Нико и ништа у Паризу и Лондону

Niko i ništa u Parizu i Londonu
korice jednog od srpskih izdanja
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Down and Out in Paris and London
Autor	Džordž Orvel
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	memoar
Izdavanje
Izdavač	Victor Gollancz (London)
Datum	9. januar 1933.
Broj stranica	219
Tip medija	tvrdi i meki povez
Hronologija
Naslednik	Burmanski dani

Niko i ništa u Parizu i Londonu (engl. Down and Out in Paris and London) je prvo veće delo engleskog autora Džordža Orvela, objavljeno 1933. Reč je o memoarima u dva dela na temu siromaštva u dva grada. Njegova ciljna publika bili su pripadnici srednje i više klase – oni za koje je veća verovatnoća da će biti dobro obrazovani – i razotkriva siromaštvo koje postoji u dva prosperitetna grada: Parizu i Londonu. Prvi deo je prikaz života u gotovo ekstremnom siromaštvu i neimaštini u Parizu i iskustvo povremenog rada u kuhinjama restorana. Drugi deo je putopis o životu na putu u Londonu i okolini iz perspektive skitnice, sa opisima dostupnih tipova smeštaja u hostelu i nekim od likova koji se mogu naći na marginama.

Zaplet

Niko i ništa odražava autorovu preokupaciju društvenom nejednakošću i uslovima koji stvaraju beskućništvo. Knjiga počinje opisom boravka protagonista u Parizu, gde radi kao perač sudova, pre nego što se vrati u Englesku da istražuje život na marginama u Londonu. U ovom fragmentu, autor, koji je upravo stigao u London, primoran je da proda svoju odeću da bi mogao da plati prenoćište. Kada oblači otrcanu odeću koju je upravo nabavio, oseća se da se trenutno pretvara u skitnicu, toliko da ne prepoznaje ni sopstveni odraz. Ova epizoda omogućava Orvelu da istraži dehumanizirajuće posledice siromaštva: ljudi ga odmah gledaju sa gađenjem, a čini se da njegova iznošena odeća privlači još više prljavštine. Kako on to kaže: „Prljavština veoma poštuje ličnosti; pušta te na miru kada si dobro obučen, ali čim ti nestane kragna, leti prema tebi sa svih strana."

Činjenice i fikcija

Jedna od debata oko romana je da li je to bio deo činjenične autobiografije ili delimično fikcija. Orvel je u uvodu francuskog izdanja iz 1935. napisao: „Mislim da mogu reći da ništa nisam preuveličao osim u onoj meri u kojoj svi pisci preteruju. Nisam osećao da moram da opisujem događaje u tačnom redosledu kojim su se oni dogodili, ali sve što sam opisao dogodilo se u jednom ili drugom trenutku." U poglavlju XXIV, „jasno je da je Orvel iskrivio činjenice tvrdeći da se po povratku iz Pariza zatekao u Londonu i da nije imao 'pojma kako da dobije jeftin krevet'. Ovo naravno pojačava tenziju [...] ali istina je da je u Parizu već napisao svoj prvi sadržajni esej „Špiljak“, opisujući noć provedenu u hostelu skitnica u Noting Hilu. Pre odlaska iz Engleske dobrovoljno je živeo među skitnicama za neko vreme.“

U Putu do doka Vigan, Orvel se osvrnuo na iskustva skitničarenja opisana u Niko i ništa u Parizu i Londonu, pišući da su se „skoro svi incidenti koji su tamo opisani zaista desili, iako su preuređeni.” O padu u siromaštvo iz poglavlja III, napisao je: „Naredna poglavlja nisu zapravo autobiografija, već izvučena iz onoga što sam video. Što se tiče likova, Orvelov sopstveni uvod u francusko izdanje kaže da su likovi pojedinci, ali da su „više zamišljeni kao reprezentativni tipovi."