Капитал

Из Википедије, слободне енциклопедије

Капитал (лат. capitalis - главни, caput – глава) у економији представља вредност (у форми новца, имовине или људских ресурса) која се улаже у производњу или неку другу економску делатност са основном наменом да се увећа, односно да донесе добит.[1] Капитал се може улагати у производни или непроизводни сектор. Међутим, његова основна намена је увек иста, а то је увећање основне вредности или производња других добара. С обзиром да капитал није природно добро, он се мора произвести или позајмити.

Капитал може бити физички (опрема, производни и пословни простори, сировине, полуготови и готови производи) и финансијски (готовина, хартије од вредности итд). Међутим, треба правити разлику између капитала и личне имовине, јер лична имовина не учествује у производном процесу. У случају да се та имовина прода и добијени новац уложи у производњу, лична имовина се у тим условима претвара у капитал.

Капитал се може поделити и на стални (фиксни) и оптицајни (циркулирајући). Средства која ће се дуго времена задржати као улагање у основна средства представљају стални (фиксни) капитал, док она средства која се користе за текуће финансирање представљају оптицајни (циркулирајући) капитал. Осим тога, постоји подела капитала на власнички и позајмљени. Власнички је онај капитал који власник уноси у производњу и стога на њега не плаћа камате, док се позајмљени капитал односи на средства која су позајмљена и за која се у неком временском периоду мора вратити главница (позајмљена вредност) и камата. Улагање капитала у неки посао или пројекат са циљем да се добије одређена корист се назива инвестиционо улагање.

Адам Смит дефинише капитал као „онај део човекових деоница од којег се очекује да ће произвести приход”. Овај термин је кориштен за сву покретну имовину од 16. века.[2]

Како се капитално добро одржава или враћа у стање препродукције, зависи од типа датог капитала. У већини случајева капитал се замењује након периода депрецијације док новије форме капитала чине даљу употребу садашњег капитала непрофитабилном. Исто тако је могуће да напреци учине једну застарелу форму капитала поново практичном. Капитал је дистинктни облик земљишта (или необновљивог ресурса) у смислу да се капитал може повећати људским радом. У било ком моменту, тотални физички капитал се може сматрати капиталним деоницама (што не треба мешати са капиталним деоницама пословне јединице).

У фундаменталном смислу, капитал се састоји од свега што може да повећа моћ особе да врши економски користан рад, камен или стрела је капитал за пећињског човека који може да их користи као ловачке инструменте, и путеви су капитал за становнике града. Капитал је унос у продукциону функцију. Куће и лични аутомобили се обично не дефинишу као капитал него као трајна добра, пошто се они не користе за продукцију продајних добара и услуга.

У марксистичкој политичкој економији,[3] капитал је новац који се користи за куповину нечега с циљем поновне продаје уз реализацију финансијског профита. Код Маркса капитал постоји само унутар процеса економске размене — он је богатство које израста из самог процеса циркулације, и за Маркса он формира основу економског система капитализма. У савременијим школама економије, ова форма капитала се генерално назива „финансијским капиталом” и разликује се од „капиталних добара”.

У уским и широким употребама[уреди]

Класична[4][5] и неокласичкан економија[6][7] сматрају капитал једним од фактора производње[8][9][10] (заједно са другим факторима: земљиштем и радом). Сви други производни импути се називају нематеријалним у класичној економији. Тиме су обухваћени организација, предузетништво, знање, добра воља, или менаџмент (који неки карактеришу као таленат, друштвени капитал[11][12] или инструкциони капитал).

Факрорима производње се сматрају:

  • Добра која се непосредно не користе у процесу производње, за разлику од сировина или интермедијарних добара. (Значајан изузетак овом су депрецијациони расход, који се попут интермедијарних добара третира као пословни трошак.)
  • Добра која се могу произвести или повећати (у контрасту са земљиштем необновљивим ресурсима).

Ове посебне погодности пренете су у савремену економску теорију.[13][14] Једна додатна категорија капитала су деонице. Као такве, њихова вредност се процењује у датом временском тренутку. У контрасту с тим, инвестиција, као производња која се додаје основном капиталу, се дефинише као процес који се одвија током времена („годишње”).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Boulding, Kenneth E. „Capital and interest”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 22. 7. 2017. 
  2. „Online Etymology Dictionary”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 14. 12. 2014. 
  3. „Definition of Capital on Marxists.org”. Encyclopedia of Marxism. Marxism.org. Приступљено 8. 2. 2013. 
  4. Smith, Adam (1776) An Inquiry into the Nature and Causes of The Wealth of Nations. (accessible by table of contents chapter titles) AdamSmith.org ISBN 1-4043-0998-5
  5. Pearce, David W., ур. (1992). The MIT Dictionary of Modern Economics. MIT Press. стр. 61—62. 
  6. Antonietta Campus (1987), "marginal economics", The New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 3, p. 323.
  7. Clark, B. (1998). Principles of political economy: A comparative approach. Westport, Connecticut: Praeger.
  8. Paul A. Samuelson and William D. Nordhaus (2004). Economics, 18th ed., "Factors of production", "Capital", Human capital", and "Land" under Glossary of Terms.
  9. O'Sullivan, Arthur; Sheffrin, Steven M. (2003). Economics: Principles in Action. Upper Saddle River, New Jersey 07458: Pearson Prentice Hall. стр. 4. ISBN 978-0-13-063085-8. 
  10. Michael Parkin; Gerardo Esquivel (1999). Macroeconomía (на језику: шпански) (5th изд.). Mexico: Addison Wesley. стр. 160. ISBN 968-444-441-9. 
  11. Adler, S. P.; Kwon, S.K. (2002). „Social Capital: Prospects for a new Concept”. Academy of Management Review. 27: 17—40. doi:10.5465/amr.2002.5922314. 
  12. Ferragina, E. and Arrigoni, A. (2016) ‘The rise and fall of social capital: requiem for a theory?’, Political Studies Review http://psw.sagepub.com/content/early/2016/04/06/1478929915623968.abstract
  13. Paul A. Samuelson and William D. Nordhaus (2004). Economics, 18th ed.
  14. Glossary of Terms, "Capital (capital goods, capital equipment)." Deardorff's Glossary of Inernational Economics, Capital.

Литература[уреди]

  • Капитал и извори финансирања – управљање финансијама предузећа, Висока школа за пројектни менаџмент, Београд
  • Boldizzoni, F. (2008). „4–8”. Means and ends: The idea of capital in the West, 1500–1970. New York: Palgrave Macmillan. 
  • Hennings, K.H. (1987). „Capital as a factor of production”. The New Palgrave: A Dictionary of Economics. v. 1. стр. 327—33. 

Спољашње везе[уреди]

  • Wikiquote-logo.svg Цитати везани за чланак Капитал на Викицитату