Međunarodni turizam

Međunarodni turizam predstavlja kretanja turista van nacionalnih granica. U svetu krajem prošlog veka dostigao je izuzetno visok nivo. Tako se vidi, da je u 2000. godini zabeleženo učešće od 687,3 miliona stranih turista koji su zadovoljenje svojih turističkih potreba van zemlje svog stalnog boravka utrošili 474,3 milijardi dolara . Ako se u ovo uključi i njihova potrošnja koja je uslovljena prevozom do zemlje u kojoj provode svoj odmor, onda se može proceniti ukupna turistička potrošnja u svetu 2000. godine u iznosu od 575 milijardi dolara.

Dinamika

Dinamika razvoja međunarodnog turizma u svetu bila je izuzetno povoljna još od 1950. godine. Njen intenzitet rasta bio je brži, kako od ukupnog razvoja svetske privrede, tako i ukupnog obima razmene roba i usluga sa inostranstvom. Za argumentovanje ovog stava dovoljno je navesti podatak da je u 1950. godini u svetskom turizmu učestvovalo svega 25,5 miliona turista sa potrošnjom koja je iznosila 2,1 milijardi dolara . U obuhvaćenom pedesetogodišnjem periodu razvoj međunarodnog turizma bio je usklađen sa razvojem svetske privrede i kretanjem životnog standarda stanovništva (realni rast plata i slobodnog vremena). Međutim, turizam se razvijao brže od svetske ekonomije i životnog standarda. Nema sumnje da su na to delovali i ostali faktori, kao što su: brži razvoj stepena urbanizacije i motorizacije u razvijenim zemljama na strani turističke tražnje i veliko angažovanje države i krupnog kapitala u poznatim turističkim zemljama da se brže razvija turistička privreda u svim domenima. Ovo poslednje vezano je za težnju da se kroz turizam povećaju izvozne mogućnosti onih zemalja koje imaju povoljne prirodne i ostale uslove za razvoj turizma.

U periodu od 1950. do 2000. godine međunarodni turizam u svetu razvijao se izuzetno dinamično. To je omogućilo prosečni godišnji rast za turistički promet od 6,8%, a za turističku potrošnju 11,4%. Znači, turistička potrošnja je u proseku rasla za 4,6% brže od turističkog prometa. Ovo u isto vreme pokazuje da se i pored prisutnog fenomena masovnog turizma, iza koga je stajalo stalno uključivanje novih kategorija turista sa relativno nižim prihodima u međunarodni turizam, ipak zapaža i povećanje realne turističke potrošnje.

Regionalna struktura međunarodnog turizma

U raspodeli međunarodnog turizma u svetu dominantno mesto zauzimaju tri glavna regiona i to: Evropa, Azija i Pacifik i Amerika. Ova tri regiona su u 2014. godini apsorbovala 90,6% od ukupnog svetskog turističkog prometa, odnosno 93,1% od ukupnih prihoda realizovanih u međunarodnom turizmu. Ovi regioni su u 1950. godini imali još veće učešće sa 97,6% u broju turista i 96,1% u raspodeli prihoda.

Evropski region u okviru svetskog turizma zauzimao je superiorno prvo mesto u 2014. godini sa 51,4% učešća u turističkom prometu i 40,9% u realizovanim prihodima. Ovaj region bio je još superiorniji u 1950. godini kada je u pitanju svetski turistički promet sa 67,0% učešća, dok je tada učešće u raspodeli prihoda bilo 42,4%.

Drugi po značaju je region Azije i Pacifika sa učešćem od 23,0% u turističkom prometu i 30,3% u prihodima od svetskog turizma u 2014. godini. Ovo učešće bi bilo veće da na ovo nije delovala ozbiljna ekonomska kriza u regionu u 1997. i 1998. godini. U 1950. godini ovaj region je imao skromno učešće u svetskom turizmu sa 0,9% učešća u turističkom prometu i 1,7% uraspodeli svetskih prihoda od međunarodnog turizma.

Treći po značaju je region Amerike sa učešćem od 16,0% u turističkom prometu i 22,0% u raspodeli prihoda u 2014. godini. Njegova uloga u 1950. godini bila je znatno veća sa učešćem od 29,6% u turističkom prometu, odnosno 50,5% u raspodeli prihoda.