Onkotski pritisak
Onkotski pritisak, je oblik osmotskog pritiska izazvan od strane proteina, naročito albumina u plazmi krvi. Kada u krvi nedostaje proteina (na primer zbog patološkog curenja proteina u urinu ), voda će iscuriti iz sudova prema okolnim tkivima da nadoknadi pad onkotskog pritiska. Rezultat ovog pada je edem koji je jedan od znakova nefrotskog sindroma . Ovaj onkotski pritisak na veoma važan način zbog toga što sprovodi kretanje vode u telu i samim tim održavanju hidratacije tela.[1]
Opis[uredi | uredi izvor]
Velika većina onkotskog pritiska u kapilarima nastaje prisustvom velikih količina albumina, proteina koji čini oko 80% ukupnog onkotskog pritiska koji vrši krvna plazma na intersticijsku tečnost. Ukupni onkotski pritisak prosečnog kapilara je oko 28 mmHg, dok albumin doprinosi približno 22 mmHg ovog onkotičkog pritiska.
Vrste tečnosti[uredi | uredi izvor]
U kliničkom okruženju postoje dve vrste tečnosti koje se koriste za intravenske kapljice: kristaloidi i koloidi [2]. Kristaloidi su vodeni rastvori mineralnih soli ili drugih molekula rastvorljivih u vodi. Koloidi sadrže veće nerastvorljive molekule, kao što je želatin .
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Razlika između hidrostatičkog i onkotičnog pritiska - Razlika Između”. Strephonsays (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 2. 2020.
- ^ „Infuzioni rastvori - Kristaloidi, koloidi, fiziološki, Hartmanov rastvor, manitol”. Zona Medicine.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
