Васојевићи

Из Википедије, слободне енциклопедије

Васојевићи су највеће српско племе, које је настањено у источном делу Црне Горе, у Лијевој Ријеци и с обе стране Лима све до реке Љешнице, а некада се тај предео звао Стара Србија. Такође Васојевићи су и једно од брдских племена које се заједно са староцрногорским и старохерцеговачким племенима ујединило у јединствену Црну Гору. О њиховом имену и поријеклу постоје две верзије народног предања. По једној они су потомци извесног Васа, сродника Вукана Немањића, који је рођен у Призрену и био војвода у доба цара Душана. Њега је наследио син Васојевић Стево, који се помиње у народним песмама о боју на Косову под именом Мусић Стеван, и који је био војвода у Сјеници, у Новопазарском Санџаку. После Косовске битке и смрти Васојевић-Стевана Васојевићи су као ускоци кренули у Херцеговину и дошли до Фоче, а одатле скренули на југ, југоисток и исток, и преко Црне Горе дошли на Ножицу у Лијевој Ријеци, где су се настанили.

По другој верзији Васојевићи воде порекло од неког Васа, сина неког херцеговачког краља, који се такође преко Црне Горе доселио однекуд из Херцеговине и настанио на Ножици у Лијевој Ријеци. Оба предања имају заједничко још и то што се вели да је Васо имао још и четири брата, Озра, Пипа, Краса и Ота, од којих воде порекло Озринићи и Пипери, црногорска племена, и Краснићи и Хоти, северноалбанска племена. Зато се сви они међусобно сматрају рођацима са Васојевићима, јер верују да воде порекло од истог претка.

Која је од ове две верзије тачна, тешко је рећи, али је једно тачно: да се Васојевићи сматрају једном породицом, једним племеном, једном крвном заједницом, која има своју заједничку крсна славу Светог Арханђела, заједничку традицију о својој прошлости, и која памти све своје претке почев од главног родоначелника Васа па све до данашњег дана.

Од Ножице Васојевићи су се померали постепено ка истоку докле нису захватили целу лимску долину све до реке Љешнице. Током тог продирања они су староседеоце, као Лужане, Букумире, Мацуре, Шпање и Латине, делом асимиловали, делом потиснули, а делом потчинили, и свима наденули име Србљаци. Насупрот Васојевићима, Србљаци не представљају етничку целину, јер они нису једна породица, једно племе, једна крвна заједница, већ скуп разних родова који су се током векова тако изменили, да се данас за многе сигурно не зна ко од кога води своје порекло. Отуда Србљаци, узети као целина, немају традицију о својој прошлости, јер немају заједничког претка од којег би изводили своје заједничко име и порекло.

У почетку, када су Васојевићи заузели лимску долину и потчинили староседеоце, Србљаци нису имали ни своје старешине нити икаквог учешћа у општим племенским пословима, већ су им Васојевићи и судили и представљали их у свим пословима. Али упорном борбом Србљаци су почели да освајају једно по једно звање, док нису извојевали своје кметове, братствене старешине, а касније и право учешћа на народним зборовима и скупштинама. Но и поред тих задобијених права, Србљаци су као мањина били и остали у другом плану, јер их Васојевићи нису никада хтели да приме у своју средину као равноправне чланове, пошто су одувек сматрали да су од њих нешто више и да се с њима не могу изједначити.

Васојевићи су имали и свој закон под називом Васојевички закон. Многе познате личности су родом или пореклом из Васојевића као: Карађорђе, игуман Мојсије Зечевић, кнез Никола Милошевић Васојевић, војвода Петар Бојовић, војвода Петар Јокић (из Првог српског устанка), четнички командант Ђорђије Лашић, војвода Момчило Ђујић, Михаило Лалић, Слободан Милошевић, проф. др Светозар Стијовић, проф. др Миљан Мојашевић, др Дивна Вековић и други.

Црногорски годишњак "Орлић" за 1866.г. доноси текст "Крштење потурчењака у Васојевићима од 1825 до 1857" у којем између осталог пише: "...у Горњијем и Доњијем Васојевићима има око 1800 кућах све самијех Србаља и српскијех јунаках... Тако се и у Црну Гору из Далмације доселе три брата: Оздро, Васо и Хото. Оздро се насели у Чеву у катунској нахији, од које се народе данашњи Оздринићи, међу којијема је прва породица Вукотићи... А Васо оде под планину Ком, те се настани у селу Ножици... А Хото се насели више Хумскога блата у Арбанији мјесту међу Климентима и Кастратима, од којега се народе садашњи Хоти. Од њих се неки истурче, а неки... пређу у римску цркву у оно вријеме, кандо и други српски млоги племићи вјером преврнуше..."

Познате личности[уреди]

Милица Војводић рођена Павићевић, бака Црногорске краљице Милене Петровић Његош рођене Вукотић по којој су Павићевићи од Васојевића у сродству са династијама Петровић-Његош, Карађорђевић, Романов, Савоја и Багенберг.

Литература[уреди]

  • Радослав Јагош Вешовић, Племе Васојевићи, Београд 1928.
  • Илија М. Јелић, Васојевички закон од 12 точака, Београд 1929.
  • Рада Стијовић, Говор Горњих Васојевића, Београд 2007.
  • Рада Стијовић, Речник Васојевића, Београд 2014.

Види још[уреди]