Miloš Milošević (pedagog)

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Miloš Milošević (višeznačna odrednica).

Miloš R. Milošević (Beograd, 12. avgust 1870 — Beograd, 13. jun 1940) bio je srpski pedagog koji je utemeljio i proširio koncept kulturne pedagogije.

Kulturna pedagogija i radna škola

Razvojem učenja o „filozofiji životnih kontrasta” pokušao je da pedagoški koncept utemelji filozofski, što je obrazložio u radovima Etika srednje mere (1922) i Uvod u filozofiju života kroz kontraste (1936). Pojam kulturni rad, Milošević objašnjava sa aspekta stanovišta o kontrastima u životu. Problemima usavršavanja delatnosti koja bi uticala na kvalitet života, pradavni čovek nije razmišljao tokom same delatnosti (telesnog rada), već u vreme odmora. Dokolica je, dakle vreme koje je bilo posvećeno duhovnom radu. Dokolica, istorijski posmatrano, napominjao je Milošević, nije rezultirala samo idejama o usavršavanju materijalnog života, već i umetnošću – estetičkim radom, zatim i idealnim umnim radom čiji su proizvodi bajke, mitovi, basne, potom i religija i filozofija. Pojam kulturnog rada, Milošević objašnjava kontrastnim i istovremeno zavisnim odnosom između telesnog rada i dokolice, konstatujući da rad proističe iz odmora, a odmor pretpostavlja rad, dakle potiče iz rada.

Problematika radne škole

Milošević, u problematiku radne škole, stoga uključuje i pitanja o odnosu principa rad kao opštekulturnog principa i principa zajednice kojim objašnjava socijalni razvoj za razvitak principa kolektivizma, za stvaranje društva koje nije ništa drugo do ujedinjavanje rada, udruživanje moralne i materijalne, duhovne i telesne snage pojedinaca. Razvoj društva, smatra Milošević, uslovljen je razvojem rada, a usavršavanje rada zavisi od usavršavanja pojedinca. Međutim, ideja o duhovnom radu kao neophodnom činiocu kulturnog razvoja za koji se pojedinac priprema u školi postepeno se deformisala sve do prevladavanja koncepta o jednostranom obrazovanju pomoću knjiga i znanja, pod presijom zatvaranja u škole i sedenja za klupama. Zato su sasvim opravdani zahtevi, napominje Milošević da se uspostavi ponovo zdrav odnos između rada i učenja, koji se izražava u formuli učiti radeći i rad učeći.

Sagledavanje, iz pedagoške perspektive, rezultata prikazane istorijsko pojmovne analize Miloševiću je omogućilo da definiše pomenutu mrežu pojmova pomoću koje je konstruisao svoju teoriju radne škole. Centralno čvorište u toj mreži predstavljali su pojmovi pedagoški rad i pedagoški odmor. Pedagoški rad, bi prema Miloševiću bio telesni rad koji ima kulturno-vaspitne vrednosti za učenje i obrazovanje, a pedagoški odmor – duhovni rad. Pored ovog kontrasta, Milošević je definisao i suprotnost: didaktički rad - didaktički odmor, za koju smatra da je novijeg datuma u kulturnom razvoju čovečanstva, u odnosu na prethodnu. Milošević, takođe konstatuje da se između pojmova pedagoški rad i didaktički odmor nalazi znak jednakosti, kao i između njima opozitnih pojmova. Didaktički rad, odnosno umna zaposlenost predstavlja odmor od telesnog rada i zato se može označiti kao pedagoški odmor. Predstavljajući kontrast didaktički rad – didaktički odmor Milošević definiše i dve dimenzije rada – socijalnu i didaktičku. Razvoj socijalnih odnosa, kao i tada savremene ideje o reformi škole, smatrao je on, mogli bi se objasniti upravo tim kontrastom. Pojam odmor, sagledan sa aspekta kulturnog razvoja, prema Miloševiću, nije zadržao svoje prvobitno, u potpunosti didaktičko značenje, ono koje ga je određivalo kao vreme namenjeno obrazovanju. Ovakvom značenju pojma odmor u izvesnom momentu kulturnog razvoja, postao je podređen pojam obrazovanje, smatrao je on. Stari Grci, navodi on, obrazovanje su vezivali za dokolicu kao privilegiju onih socijalnih slojeva koji nisu morali da rade. Rad i odmor su, napominje on, neophodni jedan drugom kako u fiziološkom tako i u pedagoškomsmislu. Fiziološki, odmor je odsustvo rada jedne vrste i naknada utrošene radne moći, a pedagoški posmatrano značenje odmora ogleda se u promeni vrste rada. Rad kao princip obrazovanja, konstatovao je Milošević na osnovu analize odnosa između pojma rad i pojma odmora, može se posmatrati dvojako: pojam rada u užem smislu i pojam rada u širem smislu. Rad u užem smislu, odnosio bi se na telesni rad i veštine, a pedagoški posmatrano realizovao bi se kroz vežbanja u delanju. Rad u širem smislu prema Miloševiću je duhovni rad, a realizuje se u okvirima samoradnog učenja.

Problem nastavnih metoda

Problem nastavnih metoda Milošević je smatrao ključnim pitanjem nove didaktike, kao nauke o kulturi. Rešavanjem tog problema bio bi trasiran put ka novoj školi - radnoj školi. Milošević taj problem formuliše na sledeći način: problem nastavnih metoda svoje rešenje nalazi u metodama nastavnih problema. Osnovu za adekvatno rešenje navedenog problema Milošević je prepoznao u Rakićevom učenju o vaspitavanju problemom. Metode u nastavi, prema Miloševiću, treba da budu srodne metodama naučnog mišljenja, koje proučava logika. Zato on i raspravlja o logičkim principima kao nastavnim metodama. Pedagoški rad bi se realizovao kroz igru, sport, umetnost i ručni rad. Pedagoški odmor bi bio onaj duhovni rad koji karakteriše osobeno shvatanje i slobodno razumevanje nastavnih sadržaja od strane učenika. U oba slučaja učenik je u prilici da rešavanjem problema dolazi do rezultata koje on doživljava kao novinu. Drugačije rečeno, učenik bi se putem sopstvenog kulturnog rada razvijao kao kulturno biće.