Narodna skupština Srbije 1875—1876.

Redovni saziv Narodne skupštine je bio održan u periodu 15. avgust 1875 — 21. januar 1876.

Narodna skupština u Kragujevcu i Beogradu 1875 — 1876

Kneževim ukazom od 20. jula 1875. bilo je određeno da se izbori y celoj zemlji izvrše 3. avgusta, za zakonodavnu Narodnu skupštinu, za period 1875, 1876 i 1877. Dva dana docnije, takođe ukazom, određeno je da se nova Skupština sastane 15. avgusta y Kragujevcu. Na vladi je bilo konservativno ministarstvo Danila Stefanovića, „čiča Danila", preko koga je Knez nameravao da pokuša da y zemlji, kod naroda, dobije potrebnu većinu za jednu konservativnu politiku. Vlada je nalazila da je „pre svega zadatak današnjeg vremena i potreba naše patriotične politike y tome da popravimo ono, što su nemili pojavi prošle Skupštine naudili dobrom glasu našeg Zakonodavnog tela . . . Vlada se pouzdano nada da će narod, ovom prilikom, kao urođenoj mu razboritosti, oceniti koji mu pravac treba pomoći i kakvim ljudima svoje poverenje pokloniti, te će izborima ogromnom većinom potvrditi da se vlada, y ovim mislima, nije prevarila..."

Vlada se, međutim, stvarno prevarila: izbori, izvršeni 3. avgusta, pod pritiskom koji se najbolje dao osetiti y odboru za pregledanje punomoćja, dali su veliku liberalnu većinu dok je broj konservativaca bio malen i vladi Danila Stefanovića nije davao nikakve izglede. Vlada je dan po izborima podnela ostavku. Posle pregovora koji su duže trajali obrazovano je tzv. „prvo akciono ministarstvo" koje se potpuno oslanjalo na liberalnu većinu y Skupštini a kome je na čelu stajao Stefan Stevča Mihajlović, potpretsednik Svetoandrejske skupštine iz 1858.

Kako su pregovori oko sastava vlade trajali dugo, pred Skupštiiom se ipak pojavila vlada Danila Stefanovića ma da je bila y ostavci. Skupština je predložila šest lica za predsedništvo od kojih je Knez ukazom postavio za predsednika Ljubomira Kaljevića, a za potpredsednika Dimitrija Jovanovića. Za sekretare Skupština je sama izabrala Iliju Stojanovića, Adama Bogosavljevića, Uroša Kneževića i Panteliju Srećkovića. Otvaranje Skupštine izvršeno je tek po obrazovanju nove vlade Stevče Mihajlovića, 27. avgusta 1875. g. y Kragujevcu, Kneževom Besedom.

Kneževa Beseda nagoveštavala je teške dane: y Bosni i Hercegovini buknuo je ustanak, pogranični krajevi Srbije bili su izloženi nemirima i nespokojstvu. Knez je apelovao na Skupštinu da mu dade svoju rodoljubivu potporu. Beseda je nagoveštavlla mogućnost srpske intervencije y tim događajima prema kojima Srbija nije mogla ostati nezainteresovana. I stvarno, sav rad te Skupštine kretaće se, uglavoom, y tome pravcu; y svojim redovonim sazivima za 1875, 1876. i 1877. g. ona će se mahom baviti ratnim pripremama i ratom, radi čega je i dobila naziv „patriotične" Skupštine.

Trebalo je, posle toga, da Skupština Adresom odgovori na Kneževu Besedu. Izabran je bio odbor kome je stavljeno y dužnost da stilizuje Adresu. Kako je, međutim, ustanak y Hercegovini i Bosni uzimao sve šire razmere, pa je Adresa trebalo da sadrži i nekoje predloge koji su morali ostati diskretni, ceo postupak oko toga vođen je tajno, te je Adresa imala i jedan tajni dodatak y kojem je Skupština predlagala Knezu mere koje treba preduzeti.

29. avgusta održana je tajna sednica odbora za Adresu koji je brojao 35 članova. Prisustvovali su joj i članovi vlade. Odlučeno je da se, pre svakog rada, utvrdi kako narod y zemlji gleda na ustanak y Bosni i Hercegovini. Zatim su izabrana dva pododbora, jedan za Adresu kao javan akt, a drugi za redakciju tajnog dodatka Adresi. Pri glasanju koje je y odboru vršeno 1. septembra, na četvrgoj tajnoj sednici postavljena su članovima odbora sledeća pitanja: 1 da li Srbija treba da se ograniči oamo na čuvanje svoje granice, dakle da ne potpomaže ustanak; i 2 hoće li Srbija pomagati ustanak sa svim žrtvama koje to potpomaganje bude iziskivalo, pa makar se na taj način izazvao i rat sa Turskom? Od prisutna 34 člana odbora glasalo je za pomaganje ustanka 21 i za nepomagaše njih 12, a jedan se poslanik uzdržao od glasanja.

5. septembra 1875. održana je tajna sednica plenuma Narodne skupštine. Na okupu je bilo svega 112 poslaiika. Prisustvovali su svi ministri. Najpre je pročitan izveštaj adresnog odbora y kome se kaže da je odbor detaljno proučavao pitanja koja je imao da reši i da je, uz Adresu kao javan akt, priložio i jedan tajni dodatak, za slučaj ako skupštinska većina, kao i većina adresnog odbora, odluči da se ustanak ima pomagati svim sredstvima, pa ma se moralo i ratovati s Turskom. „ . . . Rešenje istočnog pitanja je na pragu. .." kaže se y odborskom izveštaju. „ . . . Srbija mora imati udela y rešavanju toga pitanja, ako hoće da ima udela y koristima, koje otuda nastanu. Pitanje o Bosni postavljeno je mimo nas . . . Mi smo silom okolnosti naterani, da sledujemo y rešenju toga pitanja, inače je Bosna za nas za svagda izgubljena i mi, ne imajući y ovim uskim granicama sile za naš narodni život, postali bi najposle plen nekog silnijeg suseda..."

Tajni protokol davao je vladi ova ovlašćenja:

1. da radi pomaganja ustanka y Bosni i Hercegovini i radi naoružanja i ratne spreme može zaključiti bilo y zemlji bilo na strani zajam od 36.000,000 dinara;
2. od ove sume za potpomaganje ustanka može se utrošiti 12.000,000 dinara. Suma od 12.000,000 dinara da se upotrebi na ratnu opremu, a y državnoj kasi da se, za slučaj rata, čuva suma od dinara 12.000,000;
3. vlada se ovlašćuje da ustanicima može dati oružje i municiju iz državnog arsenala;
4. Skupština će izabrati jedan odbor od devet lica iz svoje sredine koji će y javnosti imati za cilj svršavanje predmeta koji se imaju predložiti Skupštini, a y stvari će y dogovoru s vladom vršiti sve poslove y vezi sa ustankom i eventualnim ratom, pregledati račune i odobravati ih, raditi na zajmu y zemlji i inostranstvu itd. Taj odbor zasedaće onde gde bude i vlada.

Dalje se predlaže i davanje još nekih ovlašćenje vladi: da se za vreme rata smanje činovničke i svešteničke plate na polovinu, da se zabrani izvoz hrane iz Srbije, i da se zavede neka vrsta moratoriog stanja.

Odborska manjina, koja je bila protiv rata i samo za čuvanje granica, podnela je takođe svoj izveštaj. Taj izveštaj veli da Srbi y Srbiji ne mogu y sebi ugušiti svoja prirodna osećanja prema Hercegovcima i Bosancima niti mogu ostati ravnodušni prema njihovu ustanku i prema njihovim patnjama, no im se po mogućstvu mora pomoći. No kako će to pomaganje dati povoda Turskoj da Srbiju napadne, treba da y tome slučaju Skupština bude na okupu i vlast uzme y svoje ruke sve dok ne izvrši sve reforme i popravke y zemlji, jer bi najveća besmislica bila raditi na stvari ustanka napolju a y zemlji trpeti zulum i samovoljstvo. Ovaj izveštaj potpisao je Adam Bogosavljević sa još četvoricom drugova.

Posle toga prešlo se na diskusiju ovih izveštaja i predloga. Tajne sednice trajale su nekoliko dana uzastopno i pre i posle podne. Ministri su davali na svako pitanje iscrpna obaveštenja. Skupština je, naposletku, sa 77 glasova prema 30 rešila da se ustanak pomaže svim sredstvima, pa ma se moralo i ratovati. Posle toga glasano je i o ustanovljenju stalnog i tajnog skupštinskog odbora. Taj predlog usvojen je apsolutnom većinom glasova.

Knez Milan nije bio istoga mišljenja kao Skupština. On je bio protivu rata pa je, posle otvaranja sednica, napustio Kragujevac i vratio se y Beograd. Njegovim ukazom od 16. septembra rad Skupštine prenesen je iz Kragujevca y Beograd. Četiri dana trajala je seoba Skupštine iz Kragujevca, a 22. septembra sednice su nastavljene y Beogradu, y sali Velike škole. Skupština se bavila pretresanjem predloga zakona o opštinama, jer je posao oko redakcije Adrese i njenog tajnog dodatka bio već završen. Rešen da spreči tajne skupštinske odluke Knez Milan je nameravao da sam, bez prisustva vlade, objasni Skupštini svoje gledište. Vlada Stevče Mihajlovića nije mogla da odobri taj postupak pa je podnela ostavku koju je Knez odmah uvažio. Posle toga je Knez sam, bez prisustva ministara, došao y skupštinsku sednicu i jednim improvizovanim govorom nastojao da poslanicima objasni svoj stav, pitajući ih imaju li poverenja y njega. Knez je nalazio da još nije pogodno vreme da se Srbija uhvati y koštac sa Turskom i naglasio mogućnost spoljno-političkih zapleta koje bi trebalo izbegavati.

Sastav nove vlade Knez je poverio Ljubomiru Kaljeviću, i ona je smatrana kao privremena i prelazna. Obrazovana 26. septembra, ta vlada se pojavila pred Skupštinom 28. septembra sa deklaracijom kojom je obećavala da će „u sadašnjim prilikama očuvati čast i dostojanstvo Srbije, uzdanice vaše potlačene braće". Kako je predsednik ministarstva Kaljević do toga trenutka bio predsednik Narodne skupštine, za predsednika je ukazom postavljen Dimitrije Jovanović, dotadašnji potpredsednik Skupštine, a za potpredsednika bio je imenovan Aleksa Zdravković.

Zasedanje skupštinsko, sa malim prekidima, nastavljeno je posle toga sve do 21. januara 1876, za koje su vreme doneseni ovi zakoni: ** zakona o ustrojstvu opština i opštinskih vlasti; zakon o srpskom narodnom zajmu; * odeljka IV zakona o merama; izmena §§ 9 i 31 ustrojstva Velike škole; ** zakona o ustrojstvu gimnazija ** zakona o pečatnji (daje se šira sloboda štampi i štamparskim preduzećima); ** zakona o krivičnom postupku; *** kaznenog zakona; ** zakona o građanskom postupku i nadležnosti opštinskih sudova; * tačke 2 i 4 § 8 zakona o ustrojstvu okružnih sudova; ** zakona o regulisanju plata profesorima; *** čl. b ustrojstva vojske; ** §§ 39 i 40 zakona o podizanju javnih građevina; ** dopune ** §§ 69 i 70 stecišnog postupka; zakon o ustrojstvu generalštaba.

Spoljašnje veze

• Srpske novine, 30. avgusta 1875. (Beseda kojom je njegova svetlost Knjaz Srpski Milan M. Obrenović IV otvorio skupštinu)
• Srpske novine, 10. septembra 1875. (Adresa koju je redovna narodna skupština podnela Knjazu Srpskom Milanu M. Obrenoviću IV)
• Srpske novine, 17. septembra 1875. (Ukaz o sazvanoj skupštinu u Kragujevcu da nastavi radnju u Beogradu)
• Protokoli Narodne skupštine, držane u Kragujevcu i Beogradu 1875/6. godine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. oktobar 2020), U Beogradu, u državnoj štampariji 1876.
• Od Namesničkog ustava do Ustava iz 1888. godine (1869-1888)