Pređi na sadržaj

Otvoreni podaci

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Otvoreni podaci predstavljaju koncept u kome određeni podaci treba da budu slobodno dostupni svima, na korišćenje i ponovnu upotrebu, bez autorskih ili bilo kakvih drugih ograničenja. U skladu sa principima drugih inicijativa/pokreta, kao što su Softver otvorenog koda, podaci otvorenog sadržaja i drugih, koji promovišu prednosti otvorenog pristupa i deljenja informacija, tako i inicijativa otvorenih podatka definiše osnovne forme komercijalne i nekomercijalne upotrebe i razmene podataka, uz poštovanje određenih pravila kroz odgovarajuće licenciranje svakog skupa podataka. Otvoreni podaci mogu biti povezani i sa principima pokreta Otvorene nauke, pa postoji i posebna kategorija otvorenih podataka - otvoreni istraživački podaci.

Pod pojmom otvorenih podataka najčešće se misli na tabelarne i tekstualne podatke, koje stvaraju državne institucije. Ali pojam se podjednako koristi i da se predstave informacije koje se odnose na koncepte kao što su mape, hemijska jedinjenja, genom, matematičke i naučne formule, medicinski podaci.

Pristup i način baratanja podacima precizira organizacija koja je stvorila skup, kroz ograničenje pristupa, definisanje licenci, propisivanje autorskih prava, patenata i naknade za ponovno korišćenje. Aktivisti inicijative otvorenih podataka tvrde da su ograničenja loša i da podaci treba da budu dostupni bez ograničenja i/ili naknade, kako za upotrebu u prvobitnom obliku tako i za dalje ponovno korišćenje i izmene.

Tipičan prikaz potrebe za otvorenim podacima
Brojni naučnici su istakli ironiju da u istorijskom trenutku kada imamo razvijene tehnologije da učinimo naučne podatke dostupne širom sveta, proširimo saradnju i ubrzamo tempo i širinu otkrića … mi smo zauzeti zaključavanjem podataka i sprečavanjem upotrebe odgovarajućih naprednih tehnologija zasnovanih na znanju.[1]John Wilbanks

Stvaraoci podataka često ne razmatraju potrebu da istaknu vlasništvo, licence i uslove ponovnog korišćenja. Međutim, nedostatak licence otežava da se utvrdi status skupa podataka i može da ograniči korišćenje podataka koji se nude u otvorenom duhu.

Otvoreni podaci dostupni na vebu

[uredi | uredi izvor]
Povezivanje otvorenih podataka dijagram 2007.

Otvoreni podaci, otvoreni sadržaj

[uredi | uredi izvor]

Deo sadržaja ili podataka je otvoren ako svako može slobodno da ga koristi, ponovo upotrebi i redistribuira — jedino pod uslovom da navede autora i/ili deli pod istim uslovima.[2]

Oblici otvorenih podataka

[uredi | uredi izvor]

Oblici u kojima su raspoloživi podaci dostupni na WEB-u su:

  • fajlovi sa podacima: pdf, excel, csv, xml, json
  • podaci u bazama raspoloživi posredstvom (uglavnom RESTful) Web servisa/API-a
statički podaci — npr. demografski i ekonomski podaci koje nudi World bank
data streams — npr. podaci koje obezbeđuje IoT platforme (xively Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. maj 2014) OpenSense)
  • podaci u bazama podataka i bazama znanja dostupni za direktno skidanje (Download) (Npr.FeedbaseGeoNames i sl.).
  • podaci umetnuti u Web stranice (microdata, RDFa, microformats)

Veliki podaci

[uredi | uredi izvor]

Veliki podaci su podaci velikog obima, visokih brzina, i/ili veoma raznovrsnih informacionih sredstva, koji zahtevaju da budu omogućeni novi oblici obrade, čime se poboljšava donošenje odluka, otkrivanje novih shvatanja i optimizaciju procesa.

Primeri otvorenih podataka

[uredi | uredi izvor]
Open street map
  • Music Brainz
  • Open Street Map
  • Open Data exposed by World Bank
  • Open Cultural Data
  • Open GLAM

Otvorene platforme podataka

[uredi | uredi izvor]
Slobodno obeležavanje uslovima licenciranja je ključna komponenta otvorenih podataka, a ikone poput onih na slici ovde se koriste za tu svrhu.
Obezbeđuju pristup:
  • podacima
  • alatima za upoznavanje sa podacima
  • aplikacijama razvijenim korišćenjem raspoloživih podataka

Primeri otvorene platforme podataka

[uredi | uredi izvor]
  • DataMob
  • Socrata
  • Facutal
  • Ckan
  • Ckan Srbija

Otvoreni podaci za stvaranje ličnih digitalnih asistenata

[uredi | uredi izvor]
Primeri digitalnih ličnih asistenata:

Argumenti za i protiv otvorenih podataka

[uredi | uredi izvor]

Debata o javnim podacima se još uvek razvija. Najbolja aplikacija Otvorena Vlada traži da osnaži građane da pomognu malim preduzećima, ili da stvara vrednost u nekom drugom pozitivnom, konstruktivnom načinu.

Argumenti za

[uredi | uredi izvor]

Argumenti napravljeni na ime otvorenih podataka obuhvataju sledeće:

  • „Podaci pripadaju ljudskoj rasi.” Tipični primeri su genomi, podaci o organizmima, medicinske nauke, ekoloških podataka nakon Arhuske konvencije.
  • Javni novac je korišćen za finansiranje rada i tako bi trebalo da bude univerzalno dostupan.[3]
  • Sponzori iz istraživanja ne dobijaju punu vrednost, osim ako su nastali podaci slobodno dostupni.
  • Ograničenja podataka ponovne upotrebe stvara suprotnosti.
  • U naučnim istraživanjima, stopa otkrića povećana boljim pristupom podacima.[4]

Generalno se smatra da činjenični podaci ne mogu biti zaštićeni autorskim pravima.[5] Uprkos tome, izdavači često daju autorske izjave (često zabranjuju ponovno korišćenje) na naučnim podacima pratećim publikacijama. Prema tome, može biti nejasno da li su činjenični podaci koji su ugrađeni u punom tekstu deo autorskih prava.

Argumenti protiv

[uredi | uredi izvor]

Svi podaci su dostupni kao Javni podaci i obuhvataju sledeće:

  • Finansiranje Vlade ne može da se koristi za dupliranje ili osporavanje aktivnosti privatnog sektora.
  • Prihod koji objavljivanjem podataka dozvoljava neprofitne organizacije za finansiranje drugih aktivnosti (npr. uvaženo izdavačko društvo podržava društvo).
  • Vlada daje specifičan legitimitet pojedinim organizacijama da se oporavi od troškova (NIST u SAD, ubojnih Ankete u Velikoj Britaniji).
  • Zabrinutost u vezi sa privatnošću može da zahteva da pristup podacima bude ograničen na određene korisnike ili na podskupove podataka.
  • Sponzori ne dobijaju punu vrednost, osim ako im se podaci koriste na odgovarajući način.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Science Commons
  2. ^ See Open Definition home page and the full Open Definition
  3. ^ „On the road to open data, by Ian Manocha”. Arhivirano iz originala 29. 03. 2012. g. Pristupljeno 26. 05. 2014. 
  4. ^ How to Make the Dream Come True[mrtva veza] tvrdi u jednom istraživačkom prostoru (Astronomija) da pristup za otvaranje podataka povećava stopu naučnog otkrića..
  5. ^ Towards a Science Commons Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jul 2014) obuhvata pregled na osnovu otvorenosti o naučnim podacima.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отворени_подаци&oldid=27752783”