Нацрт:Katedra za slavistiku Univerziteta u Lođu
 | {{преместити|{{замени:PAGENAME}}}}. Proverite da li je nacrt referenciran i jesu li ispunjene opšte stilske smernice pre nego što ga zatražite premeštanje u prostor članaka. Pronađi izvore: "Katedra za slavistiku Univerziteta u Lođu" — Gugl vesti · Gugl novine · Gugl knjige · Gugl akademik · HB · JSTOR · Gugl besplatne slike · WL Poslednju izmenu ove stranice objavio je urednik Kizule (razgovor | doprinosi) na datum 2. novembar 2023. u 23:48. (osveži) |
Katedra za slavistiku Univerziteta u Lođu je naučno – didaktična jedinica koja se nalazi u okviru Filološkog fakulteta Univrziteta u Lođu i bavi se slavističkim istraživanjima i akademskom nastavom na smeru slavisitika na prvom i drugom stepenu studija.
Osnovni podaci[uredi | uredi izvor]
Akademske 1995/1996 godine na inicijativu prof. Marije Kaminjske u okviru Katedre za istoriju poljskog jezika i slavistike osnovan je Odsek za slavistiku. Status katedre je dobijen 1999 , 2005 je Promenjen naziv sa Katedre za slavistiku na Katedru za južnu slavistiku. Od 1.03.2007. do 30.09.2012. su u okviru Katedre postajala tri odseka: odsek za jezikoslovije, odsek za književnost, odsek za paleoslavistiku i narodnu kulturu. 2014 g. Jedinica je ponoovo promenila naziv u Katedru za slavistiku[1].
Prvi šef katedre je bila prof. Malgožata Koritkovska. 2012. šef katedre postaje Geogri Minčev, od 2018 tu funkciju vrši porf. Ivan N. Petrov.
Studenti slavistike u Lođu, osim učenja dva slovenska jezika, stiču znanja iz oblasti istorije, kulture i književnosti slovenskih naroda. Upoznaju takođe duhovnu i narodnu kulturu Slovena i geopolitičku situaciju regiona. U okviru Katedre za slavistiku funkcijoniše i kružok studenata sv. Sv. Ćirila i Metodija.
| Datum osnivanja | 1995 |
| Zemlja | Poljska |
| Adresa | ul. Pomorska 171/173
90-236 Lođ |
| Fakultet | Filološki fakultet u Lođu |
| Šef katedre | prof. Ivan N. Petrov. |
Zaposleni:[uredi | uredi izvor]
Steljana Aleksandrova
Zofija A. Bžozovska
Jiži Bićkov
Agata Glaz
Pjotr Krenzel
Marek Majer
Sanja Miletić
Georgi Minčev
Ivan N. Petrov
Anna Stefan
Malgožata Skovronek
Agnješka Zatorska
Saradnici i dkotorandi:[uredi | uredi izvor]
Leh Ceran- doktorand
Andžej Kollontaj- saradnik
Ondžej Zajac- saradnik
Roman Saharov – doktorand
Jan Moravicki – doktorand
Alaksandra Trutneva – stažista
Janja Volmajer Lubej – saradnik
Zaposleni ili saradnici Katedre od početka njenog postojanja:[uredi | uredi izvor]
Dejan Ajdačić
Kalina Bahneva
Bojka Bočvarova
Marćin Banjovski
Katažina Bednarska
Vesna Bukovec
Miloš Bukvalt
Anetta Buras-Marćinjak
Zđislav Daraš
Teresa Dombek- Virgova
Zoran Đerić
Mateja Gojkošek
Marina Joakimov
Eva Kačmarska-Vilčinska
Agnješka Kaim
Boris Kern
Ljudmila Kirova
Ljubomira Kralikova
Agnješka Križ
Aleksander Križ
Malgožata Koritkovska
Stanislava Kostić
Vladislav Križja
Juija Mazurkjevič- Sulkovska
Elena Neoveska
Ilija Pačev
Milisav Savić
Milijana Simonović
Anna Skovron
Jadviga Sobčak
Dalibor Sokolović
Vanda Stempnjak Minčeva
Ana Marija Totomanova
Janko Vujinović
Simeonka Veleva
Marinko Zekić
Boguslav Žjelinjski
Naučna delatnost[uredi | uredi izvor]
Zaposleni se bave naučno - istraživačkim radom u oblasti slovenskih jezika i književnosti, realizuju naučne projekte. U istraživanjima se razmatraju pitanja vezana za lingvistiku (uporedna gramatika slovenskih jezika, u okviru toga analiza prevoda, istraživanja savremenog bugarskog, srpskog i slovenačkog jezika, istorija slovenskih jezika, slovenska paleologija), za nauku o književnosti (crkovnoslovenska književnost, naročito književnost sa područja današnje Makedonije i Bugarske, savremena književnost slovenskih naroda), kulturu (narodna i duhovna kultura Slovena), glotodidaktiku. Na Katedri se prevode književni tekstovi iz raznih vremena, radovi stranih naučnika, uređuju se naučni časopisi i naučne zbirke. Zaposleni na Katedri sarađuju sa mnogo naučnih centara u Poljsoj, tako i drugim zemljama.
Nastava[uredi | uredi izvor]
Katedra za slavistiku u svojoj ponudi na smeru slovenska filologija ima dva nivoa obrazovanja (trogodišnje bečlerske studije i dvogodišnje master studije). Studenti uče dva od četiri slovenska jezika koja su u ponudi: češki, bugarski, slovenački i srpski.
Tokom studija, studenti se takođe upoznaju sa istorijom, kulturom i književnošću slovenskih država i najvažnijim pitanjima slovenske lingvistike[2].
Kružook slavista lođskog univerziteta “Ćirilo i Metodije”[uredi | uredi izvor]
Kružook slavista postoji od 1995 godine. Nastao je svega nekoliko meseci nakon formiranja lođske slavistike na Filološkom fakultetu. Do danas okuplja ne samo studente, već i doktorante slavistike. Članovi kružooka su osobe koje se bave jezikom, kulturom, a takođe i turizmom slovenskih država, posebno Srbije, Slovenije, Bugarske i Češke.
Glavni ciljevi kružooka su:
• Širenje znanja u okviru lingvistike, nauke o književnosti i studija kulture
• Vršenje istraživanja i širenje znanja
• Integracija studenata slovenske filologije
Kružook takođe deluje i u socijalnim medijima. Profil kružooka postoji na socijalnoj mreži Fejsbuk, a od 2021. godine takođe i na Instagramu (@slawisci_lodz).
- ^ „historia”. Wydział Filologiczny UŁ (na jeziku: poljski). Pristupljeno 2021-09-22.
- ^ „Programy kształcenia Katedra Filologii Słowiańskiej” (na jeziku: poljski). Pristupljeno 2021-09-22.