Neronov dekret

Neronov dekret je dekret kojim je Adolf Hitler 19. marta, 1945, naredio uništenje nemačke infrastrukture kako bi se sprečilo da je koriste savezničke snage koje su prodrle duboko unutar Nemačke. Zvaničan naslov je glasio Rušenja na teritoriji Rajha a kasnije je postao poznat pod nazivom Neronov dekret, po rimskom imperatoru Neronu, za koga se smatra da je izazvao Veliki požar u Rimu 64. godine nove ere. Najznačajniji odeljak ovog dekreta glasi:

Greška je misliti da će transportna i komunikaciona postrojenja, industrijske ustanove i skladišta, koja ne budu uništena, ili koja su samo privremeno izbačena iz upotrebe, moći da ponovo budu od koristi za nas kad povratimo izgubljenu teritoriju. Neprijatelj nam neće ostaviti ništa sem spržene zemlje kad se bude povlačio, bez i najmanjeg obzira prema stanovništvu. Stoga naređujem:

Sva postrojenja za vojni saobraćaj i komunikacije, industrijske ustanove i skladišta, sve drugo od vrednosti na teritoriji Rajha, što bi na bilo koji način moglo da bude korišćeno od strane neprijatelja odmah, ili u za vođenje rata doglednoj budućnosti, ima da bude uništeno.

Izdavanje dekreta je bilo uzalud. Zadužen za njegovo sprovođenje je bio Albert Šper, Hitlerov ministar naoružanja i ratne proizvodnje. Zapanjen naređenjem, Šper je odlučio da ga ne izvrši, lukavo ubedivši Hitlera da je planirani - mada imaginarni - povraćaj izgubljenih teritorija moguća i bez uništavanja infrastrukture. Hitler je izvršio samoubistvo 30. aprila 1945, 42 dana nakon izdavanja naređenja. 7. maja 1945. general Alfred Jodl je potpisao nemačku vojnu predaju, a 23. maja su Šper i ostatak privremene Nemačke vlade koju je predvodio Hitlerov naslednik i šef države, admiral Karl Denic, uhapšeni po naređenju generala Ajzenhauera.

Vidi još

• Spržena zemlja
• Gothard Hajnrici
• Helmut Rejman
• Plan Morgentau