9. јануар
Иди на навигацију
Иди на претрагу
9. јануар је девети дан у години у Грегоријанском календару. 356 дана (357 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1792 — Потписан је мир у Јашију између Русије и Османског царства којим је окончан руско-турски рат.
- 1793 — Француз Жан Пјер Бланшар извео први лет балоном изнад северноамеричког континента.
- 1804 — Испред манастира Моравица Турци убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела „сеча кнезова“, што је убрзало избијање Првог српског устанка.
- 1878 — У српско-турском рату српска војска ушла у Ниш, а Турци наредног дана предали тврђаву и варош, чиме је окончана турска управа у том граду. Борбе трајале 25 дана, а одлучујућа била победа Браничевске бригаде на Чегру.
- 1917 — Британска војска је поразила османску војску у бици код Рафе.
- 1942 — У Петровграду, Кикинди и другим местима у Банату Немци у Другом светском рату стрељали 150 комуниста и симпатизера партизана. Истог дана мађарске окупационе власти почеле масовно хапшење и убијање Срба с друге стране реке Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано 60 Срба.
- 1945 — Почело искрцавање америчких трупа у Другом светском рату на највеће филипинско острво Лузон. Борбе окончане 15. августа капитулацијом јапанских снага.
- 1953 — Потонуо јужнокорејски путнички ферибот, живот изгубило 349 особа.
- 1962 — СССР и Куба потписали трговински споразум на основу ког је Куба добијала робу по повлашћеним, ниским ценама. Уговор престао да важи 1991.
- 1978 — У Ирану је почела Исламска револуција у којој је годину дана касније збачен са власти шах Реза Шах Пахлави.
- 1992 — Реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже признање суверене Босне и Херцеговине од Европске заједнице, Срби прогласили Републику српског народа у БиХ и саопштили да је та република федерална јединица Југославије.
- 1996 — чеченски побуњеници заузели болницу и узели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизљар. Побуњеници тражили прекид рата у својој држави.
- 1996 — Обустављен ваздушни хуманитаран мост за Сарајево, највећи ваздушни мост у историји ваздухопловства после совјетске блокаде Берлина. Током три и по године рата у Босни, обављено 13.000 хуманитарних летова којима је допремљено више од 160.000 тона помоћи.
- 1999 — Приликом хапшења, припадници СФОР убили босанског Србина Драгана Гаговића, оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине почињене у рату у Босни.
- 2002 — САД укинуле санкције на продају оружја Југославији, уведене 1996.
- 2002 — Влада САД покренула истрагу о стечају мултинационалне електродистрибутерске компаније „Енрон“, највећем банкротству у историји САД.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1856 — Стеван Стојановић Мокрањац, српски композитор и музички педагог. († 1914)
- 1890 — Карел Чапек, чешки књижевник. († 1938)
- 1908 — Симон де Бовоар, француска књижевница, филозофкиња егзистенцијализма, теоретичарка, политичка активисткиња и феминисткиња. († 1986)
- 1913 — Ричард Никсон, амерички политичар, 37. председник САД. († 1994)
- 1922 — Ахмед Секу Туре, гвинејски политичар и писац, 1. председник Гвинеје. († 1984)
- 1932 — Божидар Павићевић, српски глумац. († 2004)
- 1944 — Џими Пејџ, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста група Led Zeppelin и The Yardbirds.
- 1951 — Кристал Гејл, америчка музичарка.
- 1954 — Мирза Делибашић, босанскохерцеговачки кошаркаш. († 2001)
- 1955 — Џеј Кеј Симонс, амерички глумац.
- 1956 — Имелда Стонтон, енглеска глумица.
- 1965 — Магси Боугс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1965 — Хадавеј, тринидадско-немачки музичар.
- 1967 — Клаудио Каниђа, аргентински фудбалер.
- 1970 — Лара Фабијан, белгијско-канадска музичарка и глумица.
- 1973 — Стево Глоговац, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1973 — Шон Пол, јамајкански музичар и музички продуцент.
- 1977 — Скуни Пен, амерички кошаркаш.
- 1978 — Ђенаро Гатузо, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1987 — Паоло Нутини, шкотски музичар.
- 1988 — Младен Јеремић, српски кошаркаш.
- 1989 — Нина Добрев, канадско-бугарска глумица.
- 1989 — Самардо Самјуелс, јамајкански кошаркаш.
- 1990 — Стефана Вељковић, српска одбојкашица.
- 1992 — Александар Ковачевић, српски фудбалер.
- 1995 — Доминик Ливаковић, хрватски фудбалски голман.
- 1997 — Вања Маринковић, српски кошаркаш.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1873 — Наполеон III, председник Француске и цар (* 1808)
- 1878 — Виторио Емануеле II, италијански краљ (* 1820)
- 1911 — Едвард Русјан, словеначки пилот и ваздухопловни конструктор (* 1886)
- 1962 — Јован Гец, српски глумац, режисер и драмски писац. (* 1893 или 1894)
- 2019 — Анатолиј Лукјанов, совјетски и руски политичар. (* 1930)
- 2019 — Милан Панчевски, македонски политичар. (* 1935)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Република Српска слави свој празник „Дан Републике Српске“
Православна црква слави[1]::
- Светог првомученика Стефана
- Преподобног мученика Теодор и Теофана Начертаног
- Светог Теодора Цариградског
- Светог Луку Триглина, игумана манастира у Триглији (Τρίγλεια)
- Светог Маврикија и са њиме седамдесет мученика
- Светог мученика Маврикија
- Преподобног Терапонта Бјелојезерског чудотворца[2]
- Свештеномученика Тихона, архиепископа Вороњешког и 160 мученика убијених с њим[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ *„Житија светих“, 27. децембар, Јустин Поповић Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 10, 2014) (језик: енглески) (језик: српски)
- ^ Житије Терапонта Бјелојезерског на сајту days.pravoslavie.ru
- ^ Житије свештеномученика Тихона на сајту days.pravoslavie.ru
