Nefron
| Nefron | |
|---|---|
 Dijagram (levo) dugog jukstamedularnog nefrona i (desno) kratkog kortikalnog nefrona. Levi nefron je označen sa šest imenovanih segmenata nefrona. Takođe je označen sabirni kanal, pogrešno označen kao "sabirni kanal"; to je poslednji deo nefrona. | |
| Detalji | |
| Prekurzor | Metanefrični blastem (srednji mezoderm) |
| Sistem | Urinarni sistem |
| Identifikatori | |
| MeSH | D009399 |
| FMA | 17640 |
| Anatomska terminologija | |
Nefron jeste mikroskopska strukturna i funkcionalna jedinica bubrega.[1] Sastoji se od bubrežnog korpuskula i bubrežnog tubula. Bubrežno telo se sastoji od snopa kapilara koji se nazivaju glomerul i strukture u obliku čaše koja se zove Baumanova kapsula.[2] Bubrežni tubul se proteže od bubrežne kapsule. Kapsula i tubul su povezani i sastavljeni su od epitelnih ćelija sa lumenom. Zdrava odrasla osoba ima 1 do 1,5 miliona nefrona u svakom bubregu.[3]
Krv koja prolazi kroz bubreg filtrira se kroz tri sloja nefrona: endotelne ćelije zida kapilara, njegovu bazalnu membranu i između nožnih izbočina podocita u kapilaru. obloga kapsule. Tubul ima susedne peritubularne kapilare koje prolaze između silaznog i uzlaznog dela tubula. Kako tečnost iz kapsule teče naniže u tubule, obrađuju je epitelne ćelije koje oblažu tubule. Voda se ponovo apsorbuje i supstance se razmenjuju (neke se dodaju, druge se uklanjaju); prvo sa intersticijskom tečnošću izvan tubula, a zatim u plazmu u susednim peritubularnim kapilarama kroz endotelne ćelije koje oblažu tu kapilarnu mrežu. Ovaj proces reguliše zapreminu telesne tečnosti, kao i nivoe mnogih telesnih supstanci. Na kraju tubula, preostala tečnost — mokraća ili urin koja se sastoji se od vode, metaboličkog otpada i toksina — izlazi van organizma.[4]
Unutrašnjost Baumanove kapsule, nazvana Baumanov prostor, sakuplja filtrat iz filterskih kapilara glomerularnog pramena, koji takođe sadrži mezangijalne ćelije koje podržavaju ove kapilare. Ove komponente funkcionišu kao jedinica za filtraciju i čine bubrežno telo. Filterska struktura (pregrada za glomerularnu filtraciju) ima tri sloja sastavljena od endotelnih ćelija, bazalne membrane i podocita.
Tubul ima pet anatomski i funkcionalno različitih delova: proksimalni tubul, koji ima uvijeni presek, proksimalni uvijeni tubul praćen ravan presekom (proksimalni ravan tubul); Henleova petlja, koja ima dva dela, opadajuću Henleovu petlju („silaznu petlju“) i Henleovu uzlaznu petlju („uzlaznu petlju“); distalni uvijeni tubul ("distalna petlja"); spojni tubul, a poslednji deo nefrona sabirni kanali. Nefroni imaju dve dužine sa različitim kapacitetima koncentracije urina: dugi jukstamedularni nefroni i kratki kortikalni nefroni.
Četiri mehanizma koji se koriste za stvaranje i obradu filtrata (čiji je rezultat pretvaranje dela krvi u mokraću) su filtracija, reapsorpcija, sekrecija i izlučivanje. Filtracija ili ultrafiltracija se dešava u glomerulu i uglavnom je pasivna: zavisi od intrakapilarnog krvnog pritiska. Otprilike jedna petina plazme se filtrira dok krv prolazi kroz glomerularne kapilare; četiri petine se nastavlja u peritubularne kapilare. Obično jedine komponente krvi koje se ne filtriraju u Baumanovoj kapsuli su krvni proteini, crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca i trombociti. Preko 150 litara tečnosti ulazi u glomerule odrasle osobe svakog dana: 99% vode u tom filtratu se reapsorbuje. Reapsorpcija se dešava u bubrežnim tubulima i ili je pasivna, zbog difuzije, ili aktivna, zbog pumpanja protiv gradijenta koncentracije. Sekret se takođe javlja u tubulima i sabirnom kanalu i aktivan je. Supstance koje se reapsorbuju uključuju: vodu, natrijum hlorid, glukozu, aminokiseline, laktat, magnezijum, kalcijum fosfat, mokraćnu kiselinu i bikarbonat. Izlučene supstance uključuju ureu, kreatinin, kalijum, vodonik i mokraćnu kiselinu. Neki od hormona koji signaliziraju tubulima da menjaju stopu reapsorpcije ili sekrecije i na taj način održavaju homeostazu, uključuju (zajedno sa supstancom na koju utiče) antidiuretički hormon (voda), aldosteron (natrijum, kalijum), paratiroidni hormon (kalcijum, fosfat), atrijalni natriuretski peptid (natrijum) i natrijuretski peptid mozga (natrijum). Protivstrujni sistem u bubrežnoj meduli obezbeđuje mehanizam za stvaranje hipertoničnog intersticijuma, koji omogućava oporavak vode bez rastvora iz nefrona i vraćanje u vensku vaskulaturu kada je to potrebno.
Neke bolesti nefrona pretežno pogađaju ili glomerule ili tubule. Glomerularne bolesti uključuju dijabetičku nefropatiju, glomerulonefritis i IgA nefropatiju; tubularne bolesti bubrega uključuju akutnu tubulnu nekrozu i policističnu bolest bubrega.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Distribucija krvnih sudova u korteksu bubrega. (Iako slika označava eferentni krvni sud kao venu, to je zapravo arteriola.) -
Glomerul (crveno)Baumanova kapsula (belo). -
Bubrežno tkivo -
Glomerul -
Ova slika prikazuje tipove ćelija prisutnih u delu glomerula nefrona bubrega. Prisutni su podociti, endotelne ćelije i glomerularne mezangijalne ćelije.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Nephron | Definition, Function, Structure, Diagram, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2023-09-27. Pristupljeno 2023-10-18.
- ^ „Nephron - Structure, Functions and Types of Nephron”. BYJUS (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-18.
- ^ Lote CJ (2012). Principles of Renal Physiology (5th izd.). Springer.
- ^ Body, Visible. „Urine Creation”. www.visiblebody.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-18.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Histology Guide Urinary, Nephron (jezik: engleski)
| Urinarni sistem |
|---|
| Bubreg (Nefron - Glomerul - Baumanova kapsula)| Mokraćovod | Mokraćna bešika | Mokraćna cev |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
