Pređi na sadržaj

Muzej otadžbinskog rata 1812.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Muzej otadžbinskog rata 1812.
Fotografija zgrade muzeja
Osnivanje2012.
LokacijaMoskva
Rusija
Vrstaistorijski muzej
DirektorAleksej Konstatinovič Levikin
Veb-sajtshm.ru/museum/mov/

Muzej otadžbinskog rata 1812. (rus. Музей Отечественной войны 1812 года) je kulturno-istorijski muzej u Rusiji, Moskvi.

Muzej je smešten u posebno izgrađenom paviljonu u dvorištu bivše zgrade Gradske dume. Otovren je 2012. godine, povodom dvestgodišnjice rata sa Francuskom. Od 2018. godine stalna postavka obuhvata više od 2.000 predmeta: medalja i ordena, oružja, arhivskoh dokumenta i umetnička dela.[1]

Istorijat

[uredi | uredi izvor]

Godine 2009. Vlada Ruske Federacije donela je uredbu o izgradnji muzeja posvećenom događajima iz Otadžbinskog rata 1812. godine.

Koncept muzeja pripremili su naučnici Državnog istorijskog muzeja: Viktor Bezotosni, A. Smirnov, A. Janovski, K. Meerov i N. Jazikova.[1][2] Prema projektu arhitekte P. Andrejeva, u dvorištu stare zgrade Moskovske gradske dume podignut je dvospratni paviljon pokriven metalnim konstrukcijama.

Ukupna površina izložbenog prostora iznosila je 1800 m².[3] Stubovi paviljona izgrađeni su na šipovima zabijenim u zemlju 12 metara.

Muzej je svečano otvoren 4. septembra 2012. godine kao ogranak Državnog istorijskog muzeja, povodom 200. godišnjicu od početka Otadžbinskog rata 1812. godine.

Ceremoniji je prisustvovao premijer Dmitrij Medvedev, koji se prvi upisao u knjigu počasnih gostiju.[2]

Postavke muzeja

[uredi | uredi izvor]
Deo postavke muzeja
Muzejska izložba, 2012. godina
Napoleonova sablja

Postavka muzerja se nalazi u zgradi iz ranog 19. veka izgrađenoj u ruskom stilu. Prostor od 1800 kvadratnih metara obuhvata 13 modernih prostranih sala.[4]

Od 2018. godine, kolekcija muzeja sastoji se od više od 2.000 eksponata. Izložbeni prostor govori o rusko-francuskim odnosima u deceniji koja je prethodila ratu, samom ratu, kao i o događajima iz prvih posleratnih godina u Evropi. Postavka je realizovana hronološki i sastoji se od nekoliko tematskih celina:

  • Aleksandar i Napoleon: diplomatija neutralnosti 1801−1805
  • Vojni pohodi 1806−1807.
  • Rusko-francuski savez. ekspanzija francuskog carstva
  • Priprema za rat. 1809−1812
  • Početni period rata: od Nemana do Smolenska
  • Borodinska bitka
  • Velika vojska u drevnoj prestonici. Požar u Moskvi
  • Proterivanje neprijatelja iz Rusije
  • Put do trijumfa. Putovanja u inostranstvo
  • Sećanje na rat

Na ulazu u muzej nalazi se mural Hajnriha Semiradskog „Sveti blaženopočivši veliki knez Aleksandar Nevski prima papskog legata“, koji se nalazio u staroj katedrali Hrista Spasitelja sve do uništenja 1930-ih.[5][5]

Zbirku muzeja čine oružje iz tog vremena, ordeni, medalje, novčići, umetnička dela, zbirka numizmatike, pokćustvo i luksuzna dobra iz tog perioda.

Ekrani postavljeni po obodu muzeja prikazuju isečke iz dokumentarnih filmova,[1] kao i Vereščaginova dela.

Jedan od vrednijih eksponata izložbe je Napoleonova sablja, koju je, prema legendi, dobio grof Pavel Šuvalov, koji je spasao Napoleona iz ruku francuskih seljaka.[6][7][8]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v „Muzeй Otečestvennoй voйnы 1812 goda”. Kulьtura.rf. Pristupljeno 2018-08-10. 
  2. ^ a b Kiškovski 2012.
  3. ^ „Muzeй Otečestvennoй voйnы 1812 goda”. museum.ru. Pristupljeno 2018-08-10. 
  4. ^ „Museum of Patriotic War of 1812 ✮ Introduction to Moscow's Museums 2019”. MOSCOVERY.COM (na jeziku: engleski). 2016-07-07. Arhivirano iz originala 22. 05. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-16. 
  5. ^ a b „Pervuю zapisь v Muzee Otečestvennoй voйnы 1812 goda ostavil Medvedev”. Vesti.ru. 2012-09-04. Pristupljeno 2018-08-11. 
  6. ^ „"Moskva gid": Muzeй Otečestvennoй voйnы 1812 go”. Moskva 24. Pristupljeno 2018-08-10. 
  7. ^ „Muzeй voйnы 1812 goda otkroetsя v Moskve 4 sentяbrя”. RIA Novosti. 2012-09-03. Pristupljeno 2018-08-10. 
  8. ^ „Dmitriй Medvedev osmotrel эkspoziciю Muzeй voйnы 1812 goda v Moskve”. Rossiя Kulьtura. 2012-09-04. Arhivirano iz originala 25. 08. 2018. g. Pristupljeno 2018-08-10. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Sofiя Kiškovski (2012). „Neožidannaя zamena: voйna 1812 goda” (06) (The Art Newspaper Russia izd.): 3.