerovatnije su izgrađeni za kult plodnosti, o čemu svedoči njihov oblik od pet velikih apsida koji podseća na kultni oblik žene, ali i brojne figurice "Venera" koje su pronađene na lokalitetu. Hramovi, od kojih je južni veći i stariji, su okruženi spoljnim zidinama i imaju tragove gipsa koji je nekada prekrivao i ravnjavao nepravilne zidove.[17]
Couverture du temple Hagar Qim.jpg Hadžar-Kim ("Sveto kamenje") oko 3600—3200. p. n. e. Kod sela Krendi 35°29′38″ SGŠ; 14°15′48″ IGD / 35.4940° SGŠ; 14.2632° IGD / 35.4940; 14.2632 Kompleks hramova izgrađen od mekanog krečnjaka globigerina, zbog čega je podosta oštećen pri čemu su njegovi spoljni zidovi isprani te se može videti u njegovu unutrašnjost. Hram ima trilitonski portal, oltarnu klupu i ortostate, široko dvorište, okružne zidine s prolazima koji vode do hramova koji imaju blago različite oblike s dominantnim oblinama[18]
Malta swiatynia.jpg Mnajdra (L-Imnajdra) oko 3500—3100. p. n. e. 500 m od Hagar-Kima 35°29′37″ SGŠ; 14°15′40″ IGD / 35.4936° SGŠ; 14.2611° IGD / 35.4936; 14.2611 Ovaj kompleks je organizovan oko kružnog dvorišta s tri združena hrama iznad strmine prema moru. Desni je sličnog oblika kao ostali malteški hramovi, levi je trolisni s originalnim ukrasima od udubljenja i trostrukim ulazom. Srednji i najmlađi hram, uklopljen između postojeća dva, ima četiri apside i nišu, konkavno pročelje, trilitonski portal, oltarnu klupu i ortostate. Ovaj treći hram je poravnjan sa sunčevim solcistijom i ravnodnevicom tako da prve zrake sunca letnjg suncostaja osvetle ivicu dekorisanog megalita između prve dve apside, dok se isto događa s dekorisanim megalitom između druge dve apside tokom zimskog solcistija. Tokom ravnodnevica sunčeve zrake kroz portal osvetljavaju najdalju nišu u središnjoj apsidi.[19]
Skorba1.jpg Skorba (Ta’ Skorba) oko 3500—3000. p. n. e. Džħar Dalam 35°33′05″ SGŠ; 14°13′26″ IGD / 35.5514° SGŠ; 14.2239° IGD / 35.5514; 14.2239 Ovaj lokalitet je bio naseljen još oko 4850. p. n. e., što ga čini najstarijim na ostrvu, i pripada tzv. Għar Dalam razdoblju iz kojega potiče 11 m dug zid zapadno do ulaza u hram. Od hrama je opstao samo poneki monolit, primitivni cementni pod (torba) i velika krečnjačka uspravna ploča visoka 3.4 m. Severni zid je u boljem stanju, kao i manji klasični malteški hram iz mlađeg Tarxijen razdoblja, istočno od starog hrama.
Ta'Hagrat2.jpg Ta’ Hadžrat oko 3000. p. n. e. Mdžar 35°33′05″ SGŠ; 14°13′15″ IGD / 35.5513° SGŠ; 14.2209° IGD / 35.5513; 14.2209 Kompleks Ta' Hadžrat se nalazi oko 1 km od Ta' Skroba hramova, a čine ga ostaci dvostrukog trolisnog hrama koji su nepravilniji i manji od ostalih na Malti, ali s dekoriranim megalitima. Selo Mdžar uz hramove je zapravo vekovima starije od hramova (oko 3800. p. n. e.) i tu je pronađeno mnogo keramike iz tog vremena (Mdžar kultura).[20]
Tarxien temple.jpg Taršien oko 3600—2800. p. n. e. Taršien 35°31′17″ SGŠ; 14°18′16″ IGD / 35.5215° SGŠ; 14.3045° IGD / 35.5215; 14.3045 Kompleks od tri hrama je pronađen 400 metara istočno od Hipogeuma u Hal-Saflijeni i za razliku od ostalih hramova on je sa svih strana okružen modernim naseljem. Najstariji hram čine dve paralelne polukružne apside s prolazom između njih. Južni istočni hramovi su izgrađeni kasnije i kopiraju stariji po obliku (polukružne simetrične apside s prolazom) ali prvi ima dva para apsida i izgrađen je od velikih monolita, a drugi ima tri para apsida precizinije klesanih monolita i bogatije je ukrašen raznolikim životinjskim motivima u plitkom reljefu.

Reference[uredi]

  1. ^ [url=http://www.otsf.org/ Malta Temples and The OTS Foundation], sa Otsf.org. Posećeno 14. oktobra 2011.
  2. ^ The Prehistoric Archaeology of the Temples of Malta, sa Bradshawfoundation.com, 22. jula 2002. Posećeno 14. oktobra 2011.
  3. ^ Blouet, Prehistoric Temples of Malta. str. 22., 16. maj 2008. Posećeno 14. oktobra 2011.
  4. ^ Trump, David; Cilia, Daniel (2002). Malta: Prehistory and Temples. Malta: Midsea Books Ltd. ISBN 99909-93-94-7. 
  5. ^ Trump & Cilia 2002, str. 140-141.
  6. ^ Kordin III Ancient Temple - megalithic.co.uk
  7. ^ [1]
  8. ^ [2]
  9. ^ Destroyed Temples, Hal-Ginwi
  10. ^ [3]
  11. ^ [4]
  12. ^ [5]
  13. ^ [6]
  14. ^ [7]
  15. ^ [8]
  16. ^ [9]
  17. ^ Mayrhofer Żammit, The Prehistoric Temples of Malta and Gozo, 1995., Malta. str. 152.
  18. ^ Malteška baština Arhivirano na sajtu Wayback Machine (septembar 3, 2013) (na jeziku: engleski) na heritagemalta.com. Posećeno 14. oktobra 2011.
  19. ^ Mario Vassalo, The planning and layout of the Maltese neolithic temples Arhivirano na sajtu Wayback Machine (jun 6, 2008) (na jeziku: engleski) na weathermalta.net. Posećeno 14. oktobra 2011.
  20. ^ Trump & Cilia 2002, str. 154-155.

Literatura[uredi]

  • Trump, David; Cilia, Daniel (2002). Malta: Prehistory and Temples. Malta: Midsea Books Ltd. ISBN 99909-93-94-7. 

Literatura[uredi]