Minijaturna konvencija

Konvencija u malom, Ugovor u malom ili Minijaturna konvencija različiti su nazivi za Član 3 Ženevske konvencije. Do donošenja Dopunskog Protokola II, iz 1977. godine, Član 3 je bio jedini član koji su države bile obavezne da primenjuju.

Član 3 je zajednički za sve četiri Ženevske konvencije. Tretira lica u oružanim sukobima nemeđunarodnog karaktera. Radi se o licima učesnicima u građanskim, kolonijalnim ratovima i drugim ustancima. Do 1949. godine ova lica nisu bila štićena međunarodnim pravom. Zaštita ovim članom je mala i svodi se na zahtev za humanitarnim postupkom prema licima koja su neposredno učestvovala u sukobu, podrazumevajući i pripadnike oružanih snaga, koji su položili oružje, kao i licima onesposobljenim usled bolesti, rana, lišenih slobode ili zbog bilo kog drugog uzroka, bez ikakve diskriminacije.

Pravila sadržana u Članu 3 smatraju se običajnim pravom i predstavljaju minimalni standard od koga zaraćene strane ne bi trebalo nikad da odstupe. Međunarodno humanitarno pravo ne primenjuje se na situacije koje po intenzitetu nasilja ne dosežu nivo oružanog sukoba. Slučajevi te vrste uređeni su odredbama ljudskih prava i merama domaćeg zakonodavstva primenjivim u navedenim situacijama.^[1]

Ovaj član zabranjuje niz radnji počinjenih proti lica koja su prestala da aktivno učestvuju u neprijateljstvima, kao što su mučenja, povreda ličnog dostojanstva, naročito uvredljivi i ponižavajući postupci^[2]

Član 3 Ženevske konvencije[uredi | uredi izvor]

U slučaju oružanog sukoba koji nema karakter međunarodnog sukoba i koji izbije na teritoriji jedne od Visokih strana ugovornica, svaka od Strana u sukobu biće dužna da primenjuje bar sledeće odredbe:

1) Prema licima koja ne učestvuju neposredno u neprijateljstvima, podrazumevajući tu i pripadnike oružanih snaga koji su položili oružje i lica onesposobljena za borbu usled bolesti, rane^[a], lišenja slobode, ili iz kojeg bilo drugog uzroka, postupaće se u svakoj prilici, čovečno, bez ikakve nepovoljne diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, veri ili ubeđenju, polu, rođenju ili imovnom stanju, ili kome bilo drugom sličnom merilu.

U tom cilju, zabranjeni su i ubuduće se zabranjuju, u svako doba i na svakom mestu, prema gorenavedenim licima sledeći postupci povrede koje se nanose životu i telesnom integritetu, naročito sve vrste ubistva, osakaćenja, svireposti i mučenja

b) uzimanje talaca

c) povrede ličnog dostojanstva, naročito uvredljivi i ponižavajući postupci

d) izricanje i izvršavanje kazni bez prethodnog suđenja od strane redovno ustanovljenog suda i propraćenog svim sudskim garantijama koje civilizovani narodi priznaju za neophodne

2) Ranjenici^[b] i bolesnici biće prihvaćeni i negovani.

Svaka nepristrasna humanitarna organizacija, kao što je Međunarodni komitet crvenog krsta, može da ponudi svoje usluge stranama u sukobu.

Strane u sukobu će se truditi s druge strane, da stave na snagu putem posebnih sporazuma jedan deo ili i sve ostale odredbe ove konvencije.

Primena prethodnih odredaba neće imati uticaja na pravni položaj Strana u sukobu.

Napomene[uredi | uredi izvor]

^ Pod pojmom „rana“ u smislu ove Konvencije podrazumeva se kako otvorena rana tako i svaka druga povreda
^ Pod pojmom „ranjenik“ u smislu ove Konvencije podrazumeva se svako povređeno lice