Paideia kod starih Grka

Grci su drugačije tumačili pojam paideia, mi danas razumemo paideiu kao pojam vaspitanja i obrazovanja. Grčko shvatanje paideie formirano je u celokupnoj životnoj praksi straih Grka. Za pravilno raѕumevanje ovog pojma važno je obratiti pažnju na specifične uslove njihovog života u polisu. I ulozi plemstva,životnih ideala, vrline i vrednosti. Za Grke je bilo nezamislivo da jedan čovek stekne status plemića, a da pritom nije u sebi ostvario jedninstvo duhovnih i telesnih moći. Niko nije mogao postati plemić na osnovu svog porekla, već na osnovu toga što je sam postigao svojim radom i naporom.

Otkrivanje značaja individue i individualnosti[uredi | uredi izvor]

Plemstvo je u rano doba Grčke civilizacije odigralo ključnu ulogu u dostizanju velikog Grčkog izuma, otkrivanje značajne individue i individualnosti. To otkriće je ravno sa drugim velikim otkrićima u istoriji čovečanstva(otkriću pisma, točka, štamparije, prese, parne mašine...). Za obične ljude je posebnost kraljeva bila nešto po sebi nedohvatljivo, nedostižno. Plemići su običnim Grcima pokazali da je na zemlji u smrtnom životu moguće dostići ljudsko savršenstvo harmonije duhovnog i fizičkog razvoja i tako se približiti besmrtnim bogovima. Upravo to dokaѕivanje da je nemoguće, moguće stvorilo je neverovatnu energiju, koja je izgradila izuzetne ličnosti, umetničkih i filozofskih dela.

Logos[uredi | uredi izvor]

Logos je jedna od ključnih pojava koju je donela njihova civilizacija, odredila je njihov način života, mišljenja i delovanja. Grk u svemu pre svega uviđa logos i posmatra ideje. Od samog početka razmišljanja o vaspitanju, Grcima je bilo jasno da vaspitanje nije nikakav slučajan proces u kome se nešto oblikuje samo od sebe, već se vaspitanje čvrsto stavlja pod čovekovom kontrolom.

Polis[uredi | uredi izvor]

Osnovni cilj paideie je, dakle da polis vaspitava i oblikuje čoveka za njegov suštinski oblik koji je najdostojniji njega samog, a to je u Grčkoj bio slobodan i srećan život individue u ѕajednici sa drugim ljudima. Drugim rečima, polis vaspitava svoje članove prema opštevažećem obliku čitavog roda,pokušavajući da taj oblik ideju čoveka utisne u svakog svog pojednica. Polis tako postaje mesto ispoljavanja onog suštinski ljudskog.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Ovaj članak je zasnovan na osnovu pojedinih stranica u vezi date teme;'

http://www.dgt.uns.ac.rs/download/istrazgeo5v.pdf^{[mrtva veza]}