Obrazovanje na daljinu u funkciji podrške darovitim učenicima

Učenje na daljinu (Distance Learing) nalazi sve veću primenu u obrazovanju, a svakako da svoj razvitak duguje savremeno razvijenoj telekomunikacionoj tehnologiji. Učenje nalik ovom bilo je nezamislivo pre par decenija, a danas nalazi široku primenu i dolazi do impresivnih rezultata. Obrazovanje treba da bude uvek u korak s vremenom, a pre svega dostupno i fleksibilno. Obrazovanje na daljinu pruža mogućnost obrazovanja darovitih pojedinaca koji nisu u mogućnosti da budu fizički prisutni u prostoriji gde se nastava odvija. Fizička odsutnost ne umanjuje kvalitet obrazovnog procesa, čak šta više posredstvom multimedijalnog i pažljivo biranog didaktičkog materijala u digitalnoj formi obezbeđuje se veća očiglednost, dinamičnost, mogućnost individualizacije u skladu sa interesovanjem učenika.

Darovitost

Teško je učenike svrstati u homogene grupe, jer je svaki učenik posebna individua koju treba najpre upoznavati, kroz sistematsko posmatranje, proučavanje, svakodnevnu komunikaciju, otkrivanje interesovanja i potreba učenika, poznavanje karakteristika uzrasta, a potom treba stvarati uslove i situacije u kojima treba izazvati promene u delanju i mišljenju učenika. Vigotski govori o zoni narednog razvoja koja upućuje na to da detetu uvek treba postavljati zahteve malo iznad njegovih mogućnosti koje će uz optimalan napor uspeti da prevaziđe. Upravo u ovom postavljanju zahteva učitelji mogu uočiti one učenike koji se zbog nekih svojih specifičnosti zahtevaju poseban pristup u radu sa njima. Tu najpre možemo uočiti tzv. darovite učenike.

Darovitost kao visoka opšta intelektualna sposobnost ili psihometrijsko određenje darovitosti i danas se najčešće koristi uprkos brojnim kritikama.

Postoje dva moguća kriterijuma koja stoje na raspolaganju prilikom pokušaja utvrđivanja da li je neko darovit ili ne.

1. Prvi je kvalitativni ili apsolutni kriterijum po kom bi neko bio darovit bez obzira na to šta i koliko drugi mogu da urade ako je u stanju da postigne nešto izuzetno (rešava izuzetno teške zadatke, uradi neko izuzetno delo...) .
2. Drugi je kvantitativni ili relativni kriterijum po kom bi darovita osoba bila ona osoba koja na određenom području cenjene ljudske delatnosti ostvaruje nešto što može da postigne samo izvestan broj pojedinaca, na primer „ne više od jedan ili dva posto ljudi na svakom stupnju razvoja“.

Darovitost u obrazovanju

Daroviti učenici jesu veliki dar, ali i odgovornost. Nije dovoljno samo ih identifikovati, već je potrebno obezbediti adekvatne uslove za njihov dalji napredak. Nastavnik se mora voditi svojim didaktičko-metodičkim znanjem, ali mora ovladati i adekvatnim strategijama. Strategiju obrazovanja darovitih pojedini autori različito grupišu. Aurel Božin izdvaja sledeće strategije ili obrazovne intervencije:

1. Akceleraciju (preskakanje razreda, obogaćivanje programa u redovnom razredu, mentorski rad, letnji programi);
2. Grupisanje prema sposobnosti (specijalna odeljenja za akademski darovitu decu, programi obogaćivanja van redovne nastave, specijalna odeljenja prema IQ učenika, grupisanje unutar jednog odeljenja, grupisanje učenika iz različitih razreda);
3. Ostala rešenja (školovanje kod kuće, posebne škole za darovite, individualizovana nastava, kooperativno učenje).

Značaj mentorstva je jedan od ključnih strategija u razvoju darovitih. Bilo bi idealno da daroviti učenici imaju svoje mentore, pri čemu bi njihova uloga bila da vode, poučavaju, motivišu, olakšavaju, savetuju i vrednuju, dok je uloga darovitih učenika da istražuju, uče i vrednuju.

Treba imati u vidu da daroviti učenici često prevazilaze svoju uzrasnu grupu u nekim aspektima kao što su:

• potreba za nezavisnošću u učenju;
• potreba za izazovima u kojima se može doživeti i povremeni neuspeh;
• potreba za učestvovanjem u širokim programima u kojima se stimuliše celokupni razvoj ali oni takođe imaju i one potrebe koje imaju i sva druga deca kao što je potreba za druženjem sa decom istog uzrasta.

Prednosti obrazovanja na daljinu u radu sa darovitim učenicima

Na internetu možemo stvarati globalne zajednice darovitih učenika u okviru specijalizovanih veb-sajtova i portala koji im obezbeđuju učenje, saradnju i rad, ali i druženje. Brojni su primeri interaktivnih internet-projekata (lokalnih, regionalnih ili svetskih) koje podržavaju nastavnici, mentori i roditelji darovitih. Platforma za objavljivanje ostvarenja darovitih na internetu pruža mogućnost objavljivanja ostvarenja darovitih na sajtovima škola, ili portalima koji podržavaju darovite. Daroviti učenici uz pomoć nastavnika, često objavljuju sopstvene sajtove koji su u vezi sa njihovom oblašću interesovanja. Potrebno je naglasiti da je za objavljivanje ostvarenja darovitih učenika na internetu neophodna pisana saglasnost roditelja i darovitih učenika. Kako bi se jasnije razumela realizacija obrazovanja na daljinu u radu sa darovitim učenicima, a poznavajući prednosti, specifičnosti i kompleksnost pristupa, neizostavna je svakako onlajn nastava.

Pripremu i realizaciju onlajn nastave treba da rade timovi stručnjaka kao što su: psiholozi i pedagozi koji se bave radom sa darovitim učenicima; stručnjaci za onlajn učenje (za pedagoška, psihološka i tehničko-tehnološka pitanja), stručnjaci iz oblasti poučavanja (nastavnici, univerzitetski profesori, naučnici, asistenti, studenti). Timovi stručnjaka i mentora predstavljaju ključ razvoja darovitosti, a i značajnu prednost e-učenja u odnosu na druge oblike učenja.

Osnovni cilj e-mentorstva je da darovitim učenicima omogući individualizovano-akademsku, motivacionu i emocionalnu podršku.

Nedostaci obrazovanja na daljinu u radu sa darovitim učenicima

Ne postoji idealna metoda, postupak ili oblik rada koji se može uzeti kao najefikasniji u radu sa određenom grupom pojedinaca. U procesu obrazovanja neizbežan je udeo verovatnoće i onoga što proističe iz spontanog ineraktivnog odnosa nastavnik-učenik. Imajući to u vidu, mogući su i neki nedostaci, kao i kod svake druge vrste nastave koji uz racionalno sagledavanje i samorefleksivnost svih učesnika nastavnog procesa mogu biti prevaziđeni. Neki od nedostataka su sledeći:

• problemi u vezi sa ljudskim faktorom–neophodna je dobra organizacija i saradnja između dizajnera sistema e-učenja, programera, nastavnika i/ili mentora u stvaranju relevantnog, bezbednog i stimulativnog okruženja za darovite;
• hardversko-softverski problemi-postoji opasnost da hardverske komponente sistema ne funkcionišu kako treba (nestanak električne energije, blokada servera, problemi sa internet-pristupom) ili da softverski sistem iz nekog razloga ne funkcioniše. Neophodno je da sistem za e-učenje ima kvalitetan hardver i softver, da je dobro ažuriran, održavan i zaštićen. Potrebno je da daroviti učenici poseduju računar odgovarajućih performansi i pristup internetu;
• informatička pismenost–darotivi učenici i nastavnici koji sa njima rade treba da imaju adekvatne informatičke kompetencije. Nastavnicima su u početku neophodni kursevi za uspešnu primenu IKT-a i osiguranje sistema kvaliteta za svaku od aktivnosti;
• uključenost darovitih učenika–u zavisnosti od starosnog doba, zrelosti i motivisanosti darovitih, primenjuju se neki ili svi elementi e-učenja. Kompletna onlajn nastava se ne preporučuje osnovnoškolskim učenicima.

Obrazovni potencijali tehnologija e-učenja za darovite

Obrazovni potencijali Interneta su veliki, iz tog razloga mnoge obrazovne institucije u svetu ga uključuju u obrazovni proces darovitih.

Internet tehnologije nude brojne mogućnosti darovitima:

1. onlajn nastavu;
2. pretraživanje informacija i komunikaciju;
3. učestvovanje u interaktivnim Internet projektima;
4. platformu za objavljivanje ostvarenja darovitih;
5. platformu za vrednovanje znanja;
6. QR kodovi;
7. programirana nastava.