Međunarodni računovodstveni standard 37
Međunarodni računovodstveni standard 37 - Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva ima za cilj da obezbedi odgovarajući kriterijum za priznavanje i osnov za merenje rezervisanja, potencijalnih obaveza i potencijalnih sredstava, kao i obelodanjivanje dovoljno informacija u napomenama uz finansijske izveštaje, kako bi se korisnicima omogućilo da razumeju njihovu prirodu, rokove i iznos. Ovaj standard primenjuju sva preduzeća u računovodstvenom obuhvatanju rezervisanja, potencijalnih obaveza i potencijalnih sredstava, izuzev onih koji su:
- rezultat finansijskih instrumenata koji su iskazani po poštenoj vrednosti,
- rezultat izvršnih ugovora, izuzev kada je ugovor štetan,
- nastali kod preduzeća za osiguranja sa vlasnicima polisa,
- obuhvaćeni drugim međunarodnim računovodstvenim standardima.
Standard se primenjuje na finansijske instrumente (uključujući garancije) koji nisu iskazani po poštenoj vrednosti. Ovim standardom rezervisanja su definisana kao obaveze sa neizvesnim rokom ili iznosom. Obaveza je sadašnja obaveza preduzeća koja proizilazi iz prošlih događaja, za čije izmirenje se očekuje da će dovesti do odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi iz preduzeća.
Rezervisanja i potencijalne obaveze se razlikuju od drugih obaveza npr. prema dobavljačima, državi za porez i sl., jer je kod njih prisutna značajna neizvesnost u pogledu roka nastanka pa čak i iznosa budućih izdataka koji su potrebni za izmirenje (obaveza u garantnom roku). Osnov za priznavanje rezervisanja u finansijskim izveštajima preduzeća je da preduzeće stvarno ima sadašnju obavezu koja je nastala kao rezultat prošlih događaja i da je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze kao i da se iznos obaveze može pouzdano proceniti.
Rezervisanja za troškove koji treba da nastanu da bi se poslovalo u budućnosti se ne priznaju. Potencijalno sredstvo se ne priznaje u finansijskim izveštajima, jer može da dovede do priznavanja prihoda koji možda nikada neće biti realizovan. Međutim, kada je realizacija prihoda praktično izvesna, tada odnosno sredstvo nije potencijalno sredstvo i njegovo priznavanje je opravdano, a i prihod se takođe priznaje. Rezervisanje se koristi samo za pokriće izdataka za koje je prvobitno i bilo priznato.