Miodrag Borisavljević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Miodrag Borisavljević
Miodragborisavljevic.jpg
Miodrag Borisavljević
Datum rođenja(1893-09-11)11. septembar 1893.
Mesto rođenjaUžice
 Kraljevina Srbija
Datum smrti20. avgust 1978.(1978-08-20) (84 god.)
Mesto smrtiBeograd
 SFRJ

Miodrag Borisavljević (Užice, 11. septembar 1893Beograd, 20. avgust 1978) je bio poznati srpski pisac. Bio je majstor ratnih priča i priča o fenomenima lova i ribolova.

Biografija[uredi | uredi izvor]

U Prvom svetskom ratu prešao je Albaniju i borio se na Solunskom frontu, a u Drugom je učestvovao sa čitavom porodicom.

Bio je svedok mnogih ratnih stradanja i razaranja. Sve to imalo je za posledicu da su ga kasnije kroz život progonile senke ratne prošlosti. Međutim, nekako je uspeo da im umakne na jednom mestu, a to je upravo na Dunavu kod Apatina, gde je bio dugogodišnji direktor Ribarske centrale. Na ovom mestu je u svojoj ribarskoj kući pronašao mir i utočište nakon Drugog svetskog rata 1947. godine.

Unuk mu je bio kompozitor Vojkan Borisavljević.[1]

Spomenik Miodragu Borisavljeviću podignut na mestu njegove kolibe na Dunavu

Dela[uredi | uredi izvor]

Lepota ovog mesta je opčinila ovog pisca i ovde je neometano mogao da se posveti svojim delima. Bajkovit krajolik je omogućio ovom čoveku da se pronađe u njemu i iz njegovih dela nakon dolaska u Apatin zrači topla i iskrena piščeva ljubav prema prirodi, ljudima i životinjama.

Od objavljivanja prve Borisavljevićeve pripovetke “Ordonans” (1922) do pojave prve zbirke pripovedaka “Vukovi” (1951) prošlo je dvadeset devet godina. Slede zbirke pripovedaka: “Među ljudima” (1956), “Zaboravljeni svet” (1958), “Na zemlji” (1961), “Iz podunavskih šuma” (1961), “Novele” (1969), “Svetlosti u tami” (1975), “Šumskim stazama” (1976) i “Između dva sveta” (zajedno sa Stevanom Raičkovićem, 1971).[2]

U zbirci “Vukovi” Borisavljević obrađuje događaje iz Prvog svetskog rata. Osnovna piščeva poruka je da ratovi nikome ne donose srecu. Naprotiv, ratovi dehumanizuju ljude jer ih teraju da ubijaju da ne bi bili ubijeni ili da bi sopstvenu nesreću privremeno odgodili. U ostalim Borisavljevićevim zbirkama pripovedaka preovlađuju teme o svakodnevnom životu koji se odvija u prirodi, na obalama Dunava, u ratovima i priobalskim šumama. Iz ovih pripovedaka, kao i iz priča za decu, zrači topla i iskrena piščeva ljubav prema prirodi i običnim ljudima, prema domaćim i divljim životinjama. Zvali su ga Panonski Turgenjev.

Koliko se pokojni Miodrag vezao za Apatin i Dunav govori njegova posveta u knjizi „Između dva sveta“: „Jedna prosta računska radnja pokazala mi je da sam najveći deo svog života proveo na području Apatina... To mi je ujedno i objasnilo zašto ga osećam i volim kao svoje drugo zavičajno mesto. Zato mu sa radošću posvećujem ove priče, nastale u njegovim ritskim šumama“.

Umro je 1978. godine u Beogradu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Poreklo Vojkana Borisavljevića (Poreklo, 6. april 2012)
  2. ^ Borisavljević, Miodrag. Sabrana dela. Apatin : Narodna biblioteka "Miodrag Borisavljević", 2015. str. 5—16. ISBN 978-86-919287-0-4.