Нацрт:Trgovina ljudima na Tajlandu
 | {{преместити|{{замени:PAGENAME}}}}. Proverite da li je nacrt referenciran i jesu li ispunjene opšte stilske smernice pre nego što ga zatražite premeštanje u prostor članaka. Pronađi izvore: "Trgovina ljudima na Tajlandu" — Gugl vesti · Gugl novine · Gugl knjige · Gugl akademik · HB · JSTOR · Gugl besplatne slike · WL Poslednju izmenu ove stranice objavio je urednik Kizule (razgovor | doprinosi) na datum 29. jun 2024. u 13:43. (osveži) |
Tajland je odredišna zemlja za mnoge ilegalne imigrante iz susednih zemalja za bolje plaćene poslove. Četiri ključna sektora tajlandske ekonomije (ribolov, građevinarstvo, komercijalna poljoprivreda i rad u kući) se u velikoj meri oslanjaju na neregistrovane burmanske migrante i druge etničke manjinske grupe iz Mjanmara, uključujući decu, kao jeftinu radnu snagu. Mnogi od ovih imigranata su posebno ranjivi na radnu eksploataciju zbog nedostatka pravne zaštite i podvrgnuti su uslovima prinudnog rada u ovim sektorima. Među ovim imigrantima su i žene koje su dovedene da rade u komercijalno-seksualnim poslovima. Relativni prosperitet Tajlanda privlači migrante iz susednih zemalja koji beže od siromaštva i loših uslova života a u slučaju Burme i od vojne represije. Decom iz Burme, Laosa i Kambodže se takođe trguje radi prinudnog prosjačenja i eksploatatorskog rada na Tajlandu.
Tajland se takođe smatra tranzitnom zemljom. Tajland je u centru jugoistočne Azije, pogodna lokacija za trgovce ljudima za transport žrtava u druge zemlje. Iz tog razloga, Bangkok je središte mnogih kineskih trgovaca ljudima koji prevoze zarobljenike i ilegalne migrante sa Tajlanda na destinacije širom sveta.Identifikovano je da su žrtve trgovine ljudima iz Bangladeša, Pakistana, Vijetnama i Severne Koreje prošle kroz Tajland na putu ka Zapadnoj Evropi, Singapuru, Rusiji i SAD.
Vlada Tajlanda ne poštuje u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima; međutim, tvrdi da ulaže napore da to učini.
Vrste trgovine
[uredi | uredi izvor]Ribarska trgovina
Tajland je najveći svetski izvoznik morske hrane.
„Tajlandska ribarska industrija je puna trgovine ljudima i zloupotreba“.
Mnogi izveštaji dokumentuju prinudni rad radnika u tajlandskoj ribarskoj industriji.Hiljade migranata su primorani da rade na ribarskim brodovima bez ugovora ili plata.
Međunarodna organizacija za migracije je objavila detaljnu studiju o motivima, praksi i kontekstu upotrebe prinudnog rada na tajlandskim čamcima.
Nakon kritičnih izveštaja o trgovini ljudima i nasilju nad ribarima 2014. i 2015. godine, Evropska unija (EU) izdala je Tajlandu „žuti karton” upozorenje da bi mogao biti ugrožen izvoz morskih plodova iz Tajlanda u EU ako Vlada ne uspe da očisti svoju ribarsku industriju.
Nakon što se Tajland suočio sa pretnjom moguće zabrane trgovine od strane Evropske komisije jer nije preduzeo dovoljne mere za borbu protiv eksploatacije u ribarskoj industriji, stvoren je Komandni centar za borbu protiv ilegalnog ribolova u maju 2015. godine, koji se bavio nelegalnim i neregulisanim ribolovom, što je dovelo do hapšenja više kriminalaca i spašavanja većeg broja žrtava trgovine ljudima.
Kao jedna od mera uvedena je obaveza da sva ribarska plovila budu opremljena GPS-om kako bi se sprečilo da ilegalno rade u ribolovnim zonama drugih zemalja.
Seksualna trgovina
Tajlandska vlada je identifikovala veliki broj žrtava trgovine ljudima svih vrsta. Prema podacima Odeljenja za borbu protiv trgovine ljudima Kraljevske tajlandske policije, žene koje su bile prisiljene na seksualnu trgovinu na Tajlandu, mlađe su od 18 godina.
Seks trgovina na Tajlandu je trgovina ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i ropstva koja se dešava u Kraljevini Tajland. Tajland je zemlja porekla, odredišta i tranzita za seksualnu trgovinu. Seksualna eksploatacija dece na Tajlandu je veliki problem. Na Tajlandu se veruje da se blizu 40.000 dece mlađe od 16 godina bavi seksom, radeći u klubovima, barovima i bordelima.
Žrtve seksualne trgovine u zemlji su iz svih etničkih grupa na Tajlandu i stranci. Osetljive populacije su deca, ljudi iz siromašnih porodica ili sa malo obrazovanja, i migranti. Građani Tajlanda, prvenstveno žene i devojke, su predmet seksualne trgovine u drugim zemljama Azije i na različitim kontinentima.Mnogi su primorani na prostituciju i prinudni rad, kao i prisilno surogat majčinstvo. Žrtve seksualne trgovine su ugrožene i doživljavaju fizičku i psihičku traumu. Oni dobijaju polno prenosive bolesti od silovanja, a zlostavljanje i neuhranjenost su postali svakodnevica.
Na Tajlandu u 21. veku došlo je do povećanja sajberseksualne trgovine. Globalno širenje brzog interneta i povećanje posedovanja računara, tableta i pametnih telefona podstaklo je seksualno zlostavljanje na mreži i virtuelnu prostituciju. Neke žrtve su prinuđene da budu u pornografskim filmovima i streamovima uživo koje plaćaju klijenti širom sveta.
Seksualna trgovina muškarcima i dečacima na Tajlandu
Muškarcima i dečacima se na Tajlandu trguje radi seksa. Iako im tajlandska vlada i globalni pokret za borbu protiv trgovine ljudima u velikoj meri uskraćuju status žrtve, oni su eksploatisani na sličan način kao i žene žrtve, ali se ipak suočavaju sa specifičnim grupama ranjivosti. Centralni faktori koji doprinose ranjivosti muškarca da bude predmet seksualna trgovine na Tajlandu su nacionalno i etničko poreklo, status državljanstva, zloupotreba supstanci, porodični finansijski status, istorija zaposlenja (posebno u industriji seksa) i lokalne prakse sprovođenja zakona. Veliki broj muških seksualnih radnika u Čijang Maju su migranti iz Mjanmara ili susednih brdskih plemena na severu Tajlanda, koji su, pošto im vlada neće dati državljanstvo, primorani da traže zaposlenje u neformalnom sektoru rada, gde postaju veoma ranjivi na trgovinu ljudima i radnom snagom.
Muškarci i dečaci koji su uključeni u seksualnu industriju na Tajlandu uglavnom rade u salonima za masažu, šou barovima ili kao „slobodnjaci“ u raznim ustanovama. Studija iz 2017. o učestalosti muškaraca koji rade u trgovini seksom u Čijang Maju pokazala je da je 80% ispitanika starosti između 15 i 24 godine. Studije su pokazale jaku korelaciju između etničke pripadnosti i oblasti seksualne industrije u kojoj određeni muškarac radi. U Čijang Maju, na primer, većina burmanskih muškaraca migranata koji rade u komercijalnoj trgovini seksom rade u barovima i noćnim klubovima, dok oni iz brdskih plemena Tajlanda i drugih delova ruralnog severa obično rade u gradskim salonima za masažu. Mnogi muškarci i dečaci iz ovih etničkih manjinskih grupa su uvučeni u eksploatatorsku seksualnu trgovinu zbog niskih plata i diskriminacije u drugim, formalnijim sektorima privrede (kao što su građevinarstvo ili rad u fabrici).
Borba i prevencija
[uredi | uredi izvor]Tajlandska vlada je pokazala određeni napredak u svojim naporima za sprovođenje zakona u borbi protiv trgovine ljudima. Tajland je usvojio nove sveobuhvatne zakone o borbi protiv trgovine ljudima. Novi zakon zabranjuje sve oblike trgovine ljudima — uključujući trgovinu ljudima na prisilnom radu i trgovinu muškarcima po prvi put — i propisuje kazne koje su srazmerne kaznama propisanim za druge teške zločine, kao što je silovanje. Amandman na Zakon o sprečavanju pranja novca iz oktobra 2015. omogućava Kancelariji za borbu protiv pranja novca (AMLO) da zamrzne imovinu sudskim nalogom tokom istraga o trgovini ljudima i da deo zaplenjene imovine dodeli za obeštećenje žrtvama.
U maju 2015. godine, Nacionalna zakonodavna skupština Tajlanda—u cilju borbe protiv seksualne eksploatacije dece—izmenila je Krivični zakon Tajlanda kako bi kriminalizovala dečju pornografiju. Prema Predlogu zakona, oni koji poseduju dečju pornografiju mogu biti zadržani u zatvoru do pet godina, oni koji distribuiraju, sedam godina, a oni koji ga proizvode i trguju mogu dobiti do deset godina.
Novi zakon dozvoljava smrtnu kaznu i novčane kazne do 400.000 bata za trgovce ljudima ako njihove "mušterije" umru. Neki posmatrači veruju da nastavak trgovine ljudima postoji samo zbog korupcije u funkcionerima, stanja stvari koje stroži zakoni ne mogu ništa da poprave.
Kraljevska tajlandska policija je 2018. godine organizovala radnu grupu (TATIP) za borbu protiv trgovine ljudima na Tajlandu, koju čine službenici za sprovođenje zakona, socijalni radnici i članovi nevladinih organizacija. Njihov cilj je da poboljšaju stanje u agencijama za sprovođenje zakona u oblasti seksualne industrije i radne aktivnosti.
Prevencija je strategija koja nastoji da smanji rizik od trgovine ljudima. Uglavnom se koristi kao način za borbu protiv trgovine ljudima u zemljama koje nemaju adekvatan sistem krivičnog pravosuđa.
Napori tajlandske vlade za sprovođenje zakona da smanje domaću potražnju za ilegalnim komercijalnim seksualnim odnosima i dečijim seksualnim turizmom bili su ograničeni na povremene policijske racije da bi se zatvorile javne kuće.Tajland nudi nagrade za hapšenje stranih trgovaca ljudima koji deluju na njegovoj teritoriji.
Istovremeno, vlada je sprovela kampanje za podizanje svesti usmerene na turiste kako bi smanjila rasprostranjenost dečijeg seks turizma i dece koja se prostituišu. Tajlandska vlada je takođe sarađivala sa brojnim stranim agencijama za sprovođenje zakona u hapšenju i deportovanju stranih državljana za koje je utvrđeno da su se bavili dečijim seks turizmom. Tajland nije ratifikovao Protokol UN iz 2000. godine.
Mnoge nevladine organizacije imaju strateški i strukturalni pristup u rešavanju problema trgovine ljudima. Jedan od ovih pristupa dolazi u vidu borbe protiv rodne dinamike, koja je izvor ženske ranjivosti, osobine koja žene čini lakim žrtvama trgovine ljudima. NVO se zalažu za ženska prava kroz unapređenje obrazovanja žena i devojčica. Obrazovno osnaživanje može dovesti do povećanja individualnih prihoda, što sprečava da žene budu prisiljene na trgovinu ljudima.
Tužilaštvo Tajlanda je osnovalo Centar za borbu protiv međunarodne trgovine ljudima (CAHT). CAHT ima osam advokata sa punim radnim vremenom koji su posvećeni koordinaciji krivičnog gonjenja svih slučajeva trgovine ljudima na Tajlandu.
Korupcija je i dalje ponekad problem sa lokalnom policijom ili službenicima za imigraciju koji štite javne kuće, morska plovila.
Korupcija i saučesništvo na najvišim nivoima tajlandske vlade ometaju istražne i tužilačke napore, što je dokazano bekstvom poznatog tajlandskog istražitelja trgovine ljudima u Australiju, gde je tražio politički azil, u decembru 2015.