Pređi na sadržaj

Meri Horner Lajel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Meri Horner Lajel
Lični podaci
Datum rođenja(1808-10-09)9. oktobar 1808.
Mesto rođenjaLondon, Engleska
Datum smrti24. april 1873.(1873-04-24) (64 god.)
Mesto smrtiLondon, Engleska
Naučni rad
Poljekonholog, geolog

Meri Horner Lajel (London, 9. oktobar 1808 — London, 24. april 1873) bila je konholog i geolog. Bila je udata za čuvenog britanskog geologa Čarlsa Lajela i pomagala mu u njegovom naučnom radu. Ona sama nikada nije postala široko poznata, iako istoričari veruju da je verovatno dala veliki doprinos radu svog muža.[1] Njen poznati samostalni rad uključuje studije na Kanarskim ostrvima, u kojima je proučavala kopnene puževe 1854. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Meri Elizabet Horner je rođena u Londonu 1808. Bila je najstarija od šest ćerki[2] Leonarda Hornera, profesora geologije i reformatora obrazovanja koji je predavao u Engleskoj i Nemačkoj, a takođe je bio i predsednik Geološkog društva u Londonu 1846. i 1860.[3] Leonard Horner je želeo da sva njegova deca budu dobro obrazovana i angažovao je lične učitelje za svoju decu.[4]

Meri je imala veliki talenat za učenje različitih jezika i bila je poliglota. Mogla je da govori i piše na francuskom, nemačkom, holandskom, španskom i švedskom, što joj je koristilo za komunikaciju sa drugim geolozima i književnim ličnostima.[5]

Jedna od Merinih sestara bila je Fransis Džoana Banberi. Bila je supruga ser Čarlsa Džejmsa Foksa Banberija koji je takođe bio botaničar i geolog.[6] Koristeći kvalitetno obrazovanje, sve Merine sestre su pisale svoja originalna dela ili su radile prevode nemačkih/italijanskih članaka. Međutim, iz nekog nepoznatog razloga, Meri nije ništa objavila.[6]

Meri je postala konholog i geolog, dok je njena mlađa sestra Katarina postala botaničarka.

Godine 1832, sa 23 godine, udala se za Čarlsa Lajela (1787-1875), kome je njen otac prethodno predavao geologiju. Sa suprugom je delila ne samo ljubav prema geologiji, već i ljubav prema književnosti i prijateljske veze u svetu književnosti.[7] Marijina sestra Ketrin se udala za mlađeg brata Čarlsa Lajela, Henrija.

Umrla je 1873. dok je boravila u Londonu, samo dve godine pre smrti svog muža.[8] Utvrđeno je da je kratka bolest uzrok njene iznenadne i nepredviđene smrti.[9]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Meri i Čarls Lajel su bili naučni partneri; pratila ga je na putovanjima i pomagala mu je skicirajući geološke crteže, pakujući njihovu odeću, opremu i primerke, katalogizirajući njihove kolekcije, učeći španski i švedski pored njenih govornih jezika francuskog i nemačkog kako bi pomogla u komunikaciji,[10] i delovala kao pisar kada mu je u kasnijim godinama opao vid.[11][12][13] Čarls se oslanjao na nju da mu pomogne da pronađe i katalogizira uzorke, da napiše geološke radove i pripremi predavanja.[5] Merine skice i slike uključivale su izdanke, geološke strukture i preseke koje su ona i njen muž pronašli.[14] Dala je značajan doprinos čuvenoj knjizi svog supruga „Principi geologije“.[15]

Radila je širom sveta, od visoravni Škotske, Engleske, Centralne Evrope (doline Rajne i Rone), Švajcarske, Severne Italije, Danske, Švedske, Norveške i raznih oblasti Severne Amerike, uključujući Misisipi, Ohajo, Džordžiju, Novu Englesku i Novu Škotsku, i na kraju Madeiru i Kanarska ostrva.[16] Najpoznatija je po svom naučnom radu iz 1854. godine, gde je proučavala svoju kolekciju kopnenih puževa sa Kanarskih ostrva.[17] Ova studija je bila uporediva sa studijom Čarlsa Darvina o pticama i kornjačama na ostrvima Galapagos.[18]

Meri je sakupljala i proučavala školjke, specijalizovana za školjke mekušaca.[19] Katalogizirala je više od 36 kutija fosilnih školjki koje su ona i Čarls doneli iz SAD 1842.[5]

Imala je veliki udeo u diskusijama o evoluciji Čarlsa Lajela i Darvina. Takođe je snabdevala Darvina raznim primercima, kao što su školjke, o kojima bi zajedno raspravljali u pismima.[20] Takođe je slobodno razgovarala o geološkim fenomenima sa drugim poznatim naučnicima i njihovim suprugama, kao što su Gideon Mantel, Tomas Henri Haksli, i Luis Agasis i njegova druga žena Elizabet, koja je bila prirodnjak.[21]

Meri se bavila "geološkom politikom".[22] Godine 1873. katedra za geologiju na Univerzitetu Kembridž postala je upražnjena, tako da je služila kao menadžer kampanje za kandidata, Tomasa Mekenija Hjuza, koji je bio referent za geodeziju u Geološkom zavodu. Mekeni je pobedio i služio na toj poziciji 44 godine, ali je nažalost ona umrla ubrzo nakon toga.[5] Geolog Roderik Marčison je primetio njeno prisustvo na posebnim sastancima Londonskog geološkog društva[23] i jasno je da je imala veliko interesovanje i da je dobro razumela geologiju.

Čarls Darvin je pohvalio Meri i opisao je kao „spomenik strpljenja“ u saradnji.[24] Amerikanci su je čak toliko voleli da joj je omaž objavljen u Boston Dejli Advertajzeru u kojem je pisalo: „Postoje mnoga srca u Sjedinjenim Državama koja će biti tužna zbog smrti ove divne žene... U svakom delu stekla je tople i trajne prijatelje... Snaga i ljupkost bili su njeni, i jedno i drugo...”[25] Zbog njene ogromne ljubaznosti i saosećanja, čak je i Boston Dejli Advertajzer objavio priznanje u čast njenog života.[26]

Grob Meri Horner Lajel na groblju Brukvud

Istorijski kontekst[uredi | uredi izvor]

Iako je Meri Horner Lajel imala adekvatna znanja iz oblasti geologije, drugi geolozi njenog vremena nisu gledali sa istom pažnjom na njen rad.[27] Ovo će kasnije ponoviti i istoričari. Međutim, uprkos tome, ona je uradila znatan obim rada i istraživanja. Najvažnije je bilo njeno putovanje na Kanarska ostrva da proučava kopnene puževe. Njeno geološko znanje i rad bi je učinili uspešnim geologom da nije bila ograničena na društvene i rodne norme svog vremena.[12]

Zbog društvenih ograničenja sa kojima se Meri Horner Lajel suočila zbog toga što je žena, veliki deo njenog rada nije povezan sa njenim imenom.[12] Da je istraživala u savremenijem vremenu, njen rad bi mogao da ostane sopstveni, a ne da se spoji sa Čarlsovim imenom i delom.[28] U pismu koje je napisao Čarls Lajel, on se poziva na matematičarku Meri Somervil i navodi „da je naša prijateljica gospođa Somervil bila udata za nekog matematičara, nikada ne bismo čuli za njen rad. Ona bi ga spojila sa radom svog muža i izdali bi ga kao njegov“.[12][29] Istoričari veruju da je ovim rečima verovatno mislio na svoju ženu Meri, spajajući njeno delo sa svojim.[12][29]

Godine 1833. Horner Lajel je bila snažan zagovornik prava žena da pohađaju predavanja na Kings koledžu u Londonu.[30] Čarls Lajel je ovo dozvolio i otkrio da su polovinu njegovih predavanja od 250 prisutnih činile žene.[5] Godine 1870. prisustvovala je sastanku članova i pristalica Nacionalnog društva za žensko pravo glasa na kojem se obratila Milisent Foset, prisustvovala je i njena sestra, Elizabet Geret Anderson.[5] Zatim je 1871. Savet za društvo umetnosti osnovao je komisiju za promovisanje boljeg obrazovanja žena svih klasa i Lajel je sedela u ovom odboru.[5]

Pisma[uredi | uredi izvor]

Meri Horner Lajel je često čitala knjige, crtala slike i pisala pisma za svog muža Čarlsa zbog njegovog slabog vida. Napisala je desetine pisama prijateljima, porodici i kolegama, u kojima je detaljno opisivala svakodnevni život nje i njenog supruga, kao i njihov rad.[31][32][33] Njena pisma opisuju i njihovo geološko putovanje kroz Norvešku 1837. godine, u kome su detaljno opisani susreti sa raznim profesorima geologije i biolozima, kao i posao koji su obavljali tokom svojih putovanja.[33]

Zbog poznavanja nekoliko jezika Meri je bila u mogućnosti da se dopisuje i prevodi pisma evropskih profesora, što je verovatno omogućilo njoj i njenom mužu da nastave svoja istraživanja i steknu dalje veze u naučnoj oblasti.[34]

Horner Lajel se takođe dopisivala sa Darvinom. U svojim pismima govore o školjkama i uzorcima školjki koje je ona dala Darvinu, kao i o škotskim dolinama,[35][36][37] a u drugom pismu on od nje traži prevode tekstova sa švedskog na engleski jezik, koji je pokušavao da uči, proširujući prevodilačke sposobnosti Meri Horner Lajel iznad sposobnosti njenog muža.[38]

Takođe se dopisivala sa američkim ličnostima kao što su prosvetitelj, prirodnjak i pisac Elizabet Agasiz o glacijskoj geologiji Južne Amerike[39] i sa lekarom, političarem i prirodnjakom Vilijamom Preskotom.[40]

Počasti[uredi | uredi izvor]

Krater na planeti Veneri nazvan je Horner u njenu čast.[41]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Cole, Ellen (2013). Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women. Routledge. str. 55–56. ISBN 9781136376276. 
  2. ^ Ogilvie, Marilyn B. (1986). Women in Science. The Massachusetts Institute of Technology. 
  3. ^ „Trowelblazers | Pioneering women in archaeology, palaeontology and geology — past & present.” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-03. 
  4. ^ Bunbury, Charles James Fox (2011), Bunbury; Lyell, ur., „1884”, Memorials of Sir C.J.F. Bunbury, Cambridge: Cambridge University Press: 3—96, ISBN 9781139150750, doi:10.1017/cbo9781139150750.001, Pristupljeno 2023-12-10 
  5. ^ a b v g d đ e „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  6. ^ a b „Horner Collection”. The British Institute of Florence (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  7. ^ Somerville, Mary (2001). Queen of Science: Personal Recollections of Mary Somerville. Canongate Books. str. 351. ISBN 9781847674654. 
  8. ^ „Trowelblazers | Pioneering women in archaeology, palaeontology and geology — past & present.” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-03. 
  9. ^ „Charles Lyell - Geologist, Stratigraphy, Uniformitarianism | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-11. 
  10. ^ Cole, Ellen (2013). Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women. Routledge. str. 55–56. ISBN 9781136376276. 
  11. ^ „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  12. ^ a b v g d Hunter, Dana. „Mary Horner Lyell: "A Monument of Patience"”. Scientific American Blog Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  13. ^ Somerville, Mary (2001). Queen of Science: Personal Recollections of Mary Somerville. Canongate Books. str. 351. ISBN 9781847674654. 
  14. ^ Levy, Rachel (2013-05-10). „Mary Horner Lyell”. Grandma Got STEM (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  15. ^ „Trowelblazers | Pioneering women in archaeology, palaeontology and geology — past & present.” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-03. 
  16. ^ „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  17. ^ Cole, Ellen (2013). Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women. Routledge. str. 55–56. ISBN 9781136376276. 
  18. ^ Ellen Cole; Esther D Rothblum; Donna M Ashcraft (2013). Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women. Routledge. str. 55—56. ISBN 9781136376276. 
  19. ^ „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  20. ^ Levy, Rachel (2013-05-10). „Mary Horner Lyell”. Grandma Got STEM (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  21. ^ „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  22. ^ „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  23. ^ Ellen Cole; Esther D Rothblum; Donna M Ashcraft (2013). Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women. Routledge. str. 55—56. ISBN 9781136376276. 
  24. ^ Levy, Rachel (2013-05-10). „Mary Horner Lyell”. Grandma Got STEM (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-03. 
  25. ^ „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  26. ^ „https://www.darwinproject.ac.uk/letter/DCP-LETT-1122.xml”. Darwin Correspondence Project (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-11.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  27. ^ Hunter, Dana. „Mary Horner Lyell: "A Monument of Patience"”. Scientific American Blog Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  28. ^ Hunter, Dana. „Mary Horner Lyell: "A Monument of Patience"”. Scientific American Blog Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  29. ^ a b Lyell, Charles (1881). Life Letters and Journals of Sir Charles Lyell, Bart (na jeziku: engleski). John Murray. ISBN 978-0-598-01213-5. 
  30. ^ „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  31. ^ „https://www.darwinproject.ac.uk/letter”. Darwin Correspondence Project (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  32. ^ Lyell, Charles (1881). Life Letters and Journals of Sir Charles Lyell, Bart (na jeziku: engleski). John Murray. ISBN 978-0-598-01213-5. 
  33. ^ a b Hestmark, Gier (2011). „The meaning of 'metamorphic' - Charles and Mary Lyell in Norway, 1837”. Norwegian Journal of Geology. 91: 247—275. 
  34. ^ Hunter, Dana. „Mary Horner Lyell: "A Monument of Patience"”. Scientific American Blog Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10. 
  35. ^ „https://www.darwinproject.ac.uk/letter/DCP-LETT-1122.xml”. Darwin Correspondence Project (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  36. ^ Hestmark, Gier (2011). „The meaning of 'metamorphic' - Charles and Mary Lyell in Norway, 1837”. Norwegian Journal of Geology. 91: 247—275. 
  37. ^ Hunter, Dana. „Mary Horner Lyell: "A Monument of Patience"”. Scientific American Blogs. Pristupljeno 3. 12. 2013. 
  38. ^ „https://www.darwinproject.ac.uk/letter”. Darwin Correspondence Project (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-10.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć) {{cite web}}: External link in |title=
  39. ^ Cole, Ellen (2013). Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women. Routledge. str. 55–56. ISBN 9781136376276. 
  40. ^ Ellen Cole; Esther D Rothblum; Donna M Ashcraft (2013). Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women. Routledge. str. 55—56. ISBN 9781136376276. 
  41. ^ Horner Gazetteer of Planetary Nomenclature, International Astronomical Union (IAU). Accessed March 2016
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мери_Хорнер_Лајел&oldid=27762226”