Pređi na sadržaj

Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu je centar pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija koji se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju. Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu je počeo sa radom 27. februara 2017. godine. Centar je pokrenut na osnovu bezbednosti dece na internetu, koja nalaže prevenciju i edukaciju iz ove oblasti kao i osnivanje centra za prijavljivanje svih vrsta zloupotreba interneta.[1] Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu je trenutno jedina institucija u regionu koja se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju. Putem telefonskog poziva na 19833 omogućen je prijem štetnog i nelegalnog sadržaja i ponašanja na internetu kao i ugroženosti prava deteta.

Saradnja[uredi | uredi izvor]

U skladu sa Uredbom o bezbednosti i zaštite dece prilikom korišćenja digitalnih tehnologija, Centar u okviru Ministarstva sprovodi projekte u cilju savetovanja dece, učenika, nastavnika i ostalih građana o prednostima i rizicima korišćenja novih tehnologija.  U skladu sa prirodom prijave, u procesu učestvuju i druge nadležne institucije i službe. Centar sarađuje sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, MUP-om, Ministarstvom prosvete, centrima za socijalni rad i domovima zdravlja. U okviru Centra se nalazi platforma za razvoj informacionog društva, pod sloganom „Pametno i bezbedno“. Cilj ove platforme je edukacija i podizanje svesti o neophodnosti brzog, pravilnog i usmerenog uključivanja građana, obrazovnog sistema i privrede u savremene digitalne tokove“. [2]

Najčešći oblici nasilja na internetu su hakerisanje, sajber buling ili vršnjačko nasilje u virtuelnom svetu, trgovina decom kao i razni oblici seksualnog zlostavljanja. Oblasti delovanja koje se nalaze u okviru rada Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu su digitalna bezbednost, sajber maltretiranje, seksting, trafiking (trgovina ljudima), krađa identiteta, prevare i ostale nezakonite aktivnosti i drugi oblici iskorišćavanja i ugrožavanja dece.

Digitalna bezbednost[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Zaštita dece na internetu

Digitalna bezbednost se odnosi na zaštitu od rizika koji postoji prilikom upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija. To uključuje bezbednost podataka, uređaja, informacionih sistema, mreža, organizacija ali i pojedinca, posebno mlađe populacije kao posebno ranjive.[3] Pod zloupotrebom interneta se smatra svaki sadržaj, radnja ili ponašanje koje ugrožava psihički ili fizički integritet deteta kao što su pretnje nasiljem, uhođenje, dečja pornografija i sl. što čini povredu prava, dobrobiti ili zdravstvenog statusa deteta.

Postupanje Centra po prijemu prijave o ugroženosti deteta na internetu[uredi | uredi izvor]

U skladu sa Uredbom o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija, na osnovu prijave Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu pri Ministarstvu preduzima sledeće aktivnosti:

  1. Dostavlja obaveštenje o podnetoj prijavi administratoru internet sajta u slučaju da navodi iz prijave upućuju na neprimeren ili štetan sadržaj;
  2. Prosleđuje prijavu nadležnom javnom tužilaštvu, a informaciju o podnetoj prijavi Službi za visokotehnološki kriminal s ciljem informisanja i u svrhu borbe protiv visokotehnološkog kriminala;
  3. Prosleđuje prijavu nadležnom centru za socijalni rad u slučaju da navodi iz prijave upućuju na povredu prava, zdravstvenog statusa, dobrobiti i/ili opšteh integriteta deteta kao i obaveštenje nadležnom domu zdravlja o podnetoj prijavi u slučaju da navodi iz prijave upućuju na rizik stvaranja zavisnosti od korišćenja interneta;
  4. Prosleđuje prijavu inspekciji za informacionu bezbednost u slučaju da navodi iz prijave upućuju na narušavanje bezbednosti ili neodgovarajuće postupanje operatora IKT sstema od posebnog značaja. [4]

Postupanje centara za socijalni rad i domova zdravlja[uredi | uredi izvor]

Na osnovu člana 7. Uredbe o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija, centri za socijalni rad, nakon dostavljanja prijave, u okviru svoje nadležnosti vrši procenu stavova lica koja se staraju o detetu (roditelji, hranitelji), utvrđuju stepen uticaja nelegalnih sadržaja informaciono-komunikacionih tehnologija na dete, i pružaju pomoć u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima.

Nakon dostavljanja prijave, nadležni dom zdravlja koji može da pruži stručnu pomoć utvrđuje, ukoliko postoji prethodna saglasnost pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika ili staratelja, da li postoji rizik stvaranja zavisnosti ili je stvorena zavisnost od korišćenja interneta i pruža pomoć u skladu sa zakonom.[4]

Zaposleni u centrima za socijalni rad i domovima zdravlja upoznaju se sa rizicima i štetnim posledicama koji mogu da nastanu za decu upotrebom IKT i obučavaju se o načinima pružanja pomoći deci u slučaju nastanka štetnih posledica. [4]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu | Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija” (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 26. 06. 2019. g. Pristupljeno 2019-06-15. 
  2. ^ „Pametno i bezbedno”. www.pametnoibezbedno.gov.rs. Arhivirano iz originala 16. 06. 2019. g. Pristupljeno 2019-06-15. 
  3. ^ „Pametno i bezbedno”. www.pametnoibezbedno.gov.rs. Arhivirano iz originala 15. 06. 2019. g. Pristupljeno 2019-06-15. 
  4. ^ a b v „Uredba o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija: 61/2016-3”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 2019-06-15. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_контакт_центар_за_безбедност_деце_на_интернету&oldid=26948214”