Pavle Obnorski
Pavle Obnorski (Komelski; 1317, Moskva — 10. januar 1429, Pavlo-Obnorski manastir) je monah, svetitelj, učenik svetog Sergija Radonješkog, osnivač Pavlo-Obnorskog manastira. Kanonizovan u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u liku prepodobnog, spomen se praznuje 10. (23.) januara.
Pavle je rođen 1317. godine u Moskvi. Od detinjstva je imao sklonost ka monaškom životu. Sa 22 godine, kada su roditelji počeli da mu nude brak, napustio je dom i zamonašio se u manastiru Roždestva na Volgi. Kasnije se Pavle preselio u manastir Svete Trojice i postao učenik Sergija Radonješkog. Posle poslušnosti Sergiju, Pavel je otišao u izolaciju na 15 godina, a po izlasku iz nje je od Sergija dobio blagoslov „da ode u pustinju“.
U potrazi za mestom za samoću, Pavle je posetio razne pustinje, bio je sa Avramijem Čuhlomskim, u manastiru Gorodeckij Feodorovski i drugi. Nakon lutanja, zaustavio se u Komelskoj šumi (sada jug Vologdske oblasti, oblast reke Komela), gde je živeo tri godine u šumi blizu reke Grjazovice, a zatim se preselio u istu šumu, kraj reke Nurme (pritoka Obnora), sagradio sebi keliju i iskopao bunar.
Mesto Pavlovog prebivališta postalo je poznato i počeli su da mu dolaze oni koji su želeli da postanu njegovi učenici. Imajući blagoslov monaha Sergija da stvori novi manastir i vidljivi znak ovog blagoslova – iskovani bakarni krst, čuo je zvonjavu zvona i video svetlost jaču od sunca, Pavle u 97. godini otišao je u Moskvu i, pošto je ispričao mitropolitu Fotiju o svom noćnom viđenju, zatražio blagoslov za gradnju manastira [1].
1414. godine, po zapovesti svetog Sergija Radonješkog, po blagoslovu Sergija Nuromskog[2] i mitropolita Fotija, Pavle je podigao crkvu Svete Trojice oko koje je nastao manastir koji je dobio ime Pavlo-Obnorski. Za manastir je Pavle uspostavio strogi tipik, poverio upravu svom učeniku Aleksiju, koji je postavljen za igumana. Sam Pavle je nastavio da živi u zabačenoj keliji pored manastira. Često je posećivao obližnji manastir Spaso-Nuromski, gde je razgovarao sa monahom Sergijem Nuromskim.
Preminuo 10. januara 1429. godine u 112. godini[3]. Žitije mu je napisano oko 1546. godine, a u Makarjevskoj katedrali 1547. je kanonizovan. Mošti Pavla Obnorskog nisu pronađene a čuvane su sakrivene u crkvi Svetog Sergija Radonješkog manastira koju je on osnovao. Godine 1878. iznad njih je postavljeno masivno srebrno svetilište, delo Sergeja Verhovceva.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Fedюkina, Elena V. (2015). „Svяtыe Zapadnoй Rusi vremen prepodobnogo Sergiя”. Elpis: czasopismo teologiczne Katedry Teologii Prawosławnej Uniwersytetu w Białymstoku. 17: 59—64. ISSN 1508-7719. doi:10.15290/elpis.2015.17.08.
- ^ Florenskiй, Pavel V. (2019-09-10), Transformaciя Kosmosa: ot Dante — ili k ikone ili k atomnoй bombe, Edizioni Ca' Foscari, Pristupljeno 2021-11-08
- ^ Lipoveckiй, Pavel Evgenьevič (2020-06-15). „Defence of Candidate Theses Performed at the Department of Church History of the Moscow Theological Academy”. Cerkovnый istorik (1(3)): 316—318. ISSN 2658-4476. doi:10.31802/ch.2020.3.1.018.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
