Мегалитски храмови на Малти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мегалитски храмови на Малти
Ggantija niches.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеМегалитски храмови на Малти
МестоMġarr, Qrendi, Tarxien, Xagħra, Q3594362, Малта Уреди на Википодацима
Координате36°02′57″ СГШ; 14°16′10″ ИГД / 36.0492° СГШ; 14.2694° ИГД / 36.0492; 14.2694
Укључује
КритеријумКултурно добро: iv
Упис1980. (4. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/132

Мегалитски храмови на Малти је група праисторијских мегалитских споменика на Малти од којих је седам уписано на УНЕСКОсписак места Светске баштине у Европи 1980. године као "најстарије самостојеће грађевине на свету.[1][2]. Они су настали као резултат локалних иновација у процесу културне еволуције[3], што је довело до раздобља које називамо Џгантија култура (3600—3200. п. н. е.), након које је уследила Сафлијени култура (3000—2500. п. н. е.) која је кулминирала у раздобљу Тарxијен културе (од 3150—2500. п. н. е.), чиме је завршило доба мегалитских споменика[4]

Остали праисторијски мегалитски локалитети који нису уписани на УНЕСКО-в списак су: Борџ ин-Надур[5] (Биржебиџа), Кордин III.[6], Ил-Бидни[7], Хемхија[8], Хал Џинви[9], Тал-Квади[10] (fr, ru), Та' Маржијена[11], Та' Радијена[12], Л-Имрамма[13], Буџиба[14], Санта Верна[15], Тас-Силџ (Жејтун) и комплекс трагова исклесаних у стени Мисраħ Џħар ил-Кбир (Динџли) и други[16]

Списак заштићених локалитета УНЕСКО-а[уреди]

Два храма Џгантија су први уписани на УНЕСКО-в списак 1980. године, а остали су додати 1992. год.
Планови храмова Хаџар-Кима
Шематски приказ оријентације храма у Мнајдри према сунчевим зрацима за време солцистија и равнодневнице.
Слика Име изградња Локација Координате Белешке
Ggantija Temples (1).jpg Џгантија око 3600—3000. п. н. е. Острво Гоцо 36°01′48″ СГШ; 14°09′39″ ИГД / 36.0300° СГШ; 14.1608° ИГД / 36.0300; 14.1608 Два храма Џгантија су најстарији мегалитски храмови на Малти из неолита и једни су од најстаријих људских грађевина на свету. Највјероватније су изграђени за култ плодности, о чему сведочи њихов облик од пет великих апсида који подсећа на култни облик жене, али и бројне фигурице "Венера" које су пронађене на локалитету. Храмови, од којих је јужни већи и старији, су окружени спољним зидинама и имају трагове гипса који је некада прекривао и равњавао неправилне зидове.[17]
Couverture du temple Hagar Qim.jpg Хаџар-Ким ("Свето камење") око 3600—3200. п. н. е. Код села Кренди 35°29′38″ СГШ; 14°15′48″ ИГД / 35.4940° СГШ; 14.2632° ИГД / 35.4940; 14.2632 Комплекс храмова изграђен од меканог кречњака глобигерина, због чега је подоста оштећен при чему су његови спољни зидови испрани те се може видети у његову унутрашњост. Храм има трилитонски портал, олтарну клупу и ортостате, широко двориште, окружне зидине с пролазима који воде до храмова који имају благо различите облике с доминантним облинама[18]
Malta swiatynia.jpg Мнајдра (Л-Имнајдра) око 3500—3100. п. н. е. 500 m од Хагар-Кима 35°29′37″ СГШ; 14°15′40″ ИГД / 35.4936° СГШ; 14.2611° ИГД / 35.4936; 14.2611 Овај комплекс је организован око кружног дворишта с три здружена храма изнад стрмине према мору. Десни је сличног облика као остали малтешки храмови, леви је тролисни с оригиналним украсима од удубљења и троструким улазом. Средњи и најмлађи храм, уклопљен између постојећа два, има четири апсиде и нишу, конкавно прочеље, трилитонски портал, олтарну клупу и ортостате. Овај трећи храм је поравњан са сунчевим солцистијом и равнодневицом тако да прве зраке сунца летњг сунцостаја осветле ивицу декорисаног мегалита између прве две апсиде, док се исто догађа с декорисаним мегалитом између друге две апсиде током зимског солцистија. Током равнодневица сунчеве зраке кроз портал осветљавају најдаљу нишу у средишњој апсиди.[19]
Skorba1.jpg Скорба (Та’ Скорба) око 3500—3000. п. н. е. Џħар Далам 35°33′05″ СГШ; 14°13′26″ ИГД / 35.5514° СГШ; 14.2239° ИГД / 35.5514; 14.2239 Овај локалитет је био насељен још око 4850. п. н. е., што га чини најстаријим на острву, и припада тзв. Гħар Далам раздобљу из којега потиче 11 м дуг зид западно до улаза у храм. Од храма је опстао само понеки монолит, примитивни цементни под (торба) и велика кречњачка усправна плоча висока 3.4 м. Северни зид је у бољем стању, као и мањи класични малтешки храм из млађег Тарxијен раздобља, источно од старог храма.
Ta'Hagrat2.jpg Та’ Хаџрат око 3000. п. н. е. Mџар 35°33′05″ СГШ; 14°13′15″ ИГД / 35.5513° СГШ; 14.2209° ИГД / 35.5513; 14.2209 Комплекс Та' Хаџрат се налази око 1 км од Та' Скроба храмова, а чине га остаци двоструког тролисног храма који су неправилнији и мањи од осталих на Малти, али с декорираним мегалитима. Село Мџар уз храмове је заправо вековима старије од храмова (око 3800. п. н. е.) и ту је пронађено много керамике из тог времена (Мџар култура).[20]
Tarxien temple.jpg Таршиен око 3600—2800. п. н. е. Таршиен 35°31′17″ СГШ; 14°18′16″ ИГД / 35.5215° СГШ; 14.3045° ИГД / 35.5215; 14.3045 Комплекс од три храма је пронађен 400 метара источно од Хипогеума у Хал-Сафлијени и за разлику од осталих храмова он је са свих страна окружен модерним насељем. Најстарији храм чине две паралелне полукружне апсиде с пролазом између њих. Јужни источни храмови су изграђени касније и копирају старији по облику (полукружне симетричне апсиде с пролазом) али први има два пара апсида и изграђен је од великих монолита, а други има три пара апсида прецизиније клесаних монолита и богатије је украшен разноликим животињским мотивима у плитком рељефу.

Референце[уреди]

  1. ^ [url=http://www.otsf.org/ Malta Temples and The OTS Foundation], са Отсф.орг. Посећено 14. октобра 2011.
  2. ^ The Prehistoric Archaeology of the Temples of Malta, sa Bradshawfoundation.com, 22. јула 2002. Посећено 14. октобра 2011.
  3. ^ Blouet, Prehistoric Temples of Malta. стр. 22., 16. мај 2008. Посећено 14. октобра 2011.
  4. ^ Trump, David; Cilia, Daniel (2002). Malta: Prehistory and Temples. Malta: Midsea Books Ltd. ISBN 99909-93-94-7. 
  5. ^ Trump & Cilia 2002, стр. 140-141.
  6. ^ Kordin III Ancient Temple - megalithic.co.uk
  7. ^ [1]
  8. ^ [2]
  9. ^ Destroyed Temples, Hal-Ginwi
  10. ^ [3]
  11. ^ [4]
  12. ^ [5]
  13. ^ [6]
  14. ^ [7]
  15. ^ [8]
  16. ^ [9]
  17. ^ Mayrhofer Żammit, The Prehistoric Temples of Malta and Gozo, 1995., Malta. стр. 152.
  18. ^ Malteška baština Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 3, 2013) (на језику: енглески) na heritagemalta.com. Посећено 14. октобра 2011.
  19. ^ Mario Vassalo, The planning and layout of the Maltese neolithic temples Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 6, 2008) (на језику: енглески) na weathermalta.net. Посећено 14. октобра 2011.
  20. ^ Trump & Cilia 2002, стр. 154-155.

Литература[уреди]

  • Trump, David; Cilia, Daniel (2002). Malta: Prehistory and Temples. Malta: Midsea Books Ltd. ISBN 99909-93-94-7. 

Литература[уреди]