Metan iz ležišta uglja
Termin metan iz ležišta uglja odnosi se na metan apsorbovanog u matricu čvrstog uglja. Naziva se i sladak gas zbog nedostatka vodonik sulfida. Prisustvo ovog gasa otkriveno je pri podzemnoj eksploataciji uglja gde predstavlja ozbiljan rizik po bezbednost. Metan je u gotovo tečnom stanju i oblaže unutrašnjosti pora uglja. Za razliku od ostalih prirodnih gasova , metan sadrži malo teških ugljovodonika kao što su propan ili butan. Često sadrži i do nekoliko procenata ugljen dioksida.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prva dozvola za eksploataciju metana iz ležišta uglja izdata je u maju 1980 god. u Alabama , za svrhu vršenja testova degazacije nad njim. U vreme porasta cena gasa, Javno Američko Udruženje za gas , finansira tri istraživačka programa za proizvodnju metana u Plezent Gruv, Alabama[2]. Bunari metana bušeni su na travnjaku sudnice u Plezent Gruv-y. Gas je bio dovoljno dobrog kvaliteta da nekon manje obrade bude sproveden u kuhinje domaćih korisnika. Plezent Grub polje bio je Alabamin prvi ugljeni basen sa degazacijom metana.
Rezerve[uredi | uredi izvor]
Procene rezerva metana variraju. Od 1997god. procena američkog Geološkog instituta predviđa više od 20 biliona kubnih metara metana u S. A. D. U Kanadi , procenjuje se da ima oko 2,5 triliona kubnih metara metana. Alberta , do danas jedina pokrajna sa komercijalnim bunarima metana procenjuje se da ima oko 4,8 triliona kubnih metara ekonomski nadoknadivog metana [3].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Coalbed methane”. Arhivirano iz originala 18. 09. 2006. g. Pristupljeno 30. 05. 2013.
- ^ [www.gsa.state.al.us/documents/oginfo/cbm.pdf]
- ^ John Squarek and Mike Dawson, Coalbed methane expands in Canada, Oil & Gas Journal, 24 July 2006, pp. 37-40.
