Moral vrlina
Moral vrlina je moral koji se zasniva na stavu da u osnovi svake ličnosti postoje moralne težnje kao što su hrabrost, čestitost i istinoljubivost.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Ovaj tip moralnosti pretpostavlja da svaki čovek, zbog sopstvene savesti, ima određene moralne težnje, bez obzira da li su one uočljive, odnosno da li ih čovek i pokazuje ili su samo potencijalno date.[1]
Primeri[uredi | uredi izvor]
Ovakav moral se javlja u svakoj društvenoj zajednici, ali je najuočljiviji bio među plemstvom u srednjem veku. Prema navodima Milovana Mitrovića i Sretena Petrovića, autorima udžbenika sociologije, u modernom društvu, profesije najbliže ovakvom moralu su univerzitetski profesori, oficiri, advokati i lekari. Za ovu poslednje navedenu profesiju kao argument se navodi tzv. lekarska etika.[1]