Nabopalasar

Nabopalasar (oko 658 - 605. p. n. e.) bio je osnivač i prvi vladar Haldejskog (Novovavilonskog) carstva.

Vladavina

Nakon smrti vladara Kandalanuova (627. p. n. e.) nije bilo priznatog kralja u Vaviloniji. Ova činjenica svedoči da su Asirci teško održavali kontrolu nad Vavilonom. Godine 626. p. n. e. Nabopolasar je stupio na presto. Njegovo poreklo je nepoznato. Nabopolasarov dolazak na presto izazvao je otpor kako Asiraca tako i Vavilonjana. Zbog toga je njegova prva briga bila da učvrsti svoju vlast. Borba za kontrolu Vavilonije trajala je između šest i deset godina. Do 616. p. n. e. Nabopolasar je čvrsto držao Vaviloniju i počeo je organizovati napade na asirske teritorije. Asirija se i sama nalazila u dubokoj krizi izazvanoj borbama za presto nakon Asurbanipalove smrti. Nabopolasar je sa međanskim vladarem Kijaksarom sklopio sporazum. U narednim godinama, zajedničkim snagama, međanski i vavilonski vladari osvojili su i opljačkali važne asirske centre kao što su : Ašur, Niniva, Tarbis, Kalhu, Haran... Vavilonjani su efikasno nasledili Asirsko carstvo. Vavilonskom osvajanju suprotstavio se i Egipat koji je preuzeo kontrolu nad Levantom. Nabopolasar je umro 605. godine p. n. e. Nasledio ga je Nabukodonosor II.

Vidi još

• Vavilonski carevi
• Pad Ninive

Literatura

• Kurt, Ameli (2012). Stari istok. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 978-8617180872.