Pavle Preprosti

Pavle Preprosti

Pavle Preprosti je hrišćanski svetitelj iz 4. veka. Savremenik je i učenik Svetog Antonija.

Pavle je bio zemljoradnik, prost, neuk i bezazlen. Zamonašio se u 60-oj godini od strene Svetog Antonija.

Žitije Pavla Preprostog

Jednom dovedoše svetom Antoniju mladića u kome beše duh nečisti, veoma opak i velik, jedan od knezova tame, koji huljaše Boga. No Antonije reče: Nije to moj posao, jer nisam dobio od Boga vlasti nad najsilnijim besima, nego Pavle preprosti ima taj dar. - I ode on s mladićem k Pavlu i reče mu: Avo Pavle, isteraj iz ovog mladića duha nečistog, da bi se on vratio zdrav kući svojoj hvaleći Boga. - Pavle na to reče: A ti, oče, zašto ga nisi isterao? - Antonije odgovori: Imam jedan drugi posao, i zato ga dovedoh tebi. - I ostavivši besomučnoga mladića kod Pavla Antonije otide. A Pavle, pomolivši se Bogu, reče besu: Đavole, otac Antonije ti naređuje da izađeš iz ovoga mladića. - A đavo s grdnjom odgovori: Neću izaći, svezli i lažljivi starče. - Tada Pavle, uzevši kožu u kojoj je hodio, stade ga biti govoreći: Izlazi! naređuje ti Antonije. - No đavo ne izlažaše. - Tada Pavle reče: Ili ćeš izaći, ili ću ja otići i kazati Hristu, i biće rđavo po tebe. - Ali đavo, huleći i na Hrista, govoraše: Neću da izađem. - Tada se Pavle razgnevi na đavola, i u podne, kada u Egiptu sunce peče kao Vavilonska peć, pope ce na kamen i ostade kao nepomični stub, vapeći ka Hristu i govoreći: Gospode Isuse Hriste, raspeti za vreme Pontijskog Pilata, Ti znaš da neću sići sa ovoga kamena, pa makar i umro na njemu, i neću okusiti ni hleba ni vode dok me ne uslišiš i ne isteraš besa iz ovoga mladića. - Dok on to još govoraše, bes stade vikati: Izlazim, izlazim, i ne znam gde ću se obresti. - I izišavši pretvori se u veliku zmiju od sedamdeset lakata, i baci se u Crveno Mope. - Tako sveti Pavle pobedi đavola prostotom i smirenošću svojom; jer male đavole izgone ljudi veliki u veri, a glavne knezove besovske pobeđuju ljudi smireni, kao ovaj sveti Pavle.

Blaženi Pavle imađaše i dar prozorljivosti. Jednom prilikom, ušavši u jedan manastir, on stade kraj crkve i posmatraše s kakvim ko mislima ulazi u crkvu. Beše večernje, i svi. ulažahu u crkvu vedra lica i svetle duše, i sa svakim od njih ulažaše s radošću i Anđeo hranitelj. Ali jedan brat iđaše u crkvu mračna lica, potamnele duše, okružen besima, pri čemu ga svaki vucijaše k sebi, a njegov Anđeo hranitelj iđaše za njim izdaleka, tužan i uplakan. Videvši to, svetitelj se ožalosti, i silno tugovaše za poginulog brata; od velike tuge on i u crkvu ne uđe, nego seđaše izvan nje i plakaše. A kad se crkvena služba završi, sva bratija izlažahu onakvi kakvi i ulažahu, Božanska svetlost ih ozaravaše. Ugleda prepodobni Pavle i onoga brata koji pri ulaženju u crkvu beše mračan i potamneo; a gle, lice njegovo sada beše svetlo kao lice anđela, i blagodat Duha Svetoga osenjavaše ga, i Anđeo hranitelj radosno ga držaše za ruku, a bes izdaleka ridaše i ne mogaše mu se ni najmanje približiti.

Videvši tako brzu promenu na tome bratu, blaženi se obradova, i zaustavi ga, i pred svima ispriča šta je video, pa onda upita toga brata za razlog tako iznenadne promene kod njega. A on, videći sebe izobličena Božjim otkrivenjem, ispriča pred svima sve o sebi, govoreći: "Ja sam veoma grešan: mnogo godina provedoh ja sve do današnjega dana u nečistoti. No ušavši danas u crkvu, čuh gde čitaju svetog proroka Isaiju, ili bolje - Boga koji preko njega govori: Umijte se, očistite se, uklonite zloću iz duša vaših pred očima mojim, naučite se dobru; i ako gresi vaši budu kao skelet, postaće beli kao sneg (Is. 1, 16. 17. 18). Čuvši to, meni se duša potrese, otvoriše mi se duhovne oči i ja, sagledavši bedu i pogibao svoju, uzdahnuh i u srcu svom rekoh o Bogu: Ti si, Gospode, došao u svet da grešnike spaseš, kao što si mi to sada kazao preko Proroka svog; učini to stvarno sa mnom grešnim. Jer evo obećavam da odsada, pomoću Tvojom, ne samo neću činiti nikakva zla, nego ću i odbaciti svako bezakonje i poslužiti Tebi, Gospode, čistom savešću; samo me Ti sam primi kajućeg se, i ne odbaci mene koji padam pred Tobom - Sa takvim obećanjima, produži on, iziđoh iz crkve, rešivši u srcu svome da ne grešim pred Bogom“. Čuvši to, svi gromkim glasom proslaviše Boga koji prima svakoga koji My pribegava s pokajanjem.

Prepodobni Pavle prožive u svetoj prostoti svojoj mnogo godina i, satvorivši mnoga čudesa, otide ka Gospodu.

Pravoslavna crkva proslavlja ovog svetitelja 4. oktobra po julijanskom kalendaru.

Reference

Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.