Мулен Руж (film iz 1952)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mulen Ruž
Filmski poster
Žanrdrama
TvoracDžon Hjuston
RežijaDžon Hjuston
ScenarioDžon Hjuston
Entoni Vejer
Pjer la Mire
Glavne ulogeHose Ferer
Ža Ža Gabor
Suzan Fjon
MuzikaŽorž Orik
Vilijam Engvik
Direktor
fotografije		Osvald Moris
MontažaRalf Kemplen
Producentska
kuća		Romulus Films
DistributerUnited Artists (SAD) British Lion Films (UK)
Godina1952.
Trajanje119 minuta
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Budžet1,1 milion dolara
Zarada9 miliona dolara
IMDb veza

Mulen Ruž (engl. Moulin Rouge) je britanski dramski film iz 1952. u režiji Džona Hjustona, koji su producirali Džon i Džejms Vulf za njihovu kompaniju Romulus Films, a objavila kompanija United Artists. Radnja filma smeštena je u Pariz u kasni 19. vek, prateći umetnika Anrija de Tuluz-Lotreka u gradskoj boemskoj subkulturi u i oko burleske palate Mulen Ruž. Scenario je napisao Hjuston, zasnovan na romanu Pjera La Mirea iz 1950. godine. Snimao je Osvald Moris. Ovaj film je prikazan na 14. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji gde je osvojio Srebrnog lava.

U filmu glume Žoze Ferer kao Tuluz-Lotrek, sa Ža Ža Gabor kao Džejn Avril, Suzan Flon, Erik Polman, Kolet Maršand, Kristofer Li, Piter Kušing, Ketrin Ket, Teodor Bikel i Mjurijel Smit.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Godine 1890. publika u Parizu se sliva u noćni klub Mulen Ruž dok umetnik Anri de Tuluz-Lotrek završava flašu konjaka dok skicira plesačice kluba. Stižu stalni gosti kluba: pevačica Džejn Avril šarmantno zadirkuje Anrija, plesačice La Guli i Ajša se svađaju, a vlasnik Moris Žojant nudi Anriju besplatno piće na mesec dana u zamenu za slikanje promotivnog plakata. U vreme zatvaranja, Anri čeka da se gomila raziđe pre nego što ustane i otkrije svoju visinu od 152 centimetra. Dok hoda do svog stana na Monmartru, priseća se događaja koji su doveli do njegovog stanja.

U flešbekovima se otkriva da je Anri bio bistro, srećno dete, koje su negovali njegovi roditelji, neverovatno bogati grof i grofica de Tuluz-Lotrek. Ali kao dečak, Lotrek je pao niz stepenice i njegove noge nisu uspele da zarastu zbog genetske slabosti, verovatno zbog toga što su mu roditelji bili prvi rođaci. Njegove noge su zakržljale i bolne, Anri se gubi u svojoj umetnosti, dok njegov otac napušta majku kako bi osigurao da više nemaju dece. Kao mlad, Anri će zaprositi ženu koju voli, ali kada mu ona kaže da ga nijedna žena nikada neće voleti, on u očaju napušta svoj dom iz detinjstva da bi započeo novi život kao slikar u Parizu.

U sadašnjosti, ulična šetačica Mari Šarle moli Anrija da je spase od policijskog narednika Patua. Anri odvraća policajca pretvarajući se da je njena pratnja, nakon čega ona insistira da ga prati kući. Tamo, ona priznaje njegov invaliditet sa potpunom nepristrasnošću i iako je on u početku ljut, Lotrek je impresioniran njenim nedostatkom procene njegovog stanja. On joj dozvoljava da ostane i shvata da su je siromaštvo i brutalnost njenog detinjstva učinili okrutnom, neukom i lukavom, ali i oslobođenom licemerja društva. Za nekoliko dana, on joj kupuje poklone i peva dok slika, sve dok Mari ne uzme njegov novac i ostane vani celu noć.

Anri u agoniji čeka njen povratak, ali kada to konačno učini, kaže joj da odmah ode. Shvativši da je voli, Mari se zaklinje da će ostati i uzvratiti mu ljubav. Iako se stalno svađaju i on zna da joj ne može verovati, Anri ne može da raskine sa njom. Poslednja svađa izbija kada Mari zahteva da joj se plati za poziranje za portret i pobesni kada vidi da portret nije laskav. Do jutra ga moli da je vrati, ali on odbija. Počinje da se opija do smrti sve dok gazdarica ne pozove njegovu majku, koja ga nagovara da spase svoje zdravlje pronalaženjem Mari.

Anri pretražuje Marijin radnički kvart i konačno je otkriva u kafiću, pijanu i jecajuću. Mari otkriva da je ostala sa njim samo da bi nabavila novac za svog dečka koji ju je ostavio. Kada je dodala da joj je od njegovog dodira pozlilo, Anri se vraća u svoj stan i uključuje otvore za gas. Dok sedi i čeka da umre, iznenada je inspirisan da završi svoj poster za Mulen Ruž i, četkicom u ruci, isključuje otvore za gas i otvara prozore. Pošto je prošao kroz krizu, on traži od narednika Patua da potajno da Mari dovoljno novca da je izvuče iz užasne bede.

Sutradan, Anri donosi plakat u plesnu salu i, iako je stil neobičan, Moris ga prihvata. Anri radi danima kod litografa, mešajući sopstvena mastila da bi usavršio živopisne boje. Kada završi poster, koji prikazuje ženu kako pleše sa otkrivenim gaćicama, to postaje trenutna senzacija i Mulen Ruž se otvara visokom društvu. Njegov otac osuđuje Anrija zbog "pornografskog" dela. Tokom narednih deset godina, Anri snima pariski demimond na briljantnim slikama. Njegova razdražljivost dovodi do toga da se neprestano bori sa drugim slikarima, ali se njegov posrednik lojalno bori da njegova umetnost bude prihvaćena. Do 1900. on je poznat, ali i dalje strašno usamljen.

Jednog jutra ugleda elegantnu mladu ženu kako stoji na ivici Pont Aleksandra III iznad reke Sene. Misleći da je možda samoubilački nastrojena, on zastaje da razgovara sa njom. Ona mu kaže da neće skočiti i baca ključ u vodu. Danima kasnije, Džejn Avril ide u kupovinu s Anrijem, gde mlada žena sa mosta modelira haljine u prodavnici haljina. Ona je Mirjam, Džejnina prijateljica koja, za razliku od Džejn, živi od sopstvene zarade, a ne od pokroviteljstva bogatih ljubavnika. Mirjam je veliki obožavalac Anrijevih slika, a Anri je šokiran kada otkrije da je ona kupila portret Mari Šarle godinama ranije na buvljoj pijaci.

Mirjam je Marijina suprotnost: principijelna, ljubazna i kulturna. Ona otkriva Anriju da je ključ koji je bacila u vodu pripadao bogatom i poletnom čoveku, Marselu de la Voazijeu, koji je od nje tražio da mu bude ljubavnica, ali ne i žena. Dok Anri i dalje gorko osuđuje mogućnost prave ljubavi, on se zaljubljuje u Mirjam. Jedne noći njih dvoje vide plesačicu La Guli na ulici kako pijana insistira da je nekada bila zvezda. Anri shvata da je Mulen Ruž postao respektabilan objekat i da više nije dom za neprilagođene.

Mirjam obaveštava Anrija da ju je Marsel konačno zamolio da se uda za njega. Sigurna da voli zgodnijeg muškarca, on joj srdačno čestita što je našla Marsela. Mirjam pita Anrija da li je voli, ali, verujući da ona samo pokušava da poštedi njegova osećanja, on laže i kaže joj da ne voli. Sledećeg dana Anri dobija pismo od Mirijam u kojem mu kaže da ona voli njega, a ne Marsela, ali veruje da je Anrijeva gorčina zbog Mari zatrovala svaku šansu da budu srećni zajedno. Žureći u Mirjamin stan, Anri otkriva da je otišla da se uda za Marsela. Godinu dana kasnije, dok sedi i nemilosrdno pije, Anri opsesivno čita Mirjaminu belešku. Patu, sada inspektor, pozvan je da mu pomogne. Kada se vrati kući, u stanju delirijuma, Anri halucinira da vidi bubašvabe, i pokušavajući da ih otera, slučajno pada niz stepenice.

U blizini smrti, Anri je doveden u zamak svoje porodice. Nakon što sveštenik pročita poslednje obrede, njegov otac u suzama obaveštava Anrija da će on biti prvi živi umetnik koji će biti prikazan u Luvru i moli za oproštaj. Umirući, Anri okreće glavu i osmehuje se dok fantazalni likovi sa njegovih slika u Mulen Ružu, uključujući Džejn Avril, plešu u sobi da bi se oprostili od njega.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Ža Ža Gabor u filmu kao Džejn Avril.

U filmu Ferer igra i Anrija i njegovog oca, grofa Alfonsa de Tuluz-Lotreka. Za transformaciju Ferera u Anrija bila je potrebna upotreba platformi i skrivenih jama, kao i posebni uglovi kamere, šminka i kostimi. Korišćeni su i dvojnici kratkog tela. Pored toga, Ferer je koristio set štitnika za kolena sopstvenog dizajna koji mu omogućavaju da hoda na kolenima. Dobio je visoke pohvale ne samo za svoj nastup, već i za spremnost da mu noge budu vezane na takav način samo da bi igrao ulogu.

Objavljeno je da je Džon Hjuston zamolio snimatelja Osvalda Morisa da prikaže šemu boja filma tako da izgleda „kao da ga je Tuluz-Lotrek režirao“.[1] Mulen Ruž je snimljen u tehnikoloru sa tri trake. Tehnikolor projekcijski otisak je kreiran transferom boje sa tri želatinske matrice primarne boje. Ovo omogućava veliku fleksibilnost u kontroli gustine, kontrasta i zasićenosti. Hjuston je od Tehnikolora tražio prigušenu paletu, a ne ponekad blistave boje po kojima je "slavni Tehnikolor" bio poznat. Tehnikolor je navodno oklevao da to uradi.

Film je sniman u Šeperton studiju, Šeperton, Suri, Engleska, i na lokacijama u Londonu i Parizu.

Prijem[uredi | uredi izvor]

Tokom prve godine objavljivanja zaradio je 205.453 funti u bioskopima u Velikoj Britaniji i 9 miliona dolara na severnoameričkim blagajnama.[2] Prema National Film Finance Corporation, film je ostvario ugodan profit.[3]

Ferer je dobio 40 odsto prihoda od filma kao i druga prava. Ova naknada dovela je do istaknutog slučaja poreza drugog okruga SAD, Komesar protiv Ferera (1962), u kome je Ferer tvrdio da je previše oporezovan.[4]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Obituary: Sir John Woolf”. The Independent (na jeziku: engleski). 1999-06-30. Pristupljeno 2022-09-10. 
  2. ^ Variety (1959). Variety (June 1959). Media History Digital Library. New York, NY: Variety Publishing Company. 
  3. ^ U.S. MONEY BEHIND 30% OF BRITISH FILMS: Problems for the Board of Trade The Manchester Guardian (1901-1959) [Manchester (UK)] 4 May 1956: 7
  4. ^ Circuit, United States Court of Appeals Second (1962). „304 F2d 125 Commissioner of Internal Revenue v. Ferrer” (na jeziku: engleski). F2d (304): 125. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мулен_Руж_(филм_из_1952)&oldid=26549947”