Нерон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нерон

Неронова биста
Неронова биста

Пуно име Луције Домиције Ахенобарб (по рођењу)
Нерон Клаудије Цезар Друз (усвојење)
Нерон Клаудије Цезар Август Германик (као цар)
Датум рођења 37. н.е.
Место рођења Анцијум (Римско царство)
Датум смрти 68. н.е.
Место смрти Рим (Римско царство)
Титула Римски цар
Период 13. октобар 54. н.е.-9. јун 68. н.е..
Претходник/ци Клаудије
Наследник/ци Галба
Порекло и породица
Династија Јулијевци-Клаудијевци
Отац Гнеј Домиције Ахенобарб
Мајка Агрипина Млађа
Супружник/ци Клаудија Октавија
Попеја Сабина
Стацилија Месалина
Потомство Клаудија Августа

Нерон, пуним именом Нерон Клаудије Цезар Август Германик (лат. Nero Claudius Caesar Augustus Germanĭcus; рођен 37. године н. е., ступио на престо 54. године, убијен 68. год.) био је римски цар, наследник Клаудијев.

Био је син Гнеја Домиција Ахенобарба и Агрипине Млађе (15―59. н. е.), која је касније постала четвртом женом цара Клаудија, који је Нерона усвојио и прогласио за наследника. На рођењу добио је Нерон име Луције Домиције Ахенобарб (Lucius Domitius Ahenobarbus), након посвојења од Клаудија узео је име Нерон, што је наводно сабинска реч која значи »одважан«.

Нерон је своју владавину започео у слози са сенатом, пошто се до 62. године налазио под утицајем префекта преторија Афранија Бура и филозофа Анеја Сенеке, који су подржавали добре односе између принцепса и сената. Тежња Неронове мајке Агрипине да има пресудан утицај на свог сина довела је до реакције од стране Нерона, кога су енергично подржавали Бур и Сенека, па је Агрипина изгубила свој ранији значај на двору. Клаудијев рођени син Британик, кога је сада Агрипина хтела да стави насупрот сопственом сину, био је отрован, а затим је и сама Агрипина убијена по Нероновом наређењу.

Преокрет у Нероновој политици наступио је 62. н. е., када је Бур умро, а Сенека се повукао у приватан живот. Њихово место заузео је префект преторија Отоније Тигелин, који је повлађивао царевој суровости. Сада поново отпочињу прогони по закону о увреди величанства, у којима су страдали многи припадници аристократије. Неки сенатори су са појединим преторијанским командантима 65. н. е. против Нерона сковали заверу на чијем је челу био Калпурније Пизон, али је завера откривена. Многи учесници су погубљени, а други су извршили самоубиство, међу њима Сенека и песник Лукан. Уследили су још снажнији прогони аристократије.

Кованица са Нероновим портретом

Нерон је трошио огромна средства на приређивање игара и на дистрибуције, што му је доносило извесну популарност међу римским плебсом. Велику несрећу за римско становништво представљао је пожар који је у Риму букнуо 64. н. е., а за који се појавила сумња да га је подметнуо сам цар, јер је наводно хтео да град преуреди и планира на нов начин. У изворима нема поузданих потврда за ову верзију догађаја, па је у сумњу доводи чак и Тацит, изразито непријатељски расположен према Нерону. Рим је после пожара поново подигнут. У пожару је страдала и кућа самога Нерона, па је он на том месту подигао велелепну палату, названу Domus aurea (»Златна кућа«), чији су остаци откривени. Честе представе и нове градње изискивале су огромна средства. Намети на провинције су се повећали, што је изазвало незадовољство провинција.

У Британији, коју су недавно освојили под Клаудијем, Римљани су се суочавали са великим тешкоћама. Крајем 59. н. е. Британијом је управљао Светоније Паулин. Он је организовао експедицију на острво Мон (данас Острво Мен), које је било центар друидизма, забрањеног под Клаудијем. У одсуству Светонија Паулина у Британији је избио устанак. Краљ племена Ицена оставио је за свог наследника римског цара и са њим две своје кћерке као савладарке. Али су земљу почели да пустоше центуриони, а у његовој кући свиме су управљали царски робови. Краљица Будика (Boudicca) била је подвргнута телесној казни, иценско племство изгубило је имања и претворено у робље, па је Будика је позвала своје саплеменике и друге Брите на освету. Користећи се одсуством главних војних снага, устаници су напали римске провинцијске центре, па и оне најзначајније ― Камулодунум и Лондиниј. Било је побијено око 70 хиљада Римљана, а устанак је био сурово угушен тек 61. н. е., по повратку Светонија Паулина у Британију.

У Јудеји је локални сукоб Јудејаца са Грцима довео 66. н. е. до устанка. У циљу његовог сузбијања послат је у Јудеју конзул Тит Флавије Веспазијан, који ће непуне три године касније постати римски цар.

Из Мезије је против варвара који су опсели Херсонес предузет поход којим је руководио Светоније Паулин. У Нероново време Рим је заузео упоришта у Босфорској краљевини и на Тауриди; у тим областима распоређени су римски гарнизони, али северно црноморско приморје никада није претворено у римску провинцију, нити је римска власт вршила неки нарочит утицај на унутрашње уређење тих области. Нерон је Риму припојио вазалну краљевину Понт, тј. источни део понтијских поседа Митридата VI.

Нерон се бавио цртањем, сликарством, вајарством, певао је и писао песме. Спонзорисао је уметност и организовао музичка и драмска такмичења, на којима је понекада и сам учествовао. Такве склоности скандализовале су сенаторски сталеж и великим су делом одговорне за цареву непопуларност. Године 66. н. е. Нерон је кренуо на пут по Грчкој, надајући се да ће Грци по заслузи оценити његову уметност. У знак захвалности за те похвале и почасти, у којима су Грци били веома издашни, Нерон је грчким градовима даровао »слободу« и, што је важније, ослобађање од свих пореза. Године 68. н. е. вратио се у Италију и прославио своје победе на грчким надметањима.

Нерон је мало пажње посвећивао унутрашњем животу Царства, у провинцијама је растао антиримски покрет, много незадовољних било је и у самом Риму, непоуздани су били чак и преторијанци. Први се против Нерона дигао намесник Лугдунске Галије Јулије Виндекс, кога су подржавала галска племена и управници других провинција (Африке, Тараконске Хиспаније и Лузитаније). Нерон је против Виндекса упутио трупе из Горње Германије, које су Виндекса поразиле, након чега је овај извршио самоубиство. Против Нерона су, међутим, устали преторијанци и Нерон је морао да бежи из Рима. Уз помоћ једног ослобођеника извршио је самоубиство, а последње су му речи, према Светонију, наводно биле: Qualis artifex, pereo! (»Какав уметник, а умирем!«).

Нерон је последњи цар из династије Јулијеваца-Клаудијеваца и први римски цар који је претрпео damnatio memoriae[1] ― његова је владавина по наређењу сената формално избрисана из списка владара.

Преци[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Луције Домиције Ахенобарб
 
 
 
 
 
 
 
8. Гнеј Домиције Ахенобарб
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Порција
 
 
 
 
 
 
 
4. Луције Домиције Ахенобарб
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Емилија Лепида
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Гнеј Домиције Ахенобарб
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Марко Антоније Кретик
 
 
 
 
 
 
 
10. Марко Антоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јулија Антонија
 
 
 
 
 
 
 
5. Антонија Старија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Гај Октавије
 
 
 
 
 
 
 
11. Октавија Млађа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Ација Балба Цезонија
 
 
 
 
 
 
 
1.Нерон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Тиберије Клаудије Нерон
 
 
 
 
 
 
 
12. Друз Старији
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Ливија Друзила
 
 
 
 
 
 
 
6. Германик
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. = 10. Марко Антоније
 
 
 
 
 
 
 
13. Антонија Млађа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. = 11. Октавија Млађа
 
 
 
 
 
 
 
3. Агрипина Млађа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Луције Випсаније Агрипа
 
 
 
 
 
 
 
14. Марко Випсаније Агрипа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Агрипина Старија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Октавијан Август
 
 
 
 
 
 
 
15. Јулија Старија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Скрибонија
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Нерон



Претходник:
Клаудије
Римски цар Наследник:
Галба
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}