Mladoslovenci
Mladoslovenci su politički pravac i nacionalni tabori šezdesetih i ranih sedamdesetih godina 19. veka
Fran Levstik, koji je 1863. uređivao list Naprej, istupio je odlučno protiv Janeza Blajvajsa. U tome su ga podržavali uglavnom Slovenci van Kranjske. Pokret je dostigao vrhunac organizovanjem slovenačkih tabora (logora) 1868-1871, gde su do tada najmasovnije podržavani zahtevi za slovenačkom upravom i slovenačkim nastavnim jezikom u osnovnim i srednjim školama, za ravnopravnost slovenačkog jezika u sve zemlje u kojima su živeli Slovenci, ali ideja koja se najviše isticala zvala se Jedinstvena Slovenija. Mladi Slovenci su sa taborima postali prvaci prvog sveslovenačkog pokreta sa političkim zahtevima. Oni su apsorbovali i prihvatili liberalne ideje svog vremena u svetu, ali su odbacili liberalne vlade, liberalni februarski ustav i politički organizovan liberalizam u Austriji tog vremena.
Kao kontrapunkt Blajvajsovim vestima, osnovali su politički list Slovenski narod, koji je počeo da izlazi 1868. godine u Mariboru i čiji je prvi urednik bio Anton Tomšič do 1871. godine, a nasledio ga je Josip Jurčič. Većinu osnivača predstavljali su slovenački nacionalisti iz Štajerske, a u glasilu su uglavnom kritikovali očigledan oportunizam Starih Slovena kada su glasali za decembarski ustav u Beču 1867. godine, kao i nedostatak političke odlučnosti, u daljem ustavnog života zemlje, kada su Staroslovenci još imali većinu poslanika u narodnoj skupštini, i njihov navodno premali angažman za realizaciju ideje ujedinjene Slovenije. List je takođe oštro kritikovao "nemškutarje" (Slovence koji su podržavali konstitucionalistički tabor); tj. nemačkih liberala, koje je smatrao otpadnicima od slovenstva.
Slična gibanja si imali i ostali narodi koje su tražili promenu vlasti, posebno pod Austrougarskom (Mlada Bosna, Mlada Češka, Mladoturci,...)