Mikarić

Retko prezime Mikarić potiče iz Šekulara. Osnova prezimena potiče od Mika Martinovića, iz Baica kod Cetinja, i ima ih svuda po Srbiji, ali su to isti oni starinom iz Šekulara (pogledajte „Šekular u narodnoj priči i tradiciji“ od Radunovića i „Istoriju Stare Crne Gore“ od Erdeljanovića).

Mikarići su kao i Martinovići, potomci sina Orlovića Pavla koga je on sklonio u Smederevo, a koji je potom izbegao u Zagrač-Hercegovina, gde je imao 5 sinova od kojih je jedan Nenoje od koga vode poreklo Martinovići, a potom i Mikarići. Nenoje se doselio u Baice kod Cetinja, a deo njegovih potomaka u Šekular, kada su zbog krvne osvete Vasojevića, promenili prezime u Mikarić, i potom otišli u Belo Polje kod Peći, pa potom u Bogunovac kod Leskovca-Lebana, a otud se razvejali po čitavoj Srbiji pa i celom svetu.

Danas ih ima na raznim stranama i kontinentima od Srbije preko Austrije i Francuske, pa sve do Kanade, Australije i Amerike.

Mikarići slave krsnu slavu Sveti Jovan Krstitelj (zimski) - 20. januara, kao i Martinovići i to je tako od pamtiveka.